Kуда иде Западни Балкан и Србија?

Kuda ide Zapadni Balkan i Srbija?

20 aprila 2018

Piše: Tomislav Kresović

Moć SAD i nemoć EU !?

Kosovski „premijer „Ramuš Haradinaj rekao je da Kosovo nema spoljnu politiku i da „pripada klubu koji vodi Amerika“. Ako se prihvate ove reči Ramuša Haradinaja onda Srbija nema mnogo šanse da traži svoja prava niti formiranje ZSO preko EU i da je moć u rukama SAD iako je Srbija napravila „sporazum“ sa EU i sa SBUN.Istovremeno Šefica Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Natalija Apostolova u vezi formiranja ZSO kaže „ Zajednica neće biti drugi nivo vlasti. Statut će biti formiran u skladu sa kosovskim zakonima. To piše u sporazumu „.Ove reči Apostolove su suprotne sa stavom koje iznosi vlada Srbije i predsednik Srbije.Nemačka kancelarka Angela Merkle u razgovoru sa Hašimom Tačijem podržava vlasti u Prištini i , pozdravila je kako se navodi, „konstruktivnu ulogu Kosova u procesu dijaloga sa Srbijom“ i početak rada Upravljačkog tima u čijoj nadležnosti je izrada Statuta Zajednice srpskih opština na KiM.Merkleova ovde jasno podržava vlasti u Prištini i minimizira ili „disciplinuje“ vlasti u Srbiji kao „prijatelj“ Srbije kojoj se „bezrezervno veruje“! Vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer izjavio je da SAD očekuju da Beograd i Priština uprkos problemima nastave dijalog i da se nadaju normalizaciji odnosa do kraja godine, ali da ne postavljaju krajnji datum kada dve strane treba da pronađu rešenje.Dakle biće pre svega pritisaka prema Srbiji. Govoreći o tome da li Kosovo može u skorije vreme da dobije stolicu u UN, Palmer je kazao da je to cilj SAD.“Nemam vremenski rok vezan za to, članstvo u UN je komplikovani proces, treba vremena da se ostvari, ali integracija Kosova u međunarodni sistem se nastavlja, nadam se da će se ubrzati i nadam se da će Kosovo u bliskoj budućnosti biti članica UN, ali još jednom – nemamo neki zacrtani željeni datum u tom smislu, osim – što je pre moguće“.Predsednik Srbije poručuje da je jasno da mi(Srbija) o Kosovu razgovaramo sa Sjedinjenim Državama, Velikom Britanijom i jošš nekim zemaljama Evropske unije.Srbija nije svoj briselski papir napravila sa SAD i Velikom Britanijom ali je rezolucija 1244SBUN doneta 1999 godine u SBUN gde su SAD i Velika Britanija.Sada je veliko pitanje da li će Srbija igrati na Briselsku kartu ili SBUN gde su Rusija i Kina..Po oceni predsednik Srbije međunarodna zajednica je na strani Prištine.Ako je reč o Briselskom papiru onda pet članica EU se protive nezavisnosti Kosova ,a ako je SBUN onda se nezavisnosti Kosova protive Rusija i Kina .Dakle nije sve tako“. Ipak Balkan je pod velikim znakom pitanja za EU.

Balkan kao „crna rupa“ za EU?

Budućnost Zapadnog Balkana u EU je neizvesna i biće predmet odmeravanja snaga i interesa unutar EU kao i uticaja SAD,NATO ali i Rusije i Kine.Očigledno je da je Evropska unija pred velikim previranjem i neizvesnom reformom koja otvara pitanje budućnosti EU u dosadašnjoj formi, i formulisanju EU u nekoliko „brzina“ odnosno krugova uticaja.Izvesno je da će države Balkana koje nisu u EU pre svega Srbija,Crna Gora,BJR Makedonija ,Albanija,BIH i tz država Kosovo biti u paketu rizičnih država, Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da Evropska unija ne treba da prihvati nijednu novu članicu sve dok se taj blok dublje ne integriše i ne sprovede temeljne reforme..Predstoji ozbiljna debata unutar EU oko sadašnjih članica EU ,načina kako funkcioniše ,kako se finansira i odlučuje u EU.Predstoji težak period pred EU u određenju novih pravila igre i uslova za ulozak u EU ali i mogućnsoti napuštanja EU nakon Britanskog „Bregzita“.

Makronova „izolacija“ Balkana

Francuski predsednik Makron otvara pitanje budućnosti EU i njegov stav je delom i stav Nemačke koji je verovatno nešto drugojačiji od briselske administracije koja bi želela ćitavu Evropu u EU sa dominacijom politike Brisela u odnosu na moć i uticaj Nemačke i Francuske .Makoron „baca rukavicu“ u EU i napominje da ne želi Balkan koji se okreće prema Turskoj ili Rusiji, ali ne želi ni da Evropa „koja funkcioniše sa poteškoćama sa 28, a sutra 27 članica, odluči da možemo da nastavimo da galopiramo sutra sa 30 ili 32 članice, sa istim pravilima“.

Politički gledano Makron vidi deo Balkana pod uticajem Turske i Rusije ali i moći SAD i da takav Zapadni Balkan je izvor žarišta „hladnog rata“ ,konfrontacija i novih sukoba..Na drugoj strani je stav predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera koji napominje da Evropska unija mora da bude otvorena da primi nove članice sa prostora zapadnog Balkana kako bi se izbegao novi rat u tom regionu,.i dodaje “Ne želim da vidim povratak rata na Balkan, prema tome, moramo da budemo otvoreni prema tim zemljama „.S jedne strane EU Balkan vidi kao izvor nestabilnosti i sukoba interesnihh sfera, a sa druge strane „izolacija“ Balkana iz evrointegracija vodi u evropske sukobe i razaranje EU.Sve ovo govori da je Balkan već viđen kao zona visoke nestabilosti u kojoj bi bile politike „Velike Albanije“ i nedovršenih država Kosovo i BIH, nestabilne Srbije,podeljene BJR Makedonije i autoritarne Crne Gore sa jakim uticajem mafije.Balkan je opterećen i sukobom koji tinja u okviru „hibridnog“ konflikta Grčke i Turske gde NATO ne želi da arbitrira niti EU što je uvod u šire konflikte.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *