Лав Дијаз – комуниста у улози просветитеља

Лав Дијаз – комуниста у улози просветитеља

16 јануара 2017

kul-Lav-Dijaz-01-14011_620x0

РЕКЛАМА за обичне патике емитована у ударном термину има већи утицај на човека данашњице, од најјаче уметничке и људске поруке. Лав Дијаз, добитник “Златног лава” у Венецији за филм “Жена која је отишла”, није такав човек. Он брине о важним стварима. Бурном историјом Филипина обојио је све своје црно-беле, широм света награђиване филмове. У разговору за “Новости”, за себе каже да је рођењем Малајац, а по опредељењу је комуниста жељан да исправља неправде учињене његовој култури и обичним људима.

– Филипини су добили име по шпанском краљу, после колонизације у 16. веку. То име је измишљено. Колонизација је утицала да примимо католицизам. Добили смо хришћанска имена, попут мог. Али смо и даље остали Малајци. Ја само подсећам на истине којима други не желе да се баве. Ако нисте добро обавештени, ако нисте освешћени, а већина људи је таква, добићете погрешну слику о стварности. Део мојих настојања је да будем одговоран према историјској истини. То је напоран посао, као пливање узводно – говори Дијаз објашњавајући тако и своју филмску поетику – Количина страних утицаја створила је веома конфузну културу. Незнање је највећи проблем. Већина људи не жели да зна историју, прошлост, нема никакву историјску перспективу. Резултат је површност у сваком сегменту живота. Нема напретка личности ни друштва. Остаје само духовна беда. Ја сам уметник, а ако сам успешан и признат, верујем да могу утицати на просвећење људи.

О садашњем председнику Филипина Родригу Дутертеу, познатом по оштром супротстављању америчкој администрацији каже да је у најмању руку контроверзан. Не због отпора суперсили, већ због унутрашњих промена у земљи, попут наводног прогона и сурових ликвидација корисника наркотика. Потпуна је непознаница, каже Дијаз, шта ће се из тога изродити јер је председник на власти кратко… Међутим, веома добро памти одрастање у војном режиму Фердинанда Маркоса кога су подржавале САД. Каже, људи су нестајали без трага, убијани су, а председник би сасвим сигурно, да није имао страну подршку, главом платио за своја злодела уместо што му је дозвољено да побегне на Хаваје…

– Емир Кустурица ме је представио људима у Србији као комунисту и то је тачно. Ако сагледавамо ствари дијалектички, кроз конфронтацију историји која није светла, кроз суочавање са животом, комунистичке идеје су прихватљиве и у данашњем свету. Ја јесам уметник, али је за мене важно да будем и културни радник који пружа отпор – додаје Дијаз, редитељ овенчан “Сребрним медведом” за филм “Успаванка за тужну мистерију” и венецијанским “Златним лавом” за остварење “Жена која је отишла”. – Не можемо нигде побећи из униформисаног, глобализованог поретка ствари. Можемо, међутим, пружати отпор макар ради сопственог здравља и перспективе. За културу се морамо борити, она једино може да разреши националне, религијске, етичке конфликте.

У времену кратких клипова, Дијаз снима поетичне, узбудљиве који трају по осам часова, описујући социјално и политичко стање у домовини…

– Живимо у свету брзих слика, сурових резова. Али права природа уметности је слобода. Њој не приличи да се уклапа у стандарде које је тренутно успоставила технологија. Све док осваја слободу и иде корак даље, будућност филма је извесна и узбудљива – истиче гост “Кустендорфа”, најављујући пројекцију свог филма, венецијанског победника, у биоскопу “Проклетој авлији” – “Жена која је отишла”, смештена је у 1997. годину, када је Хонгконг враћен Кини. Јунакиња Хорасија Соморосторо излази из затвора, где је провела 30 година за злочин који није починила. Открива да ју је управо бивши, богати љубавник Родриго Тринидад сместио у затвор. Потврђује се оно што је знала, у бесконачну моћ и привилегије елите. Видите, класна борба је увек присутна. Обични људи страдају. У Филипинима се све, баш све, врти око моћи.

НАГРАДА ЗА БУДУЋНОСТ

ДЕСЕТИ “Кустендорф” отворио је у крцатој “Проклетој авлији” министар културе Владан Вукосављевић, а домаћин Емир Кустурица је прослављеном редитељу Лаву Дијазу уручио “Награду за будуће филмове”. У музичком делу програма, наступили су Емир Кустурица и НСО и Новосадски биг бенд оркестар.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u