LAVROV PRENEO PORUKU SRBIJI OD PUTINA: Srbija je…

Tweet

Ruski ministar spoljnih poslova je svestan da je Srbija pod stravičnim pritiskom kako bi se raskinule bliske veze sa Rusijom.

Putin i cela Rusija izuzetno cene odbijanje Srbije da podlegne pritiscima sa Zapada, a istakao je važnost strateškog partnerstva dve zemlje na kome intenzivno rade predsednici Vučić i Putin.

Posle razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je u Moskvi dobio sve očekivano. Da li to znači da će Moskva podržati predlog Beograda da se odnosi sa Kosovom regulišu putem razgraničenja Srba i Albanaca?

– Naš stav po pitanju Kosova je dobro poznat. Oslanjamo se na međunarodno pravo, pre svega na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Uvek pružamo srpskim prijateljima svestranu podršku u naporima usmerenim na odbranu zakonitih interesa Srbije kako u okviru bilateralnih odnosa, tako i u međunarodnim organizacijama. Ako Beograd bude smatrao da je neka varijanta rešenja prihvatljiva za Srbiju, bićemo spremni da je razmotrimo na konstruktivan način. Nije prikladno da sada spekulišemo o mogućem sadržaju ovih ili onih varijanti.

Kakve konkretne poteze bi mogla da povuče Moskva i pomogne rešavanje pitanja južne pokrajine?

– Za naše srpske prijatelje Rusija je najdosledniji i najiskreniji saveznik u procesu regulisanja kosovskog problema. Ubeđen sam da je najvažniji aspekt naše pomoći upravo podrška stava Beograda, koji se zasniva na neophodnosti poštovanja zahteva Rezolucije 1244. Pružamo podršku i u sistemu Ujedinjenih nacija, uključujući Savet bezbednosti, a i u mnogim drugim strukturama, uključujući Unesko, Interpol, Svetsku carinsku organizaciju. Radićemo to i dalje.

Uskoro će biti održan susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Šta možemo da očekujemo, koje će teme dominirati tokom sastanka u Beogradu?

– Rusko-srpski dijalog na najvišem nivou je redovan, zadnji put su se naši lideri sastali u Moskvi 2. oktobra 2018. godine. Njihova agenda je tradicionalno veoma sadržajna. I to nije slučajno. Odnosi između dve države dostigli su novi nivo strateškog partnerstva i to je utvrđeno u deklaraciji koju su potpisali predsednici Rusije i Srbije u maju 2013. godine u Sočiju. Naše narode, koji su zaista bratski, spajaju zajednički kulturni i duhovni koreni, iskrena osećanja prijateljstva i uzajamne simpatije. Poseban značaj ima bliskost sestrinskih pravoslavnih crkava Rusije i Srbije.

Napreduje trgovinsko-ekonomska saradnja. Ostvaruju se veliki zajednički investicioni projekti. Pre svega, reč je o kompaniji NIS, u čiji je razvoj „Gasprom njeft“ uložio oko tri milijarde evra. „Ruske železnice“ uradile su veliki posao modernizujući srpsku železničku infrastrukturu, nekoliko novih objekata biće završeno 2021. godine. Postoje veliki planovi vezani za razvoj srpskog sistema za transport i distribuciju gasa, industrijsku kooperaciju, kao i saradnju u visokotehnološkim oblastima. Izdvojiću tu početak rada kompanije „Jandeks“ u vašoj zemlji. Vidimo veliko interesovanje prema edukativnim razmenama između ruskih i srpskih univerziteta i tu ćemo pružati punu podršku.

Dakle, ima zaista mnogo tema koje bi naši lideri mogli da razmotre. Polazimo od toga da će predstojeći susret na najvišem nivou dati doprinos daljem jačanju raznovrsnih veza između Rusije i Srbije.

Milorad Dodik ne krije nadu da će se jednom Republika Srpska i Srbija ujediniti. Šta vi mislite, hoće li se ostvariti njegova želja?

– Rusija, kao i srpsko rukovodstvo, a i Milorad Dodik, među najdoslednijim je zaštitnicima Dejtonskog sporazuma, kojim se potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Zajedno se zalažemo za ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda, za konstitutivni status i široke nadležnosti oba entiteta, kako Republike Srpske tako i Federacije Bosne i Hercegovine.

Ubeđeni smo da je neophodno da odgovornost za sve što se dešava u zemlji bude potpuno preneta na bosanskohercegovačke organe vlasti u skladu sa njihovim nadležnostima. Došlo je vreme da se uklone elementi spoljnog protektorata, odnosno Kancelarija visokog predstavnika u BiH koja je postala samo rudiment. Uloga međunarodne zajednice treba da se svodi na pružanje pomoći bosanskim strankama u širenju okvira zajedničkih interesa, traženju sopstvenih načina kompromisnog rešavanja problema, uključujući reformu pravosudnog sistema, izmeštanje stranih stručnjaka iz Ustavnog suda ove zemlje. Koliko znamo, izabrani srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik se takođe aktivno zalaže za to.

Zapadni zvaničnici su zabrinuti zbog bliskih odnosa Srbije i Rusije. Otkud taj strah i zašto oni pokušavaju da Srbiju udalje od Rusije?

– Po završetku Hladnog rata zapadne države su odustale od zajedničkog rada na formiranju arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u Evroatlantiku, ka čemu je stremila Rusija. Umesto toga izabran je put u ćorsokak: put širenja geostrateškog prostora pod njihovom kontrolom, stvaranja novih linija razdvajanja na evropskom kontinentu. Na primer, 1999. godine, grubo prekršivši međunarodno pravo, bombardovali su Jugoslaviju, a zatim, pokušavajući da se agresija legitimiše, priznali su jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Jedan od rezultata antiruske politike Zapada je oružani državni udar u Kijevu u februaru 2014. godine, koji je bio režiran i podržan od strane Vašingtona i niza evropskih zemalja. I tako je Ukrajina, koja je imala sve neophodno da postane uspešna i prosperitetna, bila uvučena u krvavi građanski rat.

Stvara se utisak da Zapad nije nikad izvukao pouke iz ukrajinske tragedije. Danas ima upornih pokušaja da se Balkan pretvori u još jedan antiruski placdarm. Zemljama regiona se uporno nameće izbor: ili sa Moskvom ili sa Vašingtonom ili sa Briselom.

Znamo da je Beograd pod ozbiljnim pritiskom, čiji je cilj naterati Srbiju da prekine uzajamno korisnu saradnju sa našom zemljom. Ali srpska braća se tome odlučno suprotstavljaju . Moskva visoko ceni samostalni viševektorni kurs Srbije. Ubeđen sam da je on u skladu sa korenitim interesima vašeg naroda.

(Republika)

Tweet