КУСТУРИЦА: Сидран и његова сирова кожа

КУСТУРИЦА: Сидран и његова сирова кожа

13 јануара 2015

Emir Kusturica 4356d4„Прави Емир Кустурица погинуо је на Требевићу бранећи Сарајево, а овај Емир Кустурица (Србин православац, прим. аут.), у ствари је његов двојник Пантелија С. Милосављевић, рођен у опскурној радничкој породици у Крагујевцу, касније робијаш у Лепоглави“. Ову доскочицу Абдулах Сидран потписао је у једном бошњачком ратном магазину 1993. године, испративши тако бившег пријатеља из родног града заувек, пакујући му главу у сандук без повратнице, показавши онако успут сарајевским Србима да се Миљацке више нагледати неће. Исту рециклирану сензацију сарајевски академик поновио је пре неколико дана…

Између ратне и пре четири дана поновљене доскочице, у Мокрој Гори се догодио сусрет бивших пријатеља, први после 16 година и једини поратни. Био је 6. април 2010. године. Аутор ових редова чекао је да се под Црквом Светог Саве, појави бошњачки академик. Појавио се Сидран, али је замакао некако брзо у библиотеку прослављеног редитеља, изненађен присуством двоје новинара, РТС и „Новости“, на Мећавнику. Први сусрет бивших пријатеља иза затворених врата није дуго трајао.

– Дошао сам да Кусти понудим сарадњу, он је једини редитељ који од мојих сценарија може направити ремек-дела. Донео сам овде своју велику животну књигу „Откуп сирове коже“, сусретом сам охрабрен – рекао је тада Сидран. Понуду о сарадњи Кустурица је одбио, сценариста није дуго чекао одговор прослављеног редитеља.

– Имам пуно посла. Сигуран сам, да ћу наредних година бити веома заузет. Не желим никоме да дајем лажна обећања – рекао је „Новостима“ Кустурица те 2010. године.

Сидран је боравак у Мокрој Гори искористио да „сахрани“ свог новинског Пантелију, да некако из архива и сећања избрише увреде упућене Кустурици током ратних година. Да се некако извини, а да не изговори: „Опрости“.

Ратне увреде ипак нису биле најважнија тема њиховог разговора. Најважније, све до данас, било је тајно: Емиру Кустурици пожалио се Сидран, како је тешко болестан, рече, хитно мора на операцију. Није знао, да га ту под сводовима Цркве Светог Саве већ чека пакет без повратнице. У њему је било 5.000 евра за спасавање сирове коже.

САРАЈЕВО И „СИДРАНОВСКИ ГАБАРИТИ“

Шта је Абдулаха Сидрана натерало да пре четири дана поново на ноге дигне јавност „сензационалном“ тврдњом да је „прави Емир Кустурица погинуо 1994. године на Требевићу бранећи Сарајево“?

Шта га је приморало да заборави како је под Црквом Светог Саве сачувао голу кожу? Одговор је у Сарајеву. У граду где данас живи више Кинеза него Срба немогуће је задржати сидрановске габарите ако пропуштате прилике да једног тако великог и значајног Србина, а такав је Кустурица – одстрелите.

Од тога Сидрану зависи место у култури и у будућој историји нове балканске нације. Пре него што је кроз капију Мећавника замакао напоље Улицом Иве Андрића, морао је Сидран да пред новинарком Антонелом Рихом и камером РТС „каже коју“, иако је инсистирао да медија који ће сусрет забележити, не буде у Мокрој Гори тог дана. Сценариста је тада обелоданио, а разговор преноси портал Андрићевог института „www.iskra.co“ – да 1993. године спорни текст о „правом Кустурици, страдалом бошњачком ратном хероју“, он није ни написао!

– Никад нисмо сазнали ко је то (писао), мене је потписао, а ја не знам ко је то (писао) – испричао је, од речи до речи, Сидран Кустурици и РТС. Да Сидран није аутор спорног текста јавља и портал „media.ba“.

– Cазнали смо да су текст заправо написали Карим Заимовић и Сенад Пећанин. Карим је писао, а Сенад додавао имена и сочне детаље. Укратко, оно што је данас сензацијa, прије двадесет година било је поподневна зајебанција у редакцији ратног магазина – пише

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u