LAVROV: Da nije Ukrajina, Amerika i Zapad bi našli nešto drugo zbog čega bi pritiskali Rusiju

LAVROV: Da nije Ukrajina, Amerika i Zapad bi našli nešto drugo zbog čega bi pritiskali Rusiju

4 avgusta 2014

179175401 Lavrov SergeyUkrajinska kriza je samo izgovor koji NATO koristi da bi stvorio tenzije sa Rusijom u potrazi za razlogom postojanja, kaže šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Ipak postoji inercija ‘Hladnog rata’ i nesposobnost odupiranja nastavljenim pokušajima da se svi Evropljani uteraju pod ‘krov’ NATO-a, ispod kog će se s nama razgovarati ‘oštrim glasom'“, rekao je u intervjuu Itar-Tassu ruski ministar spoljnih poslova.

Lavrov je rekao da je to „kratkovida politika“, zasnovana na želji da se ustanovi sopstveni poredak po svaku cenu, a prema onima koji se ne slažu primenjuju se sankcije i „na svaki način sveti“ zbog samostalnosti i odbijanja da se sledi jednopolarni svet.

„Uveravam vas, da nije Ukrajina, za spekulacije bi bio upotrebljen neki drugi aspekt ruske unutrašnje ili spoljne politike“, rekao je Lavrov.

„Pristrasnost se osećala dugo pre ukrajinskih događaja“, kazao je šef ruske diplomatije i naveo primer razlika povodom Sirije, za koju je Moskva rekla da se režimi ne mogu svrgavati, već da je potrebno dogovarati se.

„Zatim se pojavio bivši saradnik CIA i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD Edvard Snouden, zbog kog je, takođe, postojala velika uvređenost i ‘napadi’ na rusku politiku. Nadalje, Olimpijada – neshvatljivo zašto. Da li zato što je uopšte održana ili (…) se nekome učinilo da je bila previše uspešna a Rusija pobedila, ne znam“, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, 20 godina po povlačenju sovjetske vojske iz Evrope 31. avgusta, NATO nije prestao da se širi i traži „smisao daljeg postojanja“, a „jedno vreme je pomagao Avganistan“.

„Sada su svi shvatili da Avganistan vuče na ‘dno’ solidarnost NATO-a“, dodao je Lavrov.

Za povlačenje vojske iz Evrope Lavrov je rekao da to nije bilo neophodno.

„Štaviše, kada su se sovjetski rukovodioci složili sa rokovima i čak ih sami naveli, zapadni partneri bili su mnogo i prijatno začuđeni“, kazao je ruski ministar, dodajući da je, pored želje tadašnjih lidera da uđu u istoriju, postojala sigurno i iskrena želja da počne novi život i da se u Evropi vidi partner, s nadom da će i Evropa i Zapad u celini videti i u Rusiji partnera.

Lavrov je rekao da se nisu ostvarile nade da, ukoliko nema Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza a vojska se povukla, neće biti potreban ni NATO i sva hladnoratovska obeležja.

Lavrov je u intervjuu ponovio spremnost Rusije da pomogne u dijalogu kijevskih vlasti i ukrajinskih regiona, ali je naglasio da je teško ostvariti neki rezultat dok oni koji predstavljaju interese Donjecke, Luganske oblasti i jugoistoka ne dobiju njihovo mesto za pregovaračkim stolom i dok ne prestanu da ih nazivaju teroristima i separatistima.

„Da bi bio produktivan, dijalog mora biti ravnopravan“, kazao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je rekao da nijedan od tri zadatka iz Ženevske izjave od 17. aprila – hitan prekid primene sile, hitno rešavanje himanitarnih problema i početak ustavne reforme uz učešće svih regiona, nije ispunjen, pre svega jer je Kijev „izabrao drugi put i pokušao da zameni međunarodno usaglašene obaveze tzv. Porošenkovim mirovnim planom“.

Lavrov se još jednom obratio OEBS-u, Savetu Evrope, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (MKCK) i UN sa pozivom da se organizuje određena međunarodna humanitarna misija, da se pod okriljem MKCK uputi humanitarna pomoć u Lugansk i Donjeck, kao i u naselja koja ih okružuju.

„Očekujem da će međunarodna zajednica, koja sa entuzijazmom i uznemirenošću reaguje na slučajeve humanitarne krize kao što je u Pojasu Gaze ipak obratiti pažnju i na jugoistok Ukrajine, gde stanovništvo strada ne manje od civila u Gazi. S jednom razlikom – iz Pojasa Gaze Izrael se raketira na šta mora da odgovara, iako neproporcionalno (…) Na jugoistoku Ukrajine radi se o tome da su ljudi uzeli oružje da bi se zaštitili od ukrajinske vojske, Nacionalne garde i bataljona koje je bog zna ko formirao“, rekao je Lavrov i dodao da se ne radi o odgovoru sile na silu, već o „primeni sile protiv onih koji su stali u zaštitu svojih legalnih jezičkih, kulturnih i istorijskih prava“.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *