Латини су старе варалице

Latini su stare varalice

20 marta 2015

original-3-650x360-620x330 342Pokorena Jelada, kulturno je pokorila latinskog osvajača kaže Horacije, ali njoj prethodi kultura „stare Evrope“ na Helmu (Balkanu) koja je trajala milenijumima, a preneta je u moderan zapadni svet kao deo njenog kulturnog nasleđa (M. Gimbutas). Jelini i Latini, novonastali narodi Mračnog doba, jednostavno su usvojili od Trojanaca kulturni kontinuitet starohelmskog neolita koji je kasnije prikriven, tako što je proglašen za „čudo u Jeladi“.

Po sopstvenom predanju, Latini su poreklom od tih istih Trojanaca potomaka Dardana, za koga Ilijada kaže da je sin Diva rođen u Arkadiji koja se zvala Pelazgija:

Vođa Dardancima beše Anhisov čestiti sinak

Eneja, koga rodi Anhisu Afrodita divna.

Tako, pesnik Ilijade peva o čestitom Eneju vođi Trojanaca iz loze Diva, praunuku Hama, bratu atinskog Erehtejona i sinu Dardana (Il. 2, 819-20).

Posle Ilionske vojne poznatije kao Trojanski rat (?), otploviše Trojanci prvo za Makedoniju pa posle na Apenine gde se izmešaše s Laurentancima (Sarbinima). Ova dva naroda, dobiše tada zajedničko narodno ime Latini prema imenu sarbinskog kralja Latina. Po sopstvenom predanju, Latini su Trojanci (Dardani) a Enej se oženio Lavinijom, ćerkom Latina, začevši lozu Julija koja je prenela antičku kulturu Zapadnoj Evropi, čak do Kositerskih ostrva nazvanih Britanska po Britu unuku Eneja (1103. g.st.ere). Loza Julija je u narednih 400 godina imala 17 vladara, do mitskog osnivanja Rima pod Romulom.

Rim je osnovan na mestu ilirskog grada Gortine polovinom osmog veka st. ere, ali prvi pisani izvori o njemu su mlađi više od 400 godina! Zašto su Trojanci ili Latini, alijas „Rimljani“, naprasno „zaboravili“ da pišu čitava četiri veka po osnivanju mitskog Rima? Apeninski Trojanci su govorili jezikom Briga, na čijem dijalektu je pisana i originalna Ilijada oko 1000 godine, a po vladajućoj istoriji prevedena tek 400 godina kasnije. Ako, zaista postoji prekid u kontinuitetu „rimske“ pismenosti, kako onda istorija danas poimenice zna za 17 trojanskih vladara do osnivanja Rima? Ili su oni izmišljeni, kao što je Sarbinima skinuto slovo „r“ jer Sabini zvuče manje srbski?

Očigledno, da se ovde radi o prikrivanju rasenskog ili trojanskog pisma i kulture. U prilog ovog stava, ide odluka rimskog Senata u trećem veku st. ere da uništi sva pisana dokumenta trojanskih Rasena, alijas Etruraca!? U kakvoj vezi stoji ova odluka Senata s već 300 godina „nerešivom“ pitanjem porekla „Etruraca“ koji su Pelazgi ili antički Srbi, bez obzira na teoriju odakle su došli na Apenine. Ova „dimna zavesa“ upravo prikriva preuzimanje rasenskog (trojanskog) pisma i kulture od strane “Rimljana”. Da je ova „odluka“ bila u službi psihologije gordih, koji su smatrali da istorija treba da počne s njima, svedoče i „rimski“ brojevi koji postoje u još neolitskoj Vinči. Zašto se oni zovu „rimski“, kad su vinčanski i stariji od Rima barem tri hiljade godina?

Odluka rimskog Senata, vremenski je približna sarbatskoj dinastiji makedonskih Lagića u Misiru, tadašnjem kulturnom centru sveta koji je govorio i pisao tim istim medskim, sarbatskim, rasenskim ili jezikom i pismom trojanskih Briga. Nemački istoričar Drojzen je u 19. veku proglasio kulturu Lagića za „jelinizam“, iako je jasno razlikovao makedonske Sarbate od Jelina koji tada nisu imali ni državu niti zajednički jezik. Zato je veoma neozbiljna istorijska priča, o prevodu biblijske Septuaginte a pogotovo akcenat na uverljivosti s identičnim prevodima (!?). Najvažnija knjiga starog sveta, nije „prevedena“ na službeni sarbatski u Misiru, nego s tada još nepostojećeg jevrejskog kojim su u to vreme govorili samo sveštenici, na „grčki“ jezik za potrebe Jevreja u Lesandriji (!?), iako „grčki“ tada uopšte nije bio jedinstven već podeljen na dijalekte!? Jeli ovo istorija ili bajka?

Nažalost, ovo nije usamljen primer. Sozigen, zvanični astronom i astrolog Teje, alijas Kleopatre, poslednjeg izdanka sarbatske loze Lagića, „uradio“ je kalendar po porudžbini za (izmišljenog) Cezara. U pitanju je stari sarbatski (srbski) kalendar Lagića u Misiru, kome je interkalacijom premenjen početak kalendarske godine (građanska), pa je on nazvan „julijanski“, ali, sasvim ozbiljno pitanje glasi, da li je uopšte postojao Cezar koji se toliko ponosio rodom Julija? Ili je priča o Cezaru i Teji, alijas Kleopatri, samo pesnička imaginacija mlađa više od 14 vekova, kada je ustvari i nastala?

Nije ovde u pitanju samo Cezar, već i sama „Rimska carevina“ čija je istorija koliko nelogična toliko u suprotnosti sama sa sobom! Uporišna tačka priče o „Rimskom carstvu“ je ugovor srbskih ustanika Panona, Ilira i Dalmata s carem Tiberijem devete godine nove ere, pri čemu se mora primetiti, kako se ti istorijski Iliri više uopšte ne pominju do desetog veka!? Sva srbska plemena koja su obitavala na desnoj obali Dunava, od Norikuma do Crnog mora, smatrali su Rimljani jednim ilirskom narodom, kojem je car Tiberije dodelio rimska građanska prava (Paterkul, Eusebije, Deretić) uz obavezu da vojnički brane Rimsku carevinu! Zar je opstanak bahate rimske carevine koja je vladala tada poznatim svetom, jednostavno prepušten provincijskoj vojnoj sili nekih Srba, koja je tobože produžila život Rimske carevine za četiri veka?

U potpunoj suprotnosti s ovom nategnutom i neuverljivom pričom vladajuće nauke, stoji kao savremena primogenost Srbske crkve (Iliricum sacrum), gde nema ni „Grka“ niti Latina! Apostol Pavle je u prvom veku propovedao hrišćanstvo u Iliriku, a njegov učenik Andreja u Panoniji gde je na prvom vaseljenskom Saboru izabran za vladiku. Prvo vladičanstvo ili episkopija je bila u Sirbijumu (danas Mitrovica), u Panoniji, sve dok nije 441 godine premeštena u Solun a zatim u Skoplje 535. godine pod imenom Justinijana Prva. Sveti Sava se pozivao na primogenost srbske crkve i njen kontinuitet, upravo, preko arhiepiskopije Justinijane Prve i Ohridske patrijaršije!

Da Srbi nisu od samih apostola primili veru hrišćansku a ovi im bili prvi patrijarsi, kako bi papa Jovan X mogao da piše 925 godine srbskim vladarima Mihajlu u Zahumlju i Tomislavu u Hrvatskoj (ime regije): Ko sme i može da sumnja, da se crkava u kraljevstvu Srbo-hrvatskom ne računa u onu koju su još prvi apostoli osnovali i koja se računa u prvobitnu vasionsku crkvu? Ona je kao ranu propoved apostolske crkve, s mlekom vere primila, kao što su je Saksonci primili u najnovije vreme, a pod mojim predsveštenikom blage uspomene papom Grigorijem(M. Milojević). Isto kaže i papa Urban u 13. veku koji Srbe naziva prvorođenčad u krilu crkve.

Apostolsko hrišćanstvo nije nastalo na Istoku već u Evropi, u Podunavlju i današnjoj Srbiji, ali, to već nije slučaj s judeo-hrišćanstvom nastalim posle ikonoborstva, kada se pojavljuju najstariji primerci falsifikovane Biblije i Ilijade. Novgorodski letopis i časni Nestor Kijevski svedoče, da Srbi („Sloveni“) od iskona žive u Podunavlju, a veru hrišćansku su primili u apostolsko vreme. Srbi su jedini narod koji je hrišćanstvo primio dobrovoljno i jedini koji Bibliju zove Sveto pismo. Na Saboru u Serdiki (Sofija) iz 347. godine, stoje potpisi vladika iz Makedonije, Soluna, Dardanije, Mediteraneje i Dakije Pribrežne koju pominje Upravda (Justinijan) 535. godine kao slabu u veri hrišćanskoj.

Ugovorom s carem Tiberijem nastala je zajednička Srbsko-rimska carevina poznata kao „Romeja“ u vreme stvaranja judeo-hrišćanstva, a od 16. veka „Vizantija“. Zonara tu srbsko-rimsku državu posle dva veka zove imenom Srbsko carstvo, a „rimski“ car Stojan, alijas Konstantin u sledećem veku uvodi na Nikejskom saboru srbske običaje u hrišćanstvo. U toj srbsko-rimskoj državi „zvanični“ jezik bio je latinski, ali, Sofronije Jeronim je preveo Bibliju na latinski tek u četvrtom veku (!?), kad su i „Grci“ administartivnom reformom dobili zajednički jezik. Kako je onda apostol Pavle mogao da propoveda antičkim Srbima hrišćanstvo na tuđem jeziku? Postoje ikone sv. Petra i Pavla, kao i Ubrus Gospodnji (Pešić, Nikolić) iz apostolskog vremena s ćirilskim natpisima, ali i ćirilična slova na „rimskim“ mozaicima iz Istočne Srbije! Na jednom papirusu iz 230 godine pismo apostola Pavla Kolosejcima je na kurilici (ćirilici), koja se naziva „grčkim“ pismom, kako se naziva sinajsko i pisma Istoka, pa čak i Vinče!?

Ćirilica ili tačnije „kurilica“, naziv je od arhaično srbskog (arijskog) k’urali, veština (pisanja), odakle je ime za starosrbsko diplomatsko pismo i jezik po kome je nastalo latinsko curialia i “kurijalni” stil. Otuda je monaško ime Kirilo (Ćirilo) zgodno poslužilo kao kalambur za zaplet priče o „glagoljici“, koja se pripisuje getskom vladici Bogomilu, a u izmišljenoj priči poredi s runama i pismom sarbatskih Germana. U potpunoj suprotnosti sa solunskim „prosvetiteljima“, stoji srbsko Četvorojevanđelje iz šestog veka na pergamentu s 305 strana, smatrano za najstarije hrišćansko jevanđelje, sve do 15. veka kada je „pronađeno“ latinsko iz apostolskih vremena u gradu Cividale (M. Stevančević). Prepis srbskog Četvorojevanđelja nalazi se u kolekciji Čester Biti u Dablinu a na njegovoj drugoj strani data je azbuka kurilice (ćirilice)!?

Srbski jezik je najstariji (ne)klasični književni jezik Evrope, ali sumnju oko srbskog pisma naročito pojačava Srbsko pravo i Zbornik pozitivnih zakona Konstantina i Upravde, alijas Justinijana, koje je poznato kao „Rimsko pravo“ štampano tek pet vekova kasnije (jel. Pandekta, lat. Digesta)!? Neki istraživači smatraju da je „Rimsko pravo“ Alarićev Brevijar i 12 tablica, ali, čak ni to nije „Rimsko pravo“ jer je Brevijar getski (= gotski) a 12 Tablica identične s tablicama kritske Gortine! Vrhunac istorijske papjazanije oko latinske pismenosti, jedinstven je i neprimeran slučaj na svetu, a to je prevod svih službenih državnih knjiga („Istočnog romejskog carstva“) s latinskog na jelinski, alijas „grčki“ krajem desetog veka!?

U istom desetom veku, izvršena je interkalacija s početkom hristove ere u sarbatskom kalendaru, kasnije nazvanom „julijanski“, kao i zabrana službe božije na „ilirskom“ jeziku od strane Rimske crkve, koje su vremenski približne prvim izdanjima Ilijade i Biblije. Danas, već imamo 19 (ili 21) različitih hronologija, među kojima, nije sporno da nekima nedostaju čitavi vekovi. Ali, u odnosu na najstariji upotrebni kalendar na svetu, a to je sarbatski, alijas „julijanski“ kako zovu stari srbski kalendar s početkom ere o potopu 5508. pre Hrista, to nije slučaj, jer u njemu ne nedostaje ni jedan jedini dan! Samo, problem je u tome što najmanje vidi onaj ko ne želi da vidi. Osnivanje velikih zapadnoevropskih gradova savremeno je Tridentskom saboru koji je ozakonio oduzimanje imovine nekatolicima. Do 14. veka, katolička crkva je temeljno očistila pravoslavlje u Zapadnoj Evropi, a ti pravoslavci su nama danas poznati pod prikrivenim imenima „patareni“ i „katari“ kako su poluverci zvali pravoslavne. Činjenice govore, da postoji samo jedno carstvo u Evropi do 14 veka i ono je srbsko (Nikolić), ali ga zovu „Istočno Romejsko“ i „Vizantijsko“. U 15. veku je postavljen novi cilj, denacionalizacija i katoličenje Srba i Rusa koja traje do dana današnjeg, a ima različite vidove u koje se ubraja prethodno Latinsko carstvo, zatim, papske interkalacije kalendara, Vukova reforma jezika… uključujući geopolitiku 20. veka.

Pisani izvori kojima raspolaže vladajuća nauka, mahom su prepisi nastali između 14-16 veka, upravo u vreme kada je nastala današnja zvanična istorija. Domovina istorijskih falsifikata je Italija, a humanisti su prvi falsifikovali ranosrednjevekovnu literaturu, kaže R. Baldauf. Cela stara istorija je cirkus apsurdnosti i nije verovatna pre 1600. godine (K. Fister). Latinski nije tako star, jedva da ima 1000 godina (E. Gobovič). Tek u 12. veku je uveden u katoličku crkvu kao zvanični jezik (L. Gajze). Pre 11. veka nisu poznata nikakva pisana svedočanstva i nema originalnih rukopisa, dokumenata, niti literarnih dela pre 12. veka (U. Toper). Od izvornog (srbskog) jezika stvoren je takozvani latinski, jezik bogosluženja, trgovine i međusobne komunikacije (P. F. J. Miler). Poreklo grčkog i latinskog se može utvrditi jedino od pre 450 godina (K. Fister). Grad Rim postoji tek od 15. veka (V. Kamajer), a zvanje „Rex Germania“ postoji od 1508. godine (L. Gajze). Martin Luter koji je svojevremeno posetio Vatikan kaže, da je sve „bezobrazna laž“ jer on „ne zna i nije ništa video“ od onoga što se pričalo! Svaki novi izmišljeni narod evropskog romantizma, hteo je odmah svoju 1000 godišnju istoriju, spektakularnu, bez svake sumnje ubedljivu (V. Kamajer).

Nema latinskih originala starijih od 12. veka, a rasensko i latinsko pisma su slovno ista. Činjenica, da Koloseum ili Lateran postoje ne znači sama po sebi da su ove građevine „rimske“, a pogotovo da su građene u vreme koje navodi vladajuća nauka. Svakako, da se u falsifikovanju istorije moralo poći od nečeg istinitog, ali, jedini pravi odgovor kriju „nestali“ originali.

————————————————————————-
Građa:

R. Baldauf, Historie und Kritik der Mönch von St. Gallen, Leipzig, 1903.
U prevodu: L. G. Gajze, Nerealnost Rimskog carstva, Hoenpresenberg, 2002.
E. Gabovitsch, Die Geschichte auf dem Prüfstand, Peterburg, 2005.
W. Kammeier, Dogmentschriftentum Geschichtsfälschung, Leipzig, 1938.
P. J. F. Müller, Meine Ansicht der Geschichte, Düsseldorf, 1814.
M. Milojević, Odlomci istorije Srba, Beograd, 1872.
M. Nikolić, Karlo Veliki nije postojao, Beograd, 2014.
U. Topper, Fälschungen der Geschichte, Heidelberg, 2003.
Chr. Pfister, Die matrix der alten Geschichte, Nordstedt, 2006.

(Slobodan M. Filipović / Vesnik – Naš Glasnik / vesnik.net)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Svetislav says:

    Pobednici su uvek pisali istoriju. Koliko je civilizacija unisteno od varvara, a primere vidimo i kod nas na Kosmetu kao i starom Babilonu, Egiptu, Libiji, itd.

  2. VladaSkopljanac says:

    Žalosno je da ljudi veruju u ovakve pseudoistorijske gluposti. Čuj, Rim postoji od 15 veka nove era. Pa pošto je, ako je tako, Rim počeo kao uveliko katolički grad (ništa i nije mogao biti u to vreme), odakle stotine (ili hiljade) latinsko-paganskih hramova, statua, idola, epitafa, natpisa na kamenu koje se fizičkim i hemijskim, laboratorijskim metodama datiraju vekovime PNE? Monete sa paganskim motivima i likovima imperatora? Čime se prost narodić zeza......odakle amfiteatri za gladijatorske igre u Rimu, to su valjda Katolici organizovali u saglasnosti sa njihovim učenjem da se roblje bori protiv lavova? Smešno je šta se podmeće izmučenom srpskom narodu da bi se isti ubedio da je od Irske do Vladivostoka i od Norveške do Grčke sve "srBsko" i da su svi jezici na tim područjime dijalekti srBskog....breee, platiš 10 evra za domain i 50 evra za godišnji hosting sajta i već imaš "akademski časopis za istoriju" kako ga zamišlja mali Đokica. Oxford, Harvard, Yale, Kembridž, Sorbona, Lomonosov, ti će svi od sramote da stave katanac na svoja vrata jer su bili ili u zabludi ili plaćenici "Vatikanskog zagovora"..........

    • gujaa says:

      sKOPJE... Prvo ne piši s-koplje, nego s-kopje. Mnogo moraš raditi na sebi, čitati. Sve što zvanični kažu da je pseudo, ili zavera, a nisu u stanju da stručno ospore, znaj da imaš čime da se baviš. Oko Rima zalud bacaš penu, mani se školske istorije, koja je izlažirana, (JEZUITSKI hronolog Skalinger...hahah) i novija je lažirana, naročito od kosovske bitke do smrti ćopavog. Čuj sastanak komunjara u Bihaću, pa u Jajcu, tamo gde su im dali po dogovoru ustaše. Smradovi. Srbi su naivni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *