kul-kultura-i-mediji_630Kako mediji utiču na interesovanje za kulturu i kolika je njihova moć da opredele posetioce za određene kulturne programe? Po mišljenju kulturologa Ratka Božovića, njihova uloga u pobuđivanju pažnje je ključna.

– Kada se napravi medijski nagovor i podigne medijska temperatura oko nečega, onda to ima najviše publike. Ne samo obrazovane, nego i one koja hoće malo da se informiše. Tamo gde se otvore mogućnosti prema kulturi, tu postoji i aktivan odnos, što pokazuje posećenost festivala, gužve na kulturnim manifestacijama. Ali, mediji su izgubili civilizacijsku obojenost, oni su danas zasićeni banalnošću i najviše afirmišu podaničku varijantu života i zabavu na najnižim nivoima – ono što ima više kiča, više vulgarnosti i pornografije, to bolje prolazi. Umesto pravih vrednosti u kulturi podmeću se komercijalne stvari koje se predstavljaju kao „velika dela“, samo da bi se prodala i da bi se zaradilo. Tako se dešava da zabavni filmovi obaraju rekorde u gledanosti, a art ostvarenja jedva prođu u bioskopima, da bestseleri postaju bezvredna, komercijalna štiva, da su najgledanije predstave koje relaksiraju i zabavljaju…

A kultura je, kako ističe Božović, tamo gde se misli, gde se čovek ne zabavlja.

– Vrhunske vrednosti i komercijala ne mogu zajedno. Naša zabava dostigla je zastrašujući nivo, to je zabava za svet koji nije pripremljen da komunicira sa pravim vrednostima. Kada su u jednom društvu zabava i estrada najdominantnije i najfrekventnije kategorije, kao što je to kod nas, onda ostaje malo prostora i malo vremena za vrednosti u kulturi koje nisu sporne, koje bi trebalo da budu protivteža takvoj situaciji. Mi kao društvo nemamo snage da uspostavimo autoritete u kulturi, i nikada kulturu nismo ni videli kao potvrdu i pretpostavku za ostale oblasti života – za politiku, ekonomiju… A bez kulture nema ni suštinskih strukturalnih promena u društvu – smatra profesor Božović.

Po rečima reditelja Srdana Golubovića, koji je i predsednik saveta FAF, današnja situacija u kulturi ne razlikuje se mnogo u odnosu na onu od pre nekoliko decenija. Zato i nije veliko iznenađenje što, primera radi, filmovi koji su poslednjih godina bili na svetskim festivalima i dobijali priznanja, nisu imali veliku popularnost u bioskopima. Za razliku od njih, zabavne priče i komedije dobile su milionsku bioskopsku publiku:

– Uvek je bilo tako. U bivšoj Jugoslaviji „Laf u srcu“ ili „Tesna koža“ imali su daleko veću gledanost nego dela autora kao što su Dušan Makavejev ili Živojin Pavlović. Danas je mnogo veći problem što nema bioskopske mreže, što je sve vezano za multiplekse i široku zabavu, pa autorski filmovi nemaju uslova da se pojave u bioskopu. Država bi mogla da zaštiti domaći film u bioskopima, kao što to čine druge evropske zemlje koje štite svoju kinematografiju. Osnivanje fondova za promociju srpskog filma kod inostranih distributera umnogome bi rešilo problem. Ali, mislim da je obaveza države, pre svega, da podrži autorske filmove koji našu kulturu i zemlju promovišu na svetskim festivalima još u fazi proizvodnje – ističe Golubović.

SVET KOJI MALO DIŽE GLAVU

– MI smo nivo publike koja je vrlo siromašna i teško može da napravi izbor bilo koje forme svoga života – kaže Ratko Božović.

– Najsiromašnija populacija su one mukotrpne egzistencije zabavljene elementarnim postojanjem, koje i nisu u mogućnosti da se uključe u polje kulture. Srednji sloj se pojavljuje kao siromašna populacija koja u kulturi nalazi zamenu za svoj društveni status, to je sloj koji malo diže glavu i najbliži je kulturnim vrednostima. Iz tog sveta dolaze dugački redovi za jeftinije karte ispred JDP, posetioci festivala, „Noći muzeja“, Sajma knjiga… Treća kategorija su oni koji imaju para, a nemaju afiniteta prema kulturi, i niti će sami prisustvovati kulturnim događajima, niti će ih sponzorisati.

(Večernje novosti)