КУСТУРИЦА: Сидран и његова сирова кожа

KUSTURICA: Sidran i njegova sirova koža

13 januara 2015

Emir Kusturica 4356d4„Pravi Emir Kusturica poginuo je na Trebeviću braneći Sarajevo, a ovaj Emir Kusturica (Srbin pravoslavac, prim. aut.), u stvari je njegov dvojnik Pantelija S. Milosavljević, rođen u opskurnoj radničkoj porodici u Kragujevcu, kasnije robijaš u Lepoglavi“. Ovu doskočicu Abdulah Sidran potpisao je u jednom bošnjačkom ratnom magazinu 1993. godine, isprativši tako bivšeg prijatelja iz rodnog grada zauvek, pakujući mu glavu u sanduk bez povratnice, pokazavši onako usput sarajevskim Srbima da se Miljacke više nagledati neće. Istu recikliranu senzaciju sarajevski akademik ponovio je pre nekoliko dana…

Između ratne i pre četiri dana ponovljene doskočice, u Mokroj Gori se dogodio susret bivših prijatelja, prvi posle 16 godina i jedini poratni. Bio je 6. april 2010. godine. Autor ovih redova čekao je da se pod Crkvom Svetog Save, pojavi bošnjački akademik. Pojavio se Sidran, ali je zamakao nekako brzo u biblioteku proslavljenog reditelja, iznenađen prisustvom dvoje novinara, RTS i „Novosti“, na Mećavniku. Prvi susret bivših prijatelja iza zatvorenih vrata nije dugo trajao.

– Došao sam da Kusti ponudim saradnju, on je jedini reditelj koji od mojih scenarija može napraviti remek-dela. Doneo sam ovde svoju veliku životnu knjigu „Otkup sirove kože“, susretom sam ohrabren – rekao je tada Sidran. Ponudu o saradnji Kusturica je odbio, scenarista nije dugo čekao odgovor proslavljenog reditelja.

– Imam puno posla. Siguran sam, da ću narednih godina biti veoma zauzet. Ne želim nikome da dajem lažna obećanja – rekao je „Novostima“ Kusturica te 2010. godine.

Sidran je boravak u Mokroj Gori iskoristio da „sahrani“ svog novinskog Panteliju, da nekako iz arhiva i sećanja izbriše uvrede upućene Kusturici tokom ratnih godina. Da se nekako izvini, a da ne izgovori: „Oprosti“.

Ratne uvrede ipak nisu bile najvažnija tema njihovog razgovora. Najvažnije, sve do danas, bilo je tajno: Emiru Kusturici požalio se Sidran, kako je teško bolestan, reče, hitno mora na operaciju. Nije znao, da ga tu pod svodovima Crkve Svetog Save već čeka paket bez povratnice. U njemu je bilo 5.000 evra za spasavanje sirove kože.

SARAJEVO I „SIDRANOVSKI GABARITI“

Šta je Abdulaha Sidrana nateralo da pre četiri dana ponovo na noge digne javnost „senzacionalnom“ tvrdnjom da je „pravi Emir Kusturica poginuo 1994. godine na Trebeviću braneći Sarajevo“?

Šta ga je primoralo da zaboravi kako je pod Crkvom Svetog Save sačuvao golu kožu? Odgovor je u Sarajevu. U gradu gde danas živi više Kineza nego Srba nemoguće je zadržati sidranovske gabarite ako propuštate prilike da jednog tako velikog i značajnog Srbina, a takav je Kusturica – odstrelite.

Od toga Sidranu zavisi mesto u kulturi i u budućoj istoriji nove balkanske nacije. Pre nego što je kroz kapiju Mećavnika zamakao napolje Ulicom Ive Andrića, morao je Sidran da pred novinarkom Antonelom Rihom i kamerom RTS „kaže koju“, iako je insistirao da medija koji će susret zabeležiti, ne bude u Mokroj Gori tog dana. Scenarista je tada obelodanio, a razgovor prenosi portal Andrićevog instituta „www.iskra.co“ – da 1993. godine sporni tekst o „pravom Kusturici, stradalom bošnjačkom ratnom heroju“, on nije ni napisao!

– Nikad nismo saznali ko je to (pisao), mene je potpisao, a ja ne znam ko je to (pisao) – ispričao je, od reči do reči, Sidran Kusturici i RTS. Da Sidran nije autor spornog teksta javlja i portal „media.ba“.

– Caznali smo da su tekst zapravo napisali Karim Zaimović i Senad Pećanin. Karim je pisao, a Senad dodavao imena i sočne detalje. Ukratko, ono što je danas senzacija, prije dvadeset godina bilo je popodnevna zajebancija u redakciji ratnog magazina – piše

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *