Куда води жигосање НВО

Kuda vodi žigosanje NVO

23 juna 2015

Marino M Vucinic 325467Piše: Marinko M. Vučinić

Autorka teksta „Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku” („Politika”, 11. juna) Jelena Popadić svojim jednostranim i neobjektivnim pristupom samo je dodatno učvrstila mnoštvo predrasuda koje već uveliko prate delovanje nevladinog sektora. To mnoštvo predrasuda sadržano je u uvreženom mišljenu da su NVO parazitske organizacije vezane za strane donacije, da se one u stvari bave političkim radom za račun stranih interesa, da ugrožavaju uspostavljene društvene norme i sl. Za ovakvu percepciju nevladinog sektora odgovornost u velikoj meri snosi i sam taj sektor, jer je njegova ukupna delatnost svedena na medijsko eksponiranje nekoliko tzv. ljudskopravaških organizacija, koje često prate aktuelnu političku konjukturu. U ovom tekstu je očigledno primenjeno pojednostavljivanje jer se od nekoliko ciljano i tendenciozno izabranih stabala ne može videti šuma.

Kada date naslov kakav je dat pomenutom tekstu, u kome već jasno želite da naglasite da u ovoj siromašnoj zemlji prokažene NVO dobijaju iz budžeta ista sredstva koja se izdvajaju za nauku, onda se može samo očekivati dalje širenje već postojećeg odijuma koji je u našoj javnosti stvoren u odnosu na delovanje nevladinog sektora. Pri tome se s jasnom politikantskom namerom izaberu predstavnici onih NVO koji su svojim parapolitičkim delovanjem najviše i doprineli stvaranju negativne i ispolitizovane slike o delatnosti nevladinih organizacija. To su, kako i sama autorka kaže, organizacije kojima se u javnim raspravama posvećuje najviše pažnje i koje imaju snažnu podršku iz vodećih zapadnih zemalja. Te organizacije su bile prozivane zbog stranih donacija, a premijer Vučić gleda da izgladi odnose sa njima čim zapadni ambasadori iz Beograda istaknu svoju zabrinutost zbog odnosa vlasti prema nevladinom sektoru. Jelena Popadić u svom tekstu iznosi nedoumicu da li će osuda javnosti biti manja ako se zna da su proteklih godina znatna sredstva iz republičkog budžeta počele da dobijaju NVO, a time se pokazalo da ni nova vlast nije prekinula vezu s nevladinim sektorom. Međutim, upravo je novinarka „Politike” svojim neprofesionalnim i politikantskim odnosom u razmatranju problematike delovanja nevladinih organizacija doprinela njihovoj daljoj degradaciji, žigosanju i političkoj diskvalifikaciji i nije odgovorila na pitanje zašto bi bilo koja vlast prekidala veze s nevladinim sektorom. Ona očigledno ne razume da nevladine organizacije nisu nužno antivladine. I nije ništa neobično da država finansira njihovo delovanje, jer je to i u njenom neposrednom interesu, budući se tako proširuje prostor za građansku i društvenu participaciju. Ne treba zaboraviti da nevladin sektor radi poštujući uslove poslovanja u ovoj zemlji i tako uplaćuje znatna sredstava u državni budžet, a u njemu je zaposleno i mnoštvo izuzetno stručnih ljudi koji se bave istraživačkim i naučnim radom. Upravo su ove organizacije jedan od značajnih faktora u građenju stabilnog demokratskog društva u kome građanin treba da ima što aktivniju ulogu.

Ali ako selektivno navedete Beogradski fond za političku izuzetnost, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za ljudska prava i Gej strejt alijansu, onda se dobija iskrivljena nepotpuna i politikantski obojena predstava o nevladinom sektoru u Srbiji. Dodatno se objavljuju slike Sonje Biserko, Borke Pavićević, Nataše Kandić i Sonje Liht kao neka vrsta poternice i tada se zatvara krug pojednostavljivanja i očite namere da se nevladin sektor prikaže isključivo u jednoj dimenziji i bez šireg i objektivnog uvida u svu složenost i bogatstvo njegovog delovanja. Zato već jednom treba reći da nisu ove u tekstu izdvojene organizacije i četiri apostrofirane predstavnice NVO oličenje i simbol ovako žigosanog nevladinog sektora, koji u svom sastavu ima oko 25.000 udruženja, saveza i individualnih inicijativa. Takođe treba naglasiti da se ove organizacije bave izuzetno značajnim oblastima našeg društva: zdravstvo, sport, izbeglička pitanja, obrazovanje, obezbeđivanje javnog interesa, kontrola trošenja budžetskih sredstava, unapređivanje učešća građana u društvenom životu, socijalni i humanitarni rad. One pri tome ostvaruju izuzetno važnu kontrolnu ulogu delovanja izvršne vlasti i uz javnost predstavljaju veoma važne oslonce u stvaranju demokratski organizovanog društva.

(Politika)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Vuk Samotnjak says:

    Ovaj pise za novine ciji Su vlasnici upravo pni koji podupiri NVO da se bave onim cime se bave.

  2. Milivoje Kuzmanović, univ. dipl.oec. says:

    Pozivam poreske inspektore u Srbiji i Republici Srpskoj i drugim državama da dobro pregledaju finansijsko poslovanje svih NVO koji primaju novac od "dobrih filantropa" kao što su Soroš i slični. SAD su zakonom zabranile djelovanje takvih organizacija. A kod nas što ih je više živi se sve lošije i lošije. Oni ne rade za interes srpskog naroda već za gazde koji ih plaćaju.

  3. kile says:

    Vodi zabrani stranih nvo agentura, kao što je to urađeno u Rusiji i u još nekoliko preostalih slobodnih zemalja na svetu. Gde će odvesti kod nas...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *