KULT VOĐA KOD NAS – Tito, Milošević, pa Vučić

KULT VOĐA KOD NAS – Tito, Milošević, pa Vučić

24 marta 2014

tito-sloba-vucicSrbi traže vođu. Nekog da reši njihove probleme. Prvo beše kult Tita, potom Miloševića, danas je na tom putu Vučić.

Tito nam je, kažu stariji, doneo crveni pasoš i putovanja, veliku i lepu državu. Milošević se pojavio u trenutku beznađa i ratova i nacionalističkom retorikom kupio mase željne krvi i branjenja (nečega).

Danas Vučić sa rekordnom podrškom slovi kao poslednja nada za ispravljanje raznih nepravdi. Ipak, sagovornici “Blica” upozoravaju – ciklus ide od obožavanja do potpunog okretanja leđa obožavanom vođi…

– U svim periodima urušavanja sistema i kriza, ljudi ne veruju u sistem jer ga nema. To potencira potrebu za liderom, jer ništa ne funkcioniše. Zašto je reč o samo jednom čoveku? To je takozvano O-božavanje, vera u jednog boga. Srbi možda i više nego drugi imaju potrebu da veruju da će doći neko ko će nas izbaviti. Odsustvo realnog i racionalnog proizvodi potrebu za čovekom koji ima harizmu ili magiju iz koje mu se može verovati – kaže docent dr Milan Milić, psihijatar.

On kaže da je za Tita, Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića zajednička – jasnoća u poruci.

– Iznose jasne, eksplicitne stavove što je u krizama jako važno budući da su ljudi dezorijentisani, ne znaju kuda da krenu.

Milić nabraja po jednu od karakterističnih “jasnih poruka” svakog od trojice lidera. Tita se, kaže, sećamo po bratstvu i jedinstvu, Miloševića po “Srbiji do Tokija”, Vučića po borbi protiv korupcije i kriminala.

– Nije reč o genijima, ali lideri i ne treba da budu geniji. Tesla je bio genije, ali ne i lider. Za vođu je neophodno da se prepoznaje njegova harizma, odnosno magija. Oni to jednostavno imaju – objašnjava psihijatar.

Ratko Božović, sociolog

Broz

Kult Tita nastao je s razlogom. On je iz Drugog svetskog rata izašao kao figura pobednika, a ovde se pobednici vole, oni su svetlo u balkanskom mraku. Broz je učinio da se svi osećaju kao pobednici i da ne vide opasnu i lošu stranu njegovog vladanja. Oči pratilaca zaslepljene su kao oči Platonovih junaka koji su nakon izlaska iz pećine na svetlosti dana obnevideli. Važilo je “ili ste s Titom ili niste živi”. Plodno tlo za nastajanje ovog kulta bio je jednopartijski sistem, gde je važno ići za vođom, a ne za zakonom. Građani slede u domanovićevskom smislu.

Milošević

Kult Slobodana Miloševića nastao je zahvaljujući konfuznom rascepu Jugoslavije, u trenutku kada je izgubljena svaka perspektiva, kada je došlo do potpunog unutrašnjeg loma. U takvim uslovima potreban je bio vođa. Vođa kod nas dolazi kao posledica autoritarnog mentaliteta gde postoji, ali je za njegovo nastajanje važno i da postoje podanici. To je ideološka matrica nastala s Brozom, nasleđena, ustaljena. Matrica “i posle Tita, Tito”.

Vučić

Kada je reč o Aleksandru Vučiću, mislim da još nije format koji bi mogao da se poredi s prethodnom dvojicom. Međutim, i u ovom slučaju stara matrica je prisutna, ali i nagovor ljudi. Ako neko u kampanji uporno ponavlja “ili Vučić ili tajkuni”, onda tu ima i dosta propagande što za ljude needukovane politički predstavlja situaciju nagovora. Dakle, ovde ljudi idu za vođom, on je njihov super ego, pokreću ih želje vođe i njihova vera u njega. Srbi su više vernici nego kritički opservatori. Kod Vučića, za podršku tri stvari su bile presudne: slede ga verne pristalice čiji je super ego mozak umesto njihovog, slabost prethodnika i želja ljudi da rade, a on im je nešto ponudio pa se oni sada drže te nade.

Momčilo Pavlović, istoričar

Broz

Tita su stvorile međunarodne okolnosti, ne intelekt, obrazovanje ili sposobnosti. Nenormalne unutrašnje okolnosti kakve su bile rat i revolucija, a onda i spoljna podrška i podsticaj ljudi iz njegovog najbližeg okruženja učinili su da mu se dodeljuju titule i činovi poput maršala, njemu i nikom drugom ili zvanje trostrukog akademika. Jednom nogom bio je na Istoku, drugom na Zapadu, pokazao da se socijalizam može graditi iako niste u okviru sovjetskog bloka. Ipak, sam nije živeo “socijalistički”. Sve ovo, uz harizmu i Brozovo ugledanje na velike državnike, učinilo je da postane predmet obožavanja.

Milošević

Međunarodne okolnosti su učinile i da sitan bankar, običan aparatčik postane istinski vođa kojeg milioni slepo prate. Raspad zemlje, porast nacionalizma izdigao ga je kao lidera, listom su ga svi podržavali, pa i služili mu. I to je primer da Srbi očajnički traže vođu. Nije problem da se nađe snažna ličnost koja može da povede, ali jeste ako to bude ličnost koja nije dorasla ulozi ili se pretvori u moćnog diktatora. Milošević se razlikuje od Tita po načinu na koji su skončali. Tito je do kraja imao podršku i istočnih i zapadnih partnera, Milošević je uživao samo u početku i to je razlog što duže nije mogao da opstane.

Vučić

Danas imamo drugačije okolnosti. Vučić i dalje nije dostigao kult, nivo na kojem su bili Tito i Milošević. Ipak, ta neverovatna podrška koju danas ima u javnom mnjenju govori o tome da se kod nas ciklično traži neko ko može odmah da reši probleme koje godinama ili decenijama drugi nisu mogli. Drugo je vreme, ali međunarodne okolnosti i sve što se danas dešava zbog Ukrajine moglo bi vrlo brzo da nas natera da se opredelimo za jednu od strana i to bi moglo da izazove posledice, i za državu i za lidera.

(Blic)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *