КУПУЈТЕ УСТАШКО!

KUPUJTE USTAŠKO!

19 decembra 2016

ljuban-karan-342

Piše: Ljuban Karan

Ako su do sada bili prikriveni, pritisci i uticaji na Zapadnom Balkanu postaju potpuno vidljivi. Tako je uticaj Nemačke na Hrvatsku sasvim oslabio, dok uticaj SAD postaje ne samo dominantan nego presudan. Nema tu ništa čudno – Hrvatsku sa Nemačkom veže prošlost a sa SAD sadašnjost i budućnost. Zbog toga se mogao dogoditi hrvatski veto na poglavlje 26 baš u trenutku kada je hrvatski premijer bio u poseti nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Nije nam pomoglo što nam je ona naklonjena i što korektno podržava Srbiju na evropskom putu. Upravo ta činjenica je razočarala i naljutila Aleksandra Vučića, koji očito precenjuje njene mogućnosti.

Ne radi se o tome da pritisak na Hrvatsku iz Nemačke nije dovoljan da bi Hrvatska promenila stav, nego se radi o tome da je pritisak sa druge strane daleko jači. Jer ako Merkelova ni u direktnom razgovoru nije mogla da utiče na Plenkovića, to znači da iza svega stoje SAD. Brzo je stigla potvrda ove tvrdnje – jedan telefonski poziv Džoa Bajdena omekšao je i promenio tvrd stav Hrvatske. Tako ministar inostranih poslova Hrvatske Davor Ivo Štijer, koji je sve to i zakuvao, kaže: „Ne treba dramatizovati situaciju oko hrvatskih primedbi koje se odnose na poglavlje 26 u pregovorima se EU. Optimisti smo da ćemo učiniti napredak i da ćemo biti u poziciji dići tu rezervu već početkom iduće godine“. Tako je i u Srbiji popustila napetost dok su mediji vrtili slike ležernog ćaskanja ambasadora Skota i premijera Vučića.

Nikoga u Srbiji ne veseli novo zaoštravanje u regionu, ali neočekivan zaokret Vučića u gledanju na konstantne hrvatske provokacije mnoge je obradovao. Nemaju smisla dalje popuštanje i ponižavanje. Sve nam je badava ako otvaranjem svakog poglavlja sve više gubimo ugled i samopoštovanje i dobra je stvar što je celom svetu rekao da će o tome ubuduće voditi računa. Dešavanja u Hrvatskoj nazvao je pravim imenom, i to nije moglo ostati bez odjeka u svetu. Sada je Hrvatska ta koja polako gubi ugled. U periodu kraćem od mesec dana direktor Centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof drugi put se oglasio i kritikovao pojave fašizma u Hrvatskoj, ali ovaj put ne obraćajući se Zagrebu nego tražeći da Brisel objasni šta se dešava u toj zemlji. Štaviše, kod objašnjavanja pojava fašizma u Evropi, Zurof uzima Hrvatsku kao primer. Možda zbog toga uvežbani hrvatski vapaj da je Srbija ponovo izvršila agresiju na Hrvatsku, „ovoga puta retoričku“, više niko ne čuje. Potpuno je izgubila oreol žrtve, koji je decenijama lažno nosila. Insistiranje na tome sada postaje smešno, čak i kod onih koji su joj pružali bezrezervnu i nekritičku podršku sa Zapada.

Ako bi tražili datum kada je ugled Hrvatske na Zapadu počeo da slabi, to je svakako poseta predsednice Kolinde Grabar-Kitarović kanadskim Hrvatima i slikanje sa ustaškom zastavom. Razlog nije samo zastava nego je mnogo dublji – pobeda Trampa na izborima u SAD i mogućnost da proustaška politika u Hrvatskoj izgubi podršku.

Ne bi trebalo biti naivan pa sada pomisliti kako nam SAD pomažu. Oni i dalje forsiraju svoj interes, ali je ipak Nikolas Din, posebni izaslanik SAD za pitanje holokausta, posetio Hrvatsku još u vreme vlade Tihomira Oreškovića. Jer nije više u pitanju samo ugled nove Hrvatske nego i ugled SAD, koje su je stvorile kao takvu. A ugled SAD na globalnom planu jeste ugrožen, jer se dimna zavesa diže i na pitanju drugih tajnih projekata i akcija po svetu, a ne samo sa projkta zvanog nova nezavisna Hrvatska.

Utisak je da je kompletna predstava oko poglavlja 26 režirana u Vašingtonu, tek toliko da se Srbiji pokaže ko drži ključeve EU, i to baš u vreme posete Lavrova Beogradu. Ono što bi trebalo imati u vidu jeste, kako god su sada jednim pozivom resetovali hrvatske namere, isto tako ih sutra jednim pozivom mogu gurnuti u neku vrstu destrukcije ili agresije prema srpskim zemljama. Ovaj primer jasno pokazuje da sva insistiranja u EU da se međudržavni sporovi rešavaju bilateralnim pregovorima ne piju vode i da prava adresa za rešavanje sporova sa Hrvatskom nije Zagreb, nego Vašington.

TRILATERALA (SAD, NEMAČKA I VATIKAN)

Da bi se bolje razumeli uticaji SAD i Nemačke na Hrvatsku, korisno je spomenuti odavno poznat dokument u jednaest tačaka, koji je donela trilaterala – SAD, Nemačka i Vatikan. Analizirali su ga ozbiljni naučnici, a ne samo teoretičari zavere, tako da ga ne treba olako odbaciti. Iako se u dokumentu govori o planu za uništenje pravoslavlja, danas se zna da je ova trilaterala uništila Jugoslaviju i stvorila novu nezavisnu Hrvatsku (nije slučajno da su Hrvatsku prve priznale Nemačka i Vatikan). U okviru ovog plana, za razbijanje Jugoslavije i stvranje nezavisne Hrvatske svaka članica trilaterale imala je svoje razloge: SAD da ovladaju Balkanom, unište sve oblike komunizma i obezglave Pokret nesvrstanih; Nemačka da izbaci američke vojne baze i špijunske centre sa svoje teritorije i stvara uslove za ujedinjenje Nemačke; a Vatikan aktiviranje starih ideja širenja katoličke vere na istok do potpunog uništenja pravoslavlja.

Sve je teklo po planu dok se nisu pojavili jaki remetilački faktori koji prete da potpuno anuliraju postavljene ciljeve – jačanje Rusije i obnova njenih interesa na Balkanu. Zato SAD nisu mogle dozvoliti da Nemačka sređuje stvari na Balkanu, nego su preuzele stvar u svoje ruke. Nove opcije nisu isključivale vojna rešenja koja Nemačka ne može realizovati. Tako je postepeno gubila uticaj na Hrvatsku do mere da hrvatska Vlada može praviti probleme sve dok Bajden ne uzme slušalicu. Medijski to izgleda drugačije jer većina medija, pa i nemački Dojče vele, ovih dana govore o velikim pritiscima Nemačke na Hrvatsku da odblokira poglavlje 26. Moguće da je to tako, ali će bliže istini biti da Nemačkoj odgovara da i dalje reklamira svoju moć, dok je interes SAD da svoj presudni utjecaj prikrije.

Amerikanci sigurno nisu radosni zbog ustaških simbola i zaostavštine u Hrvatskoj, jer su njihovi pokušaji da ustaški pokret pretvore u jaku prozapadnu političku snagu bili iskreni. Svakako da bi im ustaše, kao politička grupacija na koju imaju potpuni uticaj, a koja prividno ne bi imala veze sa zločinima i terorizmom, više odgovarali. Nisu shvatili da je to nemoguće i da je stvar sa ustaškim pokretom ista kao i sa kiselim kupusom – ako nema pritiska, fašističke ideje uvek isplivaju na površinu.

SAD sada moraju odlučiti šta im je važnije – ugled u svetu koji se naveliko kruni, ili im je važnije da u Hrvatskoj imaju apsolutno pouzdanu vlast. Jer izjave hrvatske predsednice, poput one da u Hrvatskoj nema ustaštva, sada zvuče smešno i samim Hrvatima. Verovatno se sada kaju zbog rampe koju su spustili, bez obzira čija je odluka, jer su dobili žestok šamar. Nevešto pokušavaju izaći iz te diplomatske krize jer je potpuno vidljiv nedostatak koordinacije u formiranju generalnog stava. Dok se u Saboru jednoglasno izglasava odluka da ustaška tabla vređa Jasenovačke žrtve, Kolinda izjavljuje da nema ustaštva u Hrvatskoj. Dok državni sekretar ministarstva nauke daje rasističke i fašističke izjave vezano za decu manjina i PISA istraživanje, Plenković to ne vidi kao problem. Nije im lako. Teško je sprovoditi program ustaškog pokreta a istovremeno celom antifašističkom svetu zamazivati oči i objašnjavati da to nije tako. Naravno da tako kompromituju i SAD i zato Bajden telefonira.

Probleme sa Hrvatskom neće nam rešiti Nemačka niti Angela Merkel. To jedino mogu uraditi SAD. Zato, ako se premijer Vučić po pitanju hrvatskog iživljavanja obratio Bajdenu ili američkom ambasadoru, pogodio je pravu adresu, i to je dobar pomak u našim razmišljanjima. Da li američke diplomate samo brane svoj ugled ili nam čine uslugu, važno je pitanje, jer usluga se mora vratiti.

SRBI JEDINA PREPREKA USTAŠKOJ DRŽAVI

Na prvi pogled situacija u Hrvatskoj izgleda potpuno apsurdno – umesto da se Srbi ljute zbog genocida, pogroma, etničkog čišćenja, pljačke kompletne nacije i uništenja kvaliteta života više generacija, ljute se Hrvati. Srbi ulažu velike napore da se stvari prevaziđu, Hrvati ne dozvoljavaju i insistiraju na svemu i svačemu. Gde je tu logika, jer logično bi bilo da ćute zato što su dobili daleko više nego što su na početku građanskog rata očekivali. Itekako ima logike, jer sve ove godine uspeva im zamena teza. Na primer, nametnuli su situaciju da se razgovara o pravima hrvatske manjine u Srbiji i tako su pogrom i etničko čišćenje gurnuli u drugi plan.

Mržnja prema Srbima stara je skoro sto godina i nije ni malo oslabila. Razlog je jednostavan – od formiranja ustaškog pokreta, pa i pre toga, Srbi su označeni kao jedina prepreka firmiranju Hrvatske države i neko ko im otima životni prostor. Čemu takva mržnja danas kada nezavisna hrvatska država postoji? Postoji država Hrvatska, ali cilj je ustaška Hrvatska, a tu je velika razlika. I opet se čini da su ponovo Srbi ti koji su prepreka stvaranju takve države, koju želi većina Hrvata. Ta činjenica pojačava već nagomilanu mržnju.

Čini se da to jeste istina i da stvarno Srbi jesu jedina prepreka stvaranju ustaške Hrvatske. Srbi primećuju, zapažaju, dižu glas i upiru prstom na otvorenu rehabilitaciju ustaškog pokreta i ustaških tekovina. Tako prisiljavaju i druge da bar nešto vide, a koji bi inače sve to prećutno odobrili kao da se događa na nekoj drugoj dalekoj planeti, a ne u Evropi i u državi Evropske unije. Vide proustaški nastrojeni Hrvati da su upravo Srbi probudili jevrejske institucije, i to im ne mogu oprostiti.

Hrvatskoj je sve teže da nađe saveznike u Evropi koji bi u njihovom interesu pritiskali Srbiju. Tako su pokušali da nagovore Bugare i Rumune da im se pridruže u blokadi Srbije, ali nisu uspeli. Lažima pokušavaju izbeći nezgodnu poziciju da su usamljeni u svom stavu i da kao mala država diktiraju stav kompletne EU. Usput, proturajući laži, pokušavaju da nas zavade sa susedima.

U KOM PRAVCU ĆE STVARI KRENUTI

Ako Brisel na zahtev Efraima Zurofa stvarno krene da proučava šta se to dešava u Hrvatskoj, imaće pune ruke posla. Prvo će morati da prouče šta je to „ušato U“, šta ono simbolizuje i zašto su ga prepune fasade u svakom hrvatskom gradu. Šta znači „U sa krstićem“, ko su križari koji su ga nosili, šta poručuje i kome? Zašto su tim znakovima prešarane srpske kuće, srpska sela i naselja. Šta znači poklik „za dom spremni“ i zašto Hrvate na masovnim skupovima baca u delirijum? Zašto je taj poklik u grbu HOS i čije tradicije nastavlja ova paravojska koja je i danas u punoj pripravnosti? Zašto HOS nosi crne uniforme i da li im je uzor najkrvavija i najelitnija ustaška formacija NDH – Crna legija?

Zašto je ovih dana u mučilištu srpskih civila i zarobljenih oficira JNA – Lori u Splitu – podignut spomenik mučiteljima i krvavim zlotvorima iz 72. bojne vojne policije, koji su bili čuvari u ovom koncentracionom logoru? Zašto 9. bojna HOS iz Splita nosi ime jednog od najpoznatijih ustaša NDH Rafaela viteza Bobana? Ko mu je dodelio titulu viteza i zašto Hrvati o njemu pevaju pesme i smatraju ga idolom i uzorom mladih?

Zašto su pripadnici HOS sa ustaškim obeležjima u „domovinskom ratu“ tretirani kao dobri momci i kako ta obeležja Zapad tada nije video? Znaju li zapadne zemlje koliko je u tim jedinicama bilo njihovih građana? Zašto se u Hrvatskoj od 1993. godine pripadnici fašističkih formacija NDH tretiraju kao domovinska vojska, gde su pobrojani: ustaše, domobrani, legionari i oružnici i zašto su im dodeljene penzije? Staž im se priznaje u duplom trajanju od aprila 1941. do maja 1945. godine, znači duže nego antifašistima. Hoće li Brisel da proveri da je 10.000 pripadnika fašističkih formacija tako ostvarilo pravo na penziju u novoj nezavisnoj Hrvatskoj? I tako, moglo bi se tu postaviti hiljade pitanja, od onog šta znači „Srbe na vrbe“, pa do toga šta znači potpuno jasna poruka „ubij Srbina“. Na ova pitanja hrvatski politički vrh zna odgovore. Da li će ih Brisel stvarno postaviti? Sumnjam, ali videćemo, nije Zurof bilo ko pa da se olako ignoriše, jer i to bi bila svojevrsna poruka.

Ima li šanse da se Hrvatska opredeli za politiku koja nije opterećena ustaškom hipotekom? Nije li i Plenković bio otkrovenje odmerenog čoveka u vreme preizborne kampanje kako bi pokupio glasove manjina i članova SDP razočaranih ustaškom retorikom Milanovića? Da li je ovo sada isti onaj Plenković i koje je njegovo pravo lice? Naravno da su njegovi postizborni stavovi merodavni jer jasno govore da je i on na proustaškim pozicijama.

Ako neko misli da je sve ovo preterivanje i da u Hrvatskoj ustaški pokret nije u većini, trebalo bi da ima u vidu sledeće – Ante Pavelić je iz emigracije 1941. sa sobom u Hrvatsku doveo oko 370 ustaša, pa je stvorio zločinačku NDH i napravio Jasenovac, Jadovno i druge strahote. Gojko Šušak je 1991. iz emigracije doveo mnogo više, na hiljade, tako da nema čemu da se čudimo kada su dešavanja u Hrvatskoj u pitanju.

Ustaški pokret je video životnu šansu za ostvarenje svojih ciljeva – imaju otvorenu i potpunu podršku najveće svetske sile, podršku NATO, prećutnu podršku EU i priličnu zbujenost i neobaveštenost ostatka sveta. Bolju priliku za proširenje ustaške države u granice bivše NDH neće imati, a ta situacija, svesni su toga, neće trajati večno i ne sme se propustiti. Zato nema pregovora i zato se dižu tenzije. Sledeća blokada, kako već najavljuju hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu, biće zbog ratne odštete.

Greše oni koji misle da je ovaj plan mrtvo slovo na papiru. Mnoge stvari ukazuju upravo na suprotno. Ponašanje hrvatskog političkog vrha kao kadra HDZ jasno govori da su oni verovatno položili dve zakletve – prvo ustašku prisegu ispred raspeća sa rukom na samokresu, bombi i nožu, a zatim zakletvu u hrvatskom Saboru. U sadašnjem faktičkom stanju prva zakletva nije u koliziji sa drugom, a, ako slučajno kolizije bude, važiće ona prva. To u nekom trenutku može drugačije da izgleda, ali to je samo prinudno pretvaranje i davno uvežbana maskarada.

Nije slučajno ovih dana visoki predstavnik za BiH Valentin Incko zapretio vojnom intervencijom prema Republici Srpskoj. Takve izjave podgrevaju ambicije ustaškog pokreta. Nema šanse da nekakva vojna intervencija na RS prođe bez Hrvatske. To se sada može lako pravdati – intervenisaće NATO a Hrvatska je član alijanse. Izbori u SAD su poremetili te planove, ali veliko je pitanje da li će se američka politika na Balkanu do te mere korigovati da njihovi planovi propadnu. Ako se to i dogodi, ne bi se trebalo zavaravati, ustaše neće odustati, pritajiće se, kao što su navikli, i čekati novi trenutak da nastave što su započeli.

(Standard.rs)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Vasilije says:

    KO JE ORGANIZOVAO "PACOVSKE KANALE" 1945. ZA SPAS USTASA? AMER. KO JE UBIO MALU MILICU OD 3GOD DANA NA NOSI 1999-E? AMER. KO JE GAZIO SRPSKE CIVILE NA TENKU U OLUJI? AMERICKI AMBASADOR PITER GALBRAJT. KO JE BOMBARDOVAO SRBIJU 1944-E GODINE? AMER. KO JE SPASAVAO AMEROVE PILOTE 1944-E? SRBIN LUDI. KO JE STVORIO AL KAEDU? AMER. CIJI JE COVJEK OSAMA BIN LADEN? AMEROV. KO JE STVORIO ISLAMSKU DRZAVU? AMER. KO JE NAJVECE ZLO COVJECANSTVA? AMER.

  2. Kulak says:

    Nema nikakvog pritiska Nemačke na Hrvatsku,to je iluzija.Vlast u Zagrebu je snažno nacionalistička,državotvorno hrvatstvo i katolicizam uzeti su kao mera svega i ko ne spada u te dve kategorije u Hrvatskoj je u najmanju meru nepoželjan.Fašizam i ustaštvo kao ideologije podržani su u Hrvatskoj od znatnog dela stanovništva i nisu stvar nekih ekstremnih pojedinaca.Srbija ima ogroman problem i sa hrvatskim lobistima tipa Sonje Biserko koji deluju u Beogradu u korist hrvatskih nacionalističkih ciljeva.Deluju slobodno,neometano,ne dira ih niko.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *