Kupovna istina

Kupovna istina

8 avgusta 2014

Darko MomicPiše: Darko Momić

Politika međunarodne zajednice na ovim našim prostorima u poslednje dve decenije može da se nazove svakakvim imenima, ali celo vreme krasi je jedna osobina – nedoslednost. Miljenici onih ili onoga što nazivamo međunarodna zajednica, iako niko ne zna precizno da kaže i objasni ko ili šta se, u stvari, krije iza te sintagme, menjali su se kao na traci.

Pri tome su miljenici retko bili s ove strane entitetske granice ili s one strane Drine, a ako je ta famozna MZ nekada i držala stranu nekoj političkoj opciji u Srpskoj ili Srbiji, to je obično bilo zbog njene kooperativnosti, što je najblaži izraz za kolaboraciju i bezrezervno ispunjavanje želja belosvetskih moćnika. Međutim, ono što naprosto frustrira većinu građana Srpske, čitaj Srbe, jeste to što međunarodna zajednica nikako nije pokazivala želju da uspostavi balans kada je reč o odnosima prema ekstremistima s jedne i druge strane. A ono što posebno iritira je uporno ignorisanje opasnosti koju sa sobom donose pridošlice u BiH i njihovi ovdašnji istomišljenici, poznati po dugim bradama i kratkim nogavicama.

Elem, nije bilo tako davno da se ne sećamo da su dugačke brade raznih „šešeljevaca“ i sličnih paravojski za MZ predstavljale oličenje sveopšteg zla i da zapadni mediji nisu propuštali priliku da to naglase i istaknu u prvi plan. „Četnici“ su, dakle, bili sinonim za zlo i naopako, a revnosna propaganda doprinela je tome da skoro ceo svet blagonaklono gleda na kasnije vazdušne napade na RS i neselektivno bombardovanje uz neizbežnu „kolateralnu štetu“.

Ta slika se u međuvremenu promenila samo do te mere da Srbi više nisu glavni negativci u holivudskim blokbasterima, gde su, ruku na srce, primat preuzeli teroristi, takođe sa bradama, ali i skraćenim nogavicama. Uprkos tome, zapadne administracije ne pokazuju preteranu brigu zbog jačanja islamskog fundamentalizma u BiH, niti preduzimaju konkretne korake na njegovom suzbijanju. Puj, puj, daleko bilo da iko pomišlja na nekakve rigidne korake, ali čovek jednostavno ne može da se otme utisku da bi RS danima i mesecima bila na naslovnim stranama svih medija da je na američku ambasadu u Sarajevu onomad pucao neki, recimo, Milorad umesto Mevlida Jašarevića.

Nažalost, odgovor na pitanje zašto je to tako veoma je jednostavan! Količina naftnih dolara sa Bliskog istoka koje izdvajaju Mevlidovi ideološki istomišljenici daleko je veća od novca koji mi dajemo zapadnim lobističkim kućama ne bi li i naša istina našla put do svetskih centara moći! A dajemo poprilično!

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *