КУДА ТО ИДЕМО? Ученици освајају медаље на међународним такмичењима, а држава им гаси школу!

KUDA TO IDEMO? Učenici osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima, a država im gasi školu!

9 februara 2017

unnamed

Zaposleni u Politehnici – školi za nove tehnologije, ali i njihovi učenici, okupili su se juče na Trgu Nikole Pašića kako bi protestovali zbog, kako su istakli “nepravedne i nelogične odluke da se njihova škola u procesu racionalizacije spoji sa još dve mašinske škole na Novom Beogradu”.

– To realno znači naše gašenje – rekli su okupljeni koji su se zatim uputili do Skupštine grada gde je u toku bio sastanak gradonačelnika Siniše Malog sa ministrom prosvete i obrazovanja Mladenom Šarčevićem.

Okupljeni nisu krili čuđenje i ogorčenost.

– Ovom racionalizacijom gase se i spajaju male i neuspešne škole, a Politehnika je jedna od najboljih tehničkih škola u Srbiji, čiji đaci osvajaju zlatne medalje na svim stručnim takmičenjima. Odluka je nelogična jer naša škola već decenijama radi u neuslovnim prostorima, u tri objekta, a ipak uz ogroman napor i entuzijazam zaposlenih postiže sve te rezultate. Umesto da se uspeh i kvalitet nagrade tako što će škola dobiti odgovarajući prostor, a što je u više navrata obećavano, sada se takva škola praktično ukida?!

Novi, kako kažu još veći protest, najavljen je za danas popodne.

OTVORENO PISMO MINISTRU I NADLEŽNIMA

Mojoj Vladi, mom ministru Šarčeviću,

moji ste jer druge, nažalost, nemam, a odlučujete o mom životu – što je manje bitno. Međutim, odlučujete i o budućnosti moje zemlje – a na to ne mogu da ćutim.

Odlučujete, tako opasno nepametno, o najvažnjem aspektu svakog društva – o obrazovanju mladih generacija!
(Mnogo žešće i ružnije reči bi adekvatnije opisale ono što mislim i osećam o svemu što se dešava. Međutim, svoje učenike učim da ružna reč koju izgovaraju vređa prvo usne preko kojih prelazi, a do onih kojima je upućena možda i ne dolazi.)

Nakon, «pažljivih, opsežnih i stručnih analiza» odlučujete se za rezove kojima ubijate, velikim radom i s mnogo srca i znanja, već odgajen izuzetni kvalitet. I vi, i sve vlasti u prethodnoj deceniji, mogle su veoma lako i brzo zaključiti da je ovako kvalitetnoj školi, kakva je Politehnika, neophodan samo malo veći prostor za rad.

Pogledajmo i korak dalje – vizionarima kao što ste vi to bi trebalo da je svojstveno! Umesto da, držeći na umu ultimatum Evrope da se poveća broj gimnazija u odnosu na stručne škole, donesete sasvim očigledan zaključak – da je Politehnika neuporedivo najbolji potencijal za prerastanje u tehničku gimnaziju i da pružite samo malo podrške u tom smeru – vi donosite odluku o stapanju, utapanju, asimilaciji…. I time slavite uprosečavanje i degradaciju osnovnih vrednosti svakog društva koje želi napredak.

Sve ja razumem, pa i to da preko 10 godina Evropska unija traži od nas racionalizaciju mreže škola. Da je dece premalo a škola previše. Da je nas, nastavnika, 5000 više od potrebnog broja. Da ni bogatije zemlje od naše ne mogu da izdržavaju toliko polupraznih zgrada, uprava i nastavnika. Da niko do sad nije ozbiljno pokušao da taj problem reši a da se mora rešavati. I da nema škole koja će za sebe priznati da je loša i da je treba zatvoriti.

Ipak…

Tačno na današnji dan, pre 23 godine, održala sam svoj prvi čas u Politehnici. Gradila sam ja nju, ali gradila je i ona mene skoro četvrt veka. Moji prvi učenici su danas ozbiljno odrasli ljudi, tate, inženjeri, programeri… A ja i dan danas ulazim u svako odeljenje kao da mi je to prvo – sa istom radošću, sa istim ustreptalim osećajem da ćemo baš sad staviti još jedan mali kamen u njihove kule života. I gledam te pametne, nemirne oči svojih učenika i ne strepim. Sve će oni moći i umeti bolje nego mi…

I da se razumemo – pojedinačno, mi u Politehnici, verovatno, nismo savršeni. Nisu to ni naši učenici. Ali zajedno već godinama stvaramo nešto sasvim posebno na prosvetarskom i prosvetiteljskom nebu Srbije. Ove Srbije kojoj je očajnički potreban svaki kvalitetan delić njenog bića.

I ne borim se ovako za svoje radno mesto. Ukoliko će mojoj Srbiji zaista biti bolje jer ja jedna neću više biti prosvetar… Ljudi su mnogo više davali za svoju domovinu, pa mi ta žrtva neće pasti tako teško.

Ali zastanite i razmislite malo (vi koji tako smelo i puni sebe donosite ozbiljne odluke) ukoliko ne planirate da svi vaši potomci žive i školuju se negde daleko od ove zemlje! Šta ćete odgovoriti jednog dana ukoliko se ispostavi da neko vaše voljeno, pametno dete ili dete vaše dece poželi da u ovom našem Beogradu uči tehniku u najboljoj školi?

S poštovanjem,

profesorka Valentina S. Mladenović

unnamed (1)

SAOPŠTENJE ZAPOSLENIH POLITEHNIKE – škole za nove tehnologije od 08.02.2017.

U četvrtak 09.02.2017. godine, u 18 časova, u velikoj sali SKC (Novi Beograd), u matičnom objektu, održaće se skup roditelja, zaposlenih, učenika i prijatelja Politehnike – škole za nove tehnologije. Cilj ovog okupljanja je da svi koji vole Politehniku, u njoj rade, uče i svi koji je smatraju svojom školom, jasno i glasno izraze nezadovoljstvo najavljenim merama racionalizacije mreže škola u Beogradu.

Smatramo da racionalizacija, koju još i ne znamo u potpunosti, nije rađena za dobrobit našeg obrazovanja, konfuzna je i nedorečena. A najveća žrtva, bar prema dostupnim informacijama, je naša Politehnika.

Ne damo našu Školu! Ne damo njeno ime, njene programe, obrazovne profile, njen duh i energiju. Ne damo njene rezultate, pehare i medalje ! Sve smo to stvarali dugogodišnjim radom, zalaganjem, odricanjem i to u teškim prostornim uslovima. 

Gospodin ministar kaže da je sadašnja mreža srednjih škola iz doba socijalizma. Od tada do danas, taj period jedino nije prespavala Politehnika-škola za nove tehnologije. Ona je jedina rasla, stvarala savremene programe, nabavljala opremu i postala škola vrlo blizu evropskih vrednosti u pogledu koncepcije, kvaliteta i odnosa i to u jednom osiromašenom , začaurenom, neispirativnom okruženju. 

Na Novom Beogradu postoje samo dve mašinske škole, a ne pet, kako kaže gospodin ministar, koje od ukupno jedanaest obrazovnih profila imaju samo JEDAN zajednički. U inače komplikovanu i zastrašujuću priču spajanja ove dve škole , uvlačenje i treće škole Zmaj iz Zemuna izaziva krajnju konfuziju, bojazan i ogorčenje.
Ne damo naše koleginice i kolege koje će sigurno izgubiti posao u prebrojavanjima i bodovnim sučeljavanjima sa inertnim i nezainteresovanim kolegama iz drugih škola.

Naši učenici i njihovi roditelji žele da im se deca školuju u Politehnici- školi za nove tehnologije, kao i novi učenici, prvaci koji se već raspituju o našim programima i uslovima upisa. 

Nastavljamo sa punom mobilnošću, odlučni da branimo našu školu do poslednjeg atoma snage, kako smo je godinama i stvarali.

PETICIJA – SAČUVAJMO POLITEHNIKU – ŠKOLU ZA NOVE TEHNOLOGIJE:

Peticiju potpišite OVDE

KOMENTARI



3 komentara

  1. Miki says:

    Pa ljudi gde to u svetu lideri pravnici bez dana prakse mogu napredno da vode državu sem u Srbiji koja svakim danom ponire u ambis.

  2. milos says:

    Do kada cemo imati naslove drzava ono ovo , da li i u 2017 ljudi koji zive na podrucju dzungle misle da postoji neka drzava koja se zove Srbija ...... ljudi u praksi to je iluzija , ima samo neko podrucje kojim upravljaju najveci zlotvori i imaju svoju privatnu organizaciju koju mi nazivamo romanticno Srbija a veze s vezom nema ...... mi smo samo ovde za iskoriscavanje onih koji umeju da iskorsite tudje potencijale ...... ko misli da postoji drzava i dalje se bavi temom pravo ...zakon ...taj je za patolosko ispitivanje.

  3. lilit says:

    A šta će Srbiji uman i pametan narod (deca), trebaju joj samo oni što klimaju glavom velikom vođi....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *