Кустурица – “сакупљач Палми”

Kusturica – “sakupljač Palmi”

16 februara 2015

kul-kusturica_620x0 65765Kada su mene pitali u Sarajevu zašto ja nisam u Kanu primio “Zlatnu palmu”, pronašao sam najbolji odgovor i rekao: “Nameštao sam parket u stanu prijatelja Mladena Materića!”

Ovim rečima se reditelj Emir Kusturica u autobiografiji “Smrt je neprovjerena glasina” prisetio svog velikog trijumfa na Kanskom festivalu 1985. godine. Samo deceniju kasnije sa “Podzemljem” će osvojiti još jednu “Palmu”. Ovogodišnji Fest podsetiće nas na “zlatne” dane naše kinematografije, specijalnim projekcijama Kusturičinih remek-dela “Oca…” i “Podzemlja”, koja su pre 30, odnosno, 20 godina trijumfovala na najuglednijoj filmskoj smotri na svetu.

Mada je u svojoj biografiji već upisao vrednu nagradu, “Zlatnog lava” u Veneciji za prvi film “Sećaš li se Doli Bel”, novinski natpisi s početka osamdesetih svedoče da Kusturičin put ka prvoj “Palmi” nije bio nimalo lak. Snimanje filma, po scenariju Abdulaha Sidrana, odlagano je nekoliko godina, od reditelja se tražila dorada teksta, dodatna obrazloženja, “uklapanje u budžet”… U svojoj autobiografiji, Kusturica zapisuje da mu je sve to ličilo kao da “traže način da ohlade glavu ostrašćenog umetnika i postepeno ga odvrate od snimanja filma”.

Priča o ocu iza čijeg se “službenog puta” zapravo krije odlazak na Goli otok zbog naoko naivnih primedbi smeštena je u 1948, vreme ideološkog razlaza Tita i Staljina. Ispričan iz perspektive dečaka Malika, film govori o porodici koja je ostala iza osuđenika i borbi za preživljavanje. Mada je reditelj pokušavao da objasni da to nije istorijski film, novinari su zabeležili sumnje da u “Ocu na službenom putu” ima “izvesnih ideoloških problema”.

Trijumf u Kanu prošao je bez Kusturice, jer se kući vratio tri dana pre kraja festivala. Tako je propustio javnu čestitku jednog od svojih uzora i predsednika žirija te godine Miloša Formana.

– Postavljanje parketa u Mladenovom stanu, kao obrazloženje mog nedolaska po “Zlatnu palmu” bio je pokušaj da duhovitošću izbegnem opis loših odnosa sa bosanskom vlašću – zapisao je Kusturica.

Deset godina kasnije, 1995, reditelj se, ovoga puta lično, popeo na scenu u prepunoj dvorani “Limijer” i iz ruku Šeron Stoun primio drugu “Palmu” za “Podzemlje”. Mada je u Kan tada stigao kao već potvrđeni reditelj, Kusturica je, umesto na filmska pitanja bio prinuđen da odgovara na političke teme. Jer, film sa podnaslovom “Bila jednom jedna zemlja”, koji govori o Beogradu, ratu, Jugoslaviji pobedio je u Kanu usred televizijskih priloga o ratu u Bosni. Novinare je zanimala i simbolika poslednje scene, kad se odvaja komad zemlje na kojoj su junaci i kreće niz vodu. “Da li je to metafora Jugoslavije”, pitali su autora.

– Taj film je krojen od kraja prema početku, prvo sam znao kraj, pa tek onda početak – zapisao je Kusturica u autobiografiji. – Kada bih snimao nastavak “Podzemlja” opet, unapred, znam kraj. Sada ne bi više pucala zemlja. Raspuklo bi se nebo na kraju.

Trijumf trosatne priče te godine u Kanu ispraćen je ovacijama gledalaca i hvalospevima kritičara, ali i jednim skandalom.

Primajući “utešnu nagradu” Gran pri žirija, za svoj film “Odisejev pogled”, slavni grčki reditelj Teo Angelopulos je sa bine poručio da “nema šta da izjavi, jer je pripremio govor zahvalnosti za prvu nagradu koju je očekivao”. Dan kasnije, verovatno u pokušaju da ublaži neuobičajeni istup na završnoj ceremoniji, Angelopulos je izjavio novinarima da je njegov govor bio – samo neuspela šala.

I dok su grčki mediji prenosili reči svog reditelja da “trofej i nagrada ne govore mnogo o filmu”, većina svetskih novinara pisala je hvalospeve o dvostrukom osvajaču “Zlatne palme”. Francuska štampa je pisala da je pobeda “Podzemlja” bila “jedina moguća”, “Njujork tajms” je svoje čitaoce obaveštavao o “magiji Emira Kusturice”, italijanske novine su govorile o “veličanstvenoj umetničkoj pobedi”, a španske ga nazivale “sakupljačem Palmi”.

– Kan je jedina scena koja rediteljima iz malih zemalja omogućava ulazak u svetsku kinematografiju – izjavio je tada Kusturica.

Na najprestižnijoj filmskoj smotri, srpski reditelj i dalje uživa status zvezde, bez obzira da li crvenim tepihom na “Kroazeti” korača kao autor ili kao član žirija. O njegovom ugledu u Kanu svedoči i direktor festivala Tjeri Fremo, koji svake godine redovno posećuje “svog prijatelja” na Mokroj Gori, tokom “Kustendorfa”.

OKUPIRALI PLATNO

Beogradska publika, koja voli pobednike, na svetskoj premijeri “Podzemlja” spremila je veličanstven doček ekipi. “Novosti” su tada zabeležile da je nekoliko hiljada zaljubljenika u film čak dva sata pre projekcije “okupiralo” plato ispred “Sava centra”.

– Kanska premijera nije se mnogo razlikovala od beogradske. Film je uspeo da prodre do svih gledalaca bez obzira odakle su – rekao je tada Slavko Štimac za naš list.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *