КУСТУРИЦА: „Највише смо трпели због обавештајних служби са истока и запада”

KUSTURICA: „Najviše smo trpeli zbog obaveštajnih službi sa istoka i zapada”

3 marta 2019

Na Festu je u subotu, 2. marta, u Glavnom programu van konkurencije, prikazan film „Pepe, jedan uzvišeni život“ Emira Kusturice, koji je istakao da je bivši urugvajski predsednik Hose Muhika uradio pametnu stvar kada je učinio „ustupke sorosevskoj Americi“ i za uzvrat su mu dozvolili da razvija ekonomiju.

„Deluje kao da je imao čarobni štapić, ali Amerikancima nije stalo do krava nego do nafte. To je njegova srećna okolnost. Da ima naftu, to bi Jenkiji uzeli pod svoje, posebno posle Sirije koju su izgubili i Iraka koji polako gube, a on je uspeo da napravi uspešan politički kompromis u korist naroda“, rekao je Kusturica na današnjoj konferenciji za novinare.



Muhika je, dodao je Kusturica, priznao gej brakove, legalizovao upotrebu marihuane u svrhu lečenja i tim „političkim manevrima je kupio Amerikance“ i doveo do povećanja stope privrednog rasta i smanjio siromaštvo sa 22 na sedam posto.

Kusturica je istakao da je Muhika očarao svet svojom pojavom i da je umeo da se obrati i domaćici i intelektualcu, nije lagao i sve što je govorio bilo je potkrepljeno empirijom.

„On se žrtvovao za svoju naciju, a potekao je iz ulične borbe za tu vlast. On je otimao ljude, naplaćivao to kidnapovanje, ali ne kao Čeda Jovanović u Beogradu, već na drugačiji način. On je bio militantni političar. U zatvoru je proveo 13 godina i jedno vreme je živeo u jami razgovarajući s mravima. Izašao je iz zatvora kada je pala hunta i nastavio da se bavi politikom na isti način, ali nije imao oružje u ruci. Sadio je cveće i voleo svoju ženu. On je svetac s puškom“, rekao je Kusturica.

Slavni reditelj primećuje „vrlo zanimljivo novo stanje koje je nastalo obnovom gradiva u Latinskoj Americi gde SAD obnavljaju državne udare, a Urugvaj, koji se nalazi na jugu, još nije na jelovniku“.

„Zato je zanimljivije pogledati ovaj film o jedinoj teritoriji na kojoj je ostvaren ideal. Posebno je zanimljivo videti reakcije na film na Kubi koja je ostala ono što je bila. Svi su očekivali da će se raspasti smrću Fidela Kastra, pa se to nije desilo. Ljudi u društvenoj histeriji predviđaju budućnost i najčešće promaše“, istakao je Kusturica.

Kaže da mu je drago što je završio film i da je bio na muci kako da struktuira tu priču, pa je odlučio da sve što je bilo značajno u Muhikinom životu iscrta u poslednja 24 sata njegovog predsednikovanja.

„Sam kraj filma sugeriše jednu idealizovanu formulu da predsednik jedne države preda lentu, 200.000 ljudi mu aplaudira i onda sa svojom ženom ode na viski u jedan bar, što je nezamislivo, ne samo u Srbiji nego ni u Evropi. Zamislite (Emanuela) Makrona da je otišao sa svojom ženom na piće ili večeru, šta bi mu se desilo da ga pritom niko ne prati?“, rekao je Kusturica.

On je objasnio da se u filmu sudaraju trenutne političke ideje, njegovo oduševljenje svim ljudima koji su čvrsto i tvrdo branili svoje principe i ono čemu je ostao veran, a to su „idealizovane forme ne samo umetnosti nego i u ljudskim zajednicama“.

„U Urugvaju je na najbolji način učinjen spoj socijalizma i kapitalizma“, ocenio je Kusturica.

Primećuje da je istorija Srbije potpuno drugačija i da smo „najviše trpeli zbog činjenice da su obaveštajne službe i sa istoka i zapada, uglavnom sa zapada, presecale naš progres“.

„Naša istorija nema taj latinski zanos, antiimperijalistički. Teško se može pronaći stabilan period u našoj istoriji, a i mi smo na putu napravili kuću, dok je njihova kuća izvan magistralnog puta“, ocenio je Kusturica, izdvojivši patrijarha Pavla kao jedini uzor koji se može uporediti sa Muhikom.

Film je, kaže, za njega izražavanje primarnih emocija i smatra da razlika između reakcija u Buenos Ajresu, Veneciji, Havani i Beogradu na film o Muhiku ne može biti velika, jer je reč o čoveku koji je obavio svoju socijalnu misiju na način na koji nikome nije pošlo za rukom.

Govoreći o Festu, Kusturica se prisetio da je početkom sedamdesetih godina dosta vremena proveo u Domu sindikata (danas Kombank dvorana), i to je za njega bio prvi susret sa svetskom kinematografijom.

„Užasno mi je drago što je Fest ponovo u toj sali. Mislim da su festivali sigurna kuća za filmove, u vremenu kada se menja forma njihovog prikazivanja i kada film ulazi u baroknu fazu u kojoj filmove prave manje oni koji su završili zanat, a više oni sa dobrim idejama i koji dobro pišu. Festivali u toj gužvi filmova ostaće i u budućnosti sigurna kuća za filmove“, istakao je Kusturica i pomenuo gledanja ponoćnih projekcija koje je na Festu organizovao Dušan Makavejev.

Kusturica će od septembra u Mongoliji snimati film „Beli oblak Džingis-kana“.

(Tanjug)

KOMENTARI



2 komentara

  1. samostalan says:

    Medijski bolesnik Kusta ne moze da provede dva minuta bez lutepanja i naklapanja, o cemu god, sve on zna.

  2. samostalan says:

    U vreme sankcija i najveceg propagandnog rata protiv srpskog naroda Kusta je dobio dve najvece filmske nagrade jer je Srbe prikazao kao retardirane majmune. Nesto nisam primetio da su mu tada radile o glavi strane sluzbe. Pre ce biti da je propagandnom matricom svojih filmova odradio upravo ono sto su te sluzbe i htele. Otuda nagrade.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *