ЛАВРОВ: Западна агресија на Русију само је део „крсташког рата“

LAVROV: Zapadna agresija na Rusiju samo je deo „krstaškog rata“

27 oktobra 2023

ZNAK vremena je želja sve većeg broja država na globalnom jugu i istoku da ojačaju svoj suverenitet u svim oblastima, da sprovedu pragmatičan, samostalan nacionalno orijentisan kurs u svetskim poslovima, što se najjasnije odrazilo u poslednje vreme u procesu brzog širenja BRIKS-a.

Geopolitički odnos snaga nastavlja da se menja ne u korist „istorijskog” ili „kolektivnog” Zapada. To počinju da prepoznaju, uključujući i javno, predstavnici zapadnih elita, koji govore o kraju posthladnoratovske ere. To su izjavili američki predsednik Džordž Bajden i ne tako davno francuski predsednik Emanuel Makron i drugi lideri zapadnih zemalja.



Ovi glavni trendovi utiču i na međunarodne procese koji se odvijaju na našem zajedničkom kontinentu – Evroaziji. Novi svetski centri nastavljaju da jačaju svoje pozicije ovde. Oni ne samo da imaju veliki potencijal, već pokazuju i političku volju da traže rešenja u sferi politike, bezbednosti i ekonomije koja bi bila zasnovana na verifikovanom balansu interesa.

Posebno je o tome govorio 18. oktobra ove godine predsednik Vladimir Putin u Pekingu na Trećem međunarodnom forumu „Jedan pojas, jedan put“.

Napori zemalja svetske većine, uključujući Rusiju, da promovišu pozitivnu međudržavnu agendu okrenutu budućnosti u Evroaziji i drugim regionima planete nailaze na žestok otpor zapadne manjine. SAD i njihovi sateliti ne kriju svoje ciljeve – da održe dominaciju i monopolišu pravo na donošenje globalno značajnih odluka. Međunarodnoj zajednici se nameću jednostrano, bez konsenzusa, „pravila igre“ i „poredak zasnovan na pravilima“. U odnosu na one koji se ne slažu, „kolektivni Zapad” koristi širok spektar metoda pritiska – od jednostranih mera prinude do demonizacije u globalnom informacionom prostoru.

Pogubnim izborom u korist geopolitičkih igara sa nultom sumom, države Severnoatlantske alijanse, predvođene Vašingtonom, izazvale su ozbiljnu bezbednosnu krizu u evropskom delu našeg kontinenta. I to rade dugi niz godina. Bombardovanje Jugoslavije, nasilno otkidanje Kosova od Srbije, nepromišljeno širenje NATO-a na istok suprotno obećanjima datim sovjetskom rukovodstvu, podrška protivustavnom oružanom puču u Ukrajini i višegodišnje pumpanje zločinačkog kijevskog režima milijardama dolara i oružjem za rat protiv Rusije – sve su to karike u jednom lancu.

Bez direktnog podsticaja Sjedinjenih Država, Kijev se ne bi usudio da krene putem uništavanja svega ruskog – jezika, obrazovanja, medija, kulture, pravoslavlja, ne bi se drznuo da pravno i fizički istrebljuje opoziciju i otvoreno uvodi nacistički poredak, uključujući i u zakonodavstvu.

Sistem mera za izgradnju poverenja i kontrole naoružanja u Evropi uništen je rukama zapadnjaka. Dovoljno je pomenuti povlačenje SAD iz ugovora o protivraketnoj odbrani, o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa i sporazuma o „otvorenom nebu“. Povećani strateški rizici nastaju kao rezultat naprednog raspoređivanja američkog nuklearnog oružja u nizu evropskih zemalja i sprovođenja „zajedničkih nuklearnih misija“. To ima krajnje destabilizujući naboj i, u kontekstu opšteg porasta pretnji od NATO-a, primorava nas da pribegnemo kompenzacionim merama.

Zapadne geopolitičke „inženjere“, koji su, po svemu sudeći, izgubili svaku vezu sa stvarnošću i zamišljaju sebe kao „namesnike Gospoda Boga na Zemlji“, nije sramota što su svojim postupcima pogazili preuzete na najvišem nivou, uključujući u OEBS-u (kako je danas pomenuo ministar spoljnih poslova Mađarske Sijarto) obaveze poštovanja principa jednake i nedeljive bezbednosti: ne jačati svoju bezbednost na račun drugih, ne dozvoliti bilo kojoj zemlji ili organizaciji. da dominira Evropom. NATO radi upravo suprotno.

A sam OEBS, prvobitno zamišljen kao panevropska platforma za ravnopravan dijalog i široku saradnju, naporima članica NATO-a i EU transformiše se u marginalnu strukturu koja nimalo ne utiče na stanje stvari u sferi bezbednosti.

Prave namere zapadnih političara još jednom su otkrivene kada su Vašington i Brisel arogantno odbacili predloge Rusije u decembru 2021. o usaglašavanju pouzdanih bezbednosnih garancija i regulisanju situacije oko Ukrajine reši bez njenog uključivanja u NATO i bez upotrebe kijevskog režima protiv legitimnih ruskih interesa. Nisu hteli ni da razgovaraju sa nama ozbiljno.

Vojna aktivnost alijanse se dosledno i višestruko povećava. Niz nedavnih zajedničkih vežbi SAD i njihovih saveznika u bloku, uključujući testiranje scenarija za upotrebu nuklearnog oružja protiv ciljeva na teritoriji Ruske Federacije, bez presedana je od okončanja Hladnog rata.

Vašington gura najagresivnije rusofobe iz Evrope u prvi plan sprovođenja takvog nerazumnog kursa u nadi da će namamiti druge članice EU i NATO da ih slede, a da sam ostane na distanci – preko okeana.

Huškajući članice Evropske unije protiv Ruske Federacije i zahtevajući da prekinu sve trgovinske, ekonomske, investicione i kulturne veze sa Rusijom, a istovremeno organizujući terorističke napade poput eksplozije Severnog toka, koje niko ne namerava da istražuje. Preduzimaju se i mnoge druge radnje koje uništavaju infrastrukturu koja je građena decenijama i koja je obezbedila međusobnu povezanost ekonomija Zapada i Istoka kontinenta. Sve to ruši temelje koji su u odlučujućoj meri obezbedili brz i održiv ekonomski rast i društveno-ekonomski razvoj zemalja, uključujući i Evropske unije.

U doktrinarnim dokumentima alijanse, Rusija je proglašena „direktnom pretnjom“. Protiv nas se vodi otvoreni i pravi hibridni rat svim raspoloživim snagama i sredstvima. Deklarisani zadatak je naneti „strateški poraz“ Rusiji „na bojnom polju“, uključujući rukama i telima ukrajinskih neonacista. Onda kasnije – da „složimo” neku novu evropsku arhitekturu, ali bez Rusije i Belorusije.



Setite se izuma „evropske političke zajednice“. Tu inicijativu je izneo predsednik Francuske Makron, a otvoreno je objavljeno da su pozvani svi osim Moskve i Minska.

Mislim da ne treba objašnjavati koliko je to kratkovido i prosto neprofesionalno za bilo koga ko je odlučio da se bavi spoljnom politikom – da gradi bezbednost u Evropi ne vodeći računa o mišljenjima i legitimnim interesima naših zemalja.

Jednako su uzaludni pokušaji kijevskog režima da obezbedi neke jednostrane bezbednosne garancije od svojih zapadnih gospodara. Ovo takođe sugeriše da je cilj da se Rusija i Belorusija otrgnu od sporazuma koje će Zapad naknadno graditi na kontinentu. Otvoreno kažu da će morati da računaju sa Rusijom, a posle rata će morati da obezbede nekakve sporazume koji će ih „zaštititi” od Rusije. Eto kakav im je mentalitet.

Naša spremnost da pregovaramo, pokazana još u martu i aprilu 2022, dovela je do dogovora o principima između pregovarača Moskve i Kijeva. Ali to je bilo nedovoljno za SAD i London. Anglosaksonci su to jednostavno zabranili. To je dobro poznato. O tome pišu svi koji su bili u dodiru sa tim događajem: bivši nemački kancelar Šreder i novinari poput Herša u SAD i mnogi drugi.

Sada je teško govoriti o bilo čemu kada Zapad svaki dan izjavljuje da se Rusija mora razbiti na „bojnom polju“, a Zelenski je zabranio sebi i svim svojim saradnicima da stupaju u bilo kakve pregovore sa Rusijom, sa vladom Vladimira Putina.

Očigledno je da je zapadna agresija na Rusiju samo deo „krstaškog rata“ Sjedinjenih Država i njihovih satelita protiv bilo kog člana međunarodne zajednice koji demonstrira samostalnost i štiti nacionalne interese.

Postoji jasna želja Vašingtona i njegovih saveznika da stvore dugoročni izvor napetosti u azijsko-pacifičkom regionu, što je već otvoreno deklarisano, jer je to, po njihovom mišljenju, zona odgovornosti NATO-a.

Situacija oko Tajvana se planski eskalira. Sastavljaju se različiti uski formati vojnih priprema uz učešće Anglosaksonaca (AUKUS) i njihovih poslušnih saputnika, promovišu se „indo-pacifičke strategije“, koje imaju za cilj obuzdavanje NR Kine, izolaciju Rusije i kolaps otvorene i ravnopravne regionalne arhitekture, zasnovane na konsenzusu koji se razvio oko ASEAN-a.

U poslednje vreme, sa posebnim žarom, SAD nastoje da prošire svoj destruktivni uticaj na Južni Kavkaz i Centralnu Aziju. Nastavljaju da destabilizuju situaciju na Bliskom istoku. Posledice njihove avanturističke politike podrivanja principa Povelje UN i odluka njenog Saveta bezbednosti još uvek osećaju narodi Iraka, Libije, Sirije, Jemena, Sudana i Palestine.

Pokušaji Vašingtona da monopolizuju pregovarački proces na Bliskom istoku, doveli su do sadašnje katastrofalne situacije.

Osuđujući terorističke akte i sve druge akcije koje krše međunarodno humanitarno pravo i nanose štetu civilima, Rusija poziva na hitan prekid neprijateljstava i nastavak pregovora za stvaranje nezavisne palestinske države, svečano obećane Palestincima pre skoro sedamdeset pet godina. O tome je juče još jednom detaljno govorio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Uzimajući u obzir destruktivnu liniju Zapada na podrivanje stabilnog razvoja Evroazije, njegovu nespremnost za fer konkurenciju i zajednički rad, više nego ikad je aktuelan zadatak formiranja nove arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti na celom kontinentu, što je moguće više otvorene za najširi spektar država spremnih za ravnopravnu i konstruktivnu interakciju.

Svrha konferencije, koja je sazvana na inicijativu predsednika Republike Belorusije, jeste „povezivanje” Evroazije u jedinstven prostor za suprotstavljanje zajedničkim izazovima u ime obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve njene narode.

U tom kontekstu, logično je osloniti se na potencijal postojećih međunarodnih struktura koje deluju na našem kontinentu. To su – Savezna država Belorusije i Rusije, ODKB, EAES, ZND, ŠOS, Arapska liga, GCC i ASEAN.

Perspektivni su i ostali intergracioni procesi na kontinentu, uključujući u Centralnoj Aziji i na Južnom Kavkazu.

Raznolikost mora biti mnogo šira od Boreljovog „vrta i džungle“. Borelj, koji je smislio ovu „šemu“, nije spomenuo ni tajgu, ni tundru, ni vreli pesak centralnoazijskih pustinja. Mislim da se tako uski pogled na svet mora korigovati.

Važno je da ovakve rasprave, o kojima govorim i za koje su svi zainteresovani, budu zasnovane na opštepriznatim normama međunarodnog prava, pre svega, onima koje su sadržane u Povelji UN.

Jasno je da arhitektura nedeljive evroazijske bezbednosti mora biti inkluzivna, uzimajući u obzir interese svih zemalja kontinenta bez izuzetka, bukvalno od Lisabona do Vladivostoka. Ali ovog puta razgovor treba da bude iskren i usmeren na postizanje praktičnih rezultata, a ne na „izbacivanje“ lepih parola, iza kojih se krila želja da se ipak vodi sebična politika.

Što se tiče odnosa naših zapadnih suseda na evroazijskom kontinentu prema ovome, većina njih je potpuno podređena Vašingtonu. Danas ne vidimo nikakve izglede za smislen razgovor sa velikom većinom ovih zemalja. Čak ih ne naziremo.

Ali u principu (želim da to još jednom naglasim), mi smo uvek spremni da radimo zajedno, ako naši zapadni susedi na kontinentu nađu snage da se osamostale, da steknu upravo onu „stratešku autonomiju“ o kojoj francuski predsednik Makron i brojni drugi lideri stalno govore. I ako oni uspeju da se odreknu od neokolonijalnih instinkta i od potpuno ideologizovane konfrontacione politike i ako se vrate na put pragmatične interakcije sa uzajamnim poštovanjem u traganju za pravičnom ravnotežom interesa. Videćemo.

S tim u vezi, pozdravljam učešće na našoj konferenciji ministra spoljnih poslova Mađarske, mog prijatelja Petera Sijarta. Njegovo učešće svedoči o tome da rukovodstvo u Budimpešti vidi mogućnost korišćenja prirodnih konkurentskih prednosti saradnje između zemalja našeg zajedničkog kontinenta i značaj te saradnje za nacionalne interese Mađarske zarad efikasnijeg razvoja svoje zemlje na dobrobit njenih građana.

U svakom slučaju, predstoji nam titanski rad na evroazijskoj bezbednosti. Ali odlaganje njegovog praktičnog početka samo bi stvorilo dodatne rizike.

(Akcenti iz govora ministra inostranih poslova RF Sergeja Lavrova na Međunarodnoj konferenciji „Evroazijska bezbednost: realnost i perspektive u svetu koji se transformiše“, Minsk, 26. oktobar 2023.)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Milutin says:

    Nikako se ne sme podceniti prepariranost građana Zapada na prijemčivost dirigovanih misaonih tokova. Kada se otupe oštrice svih raspoloživih instrumenata Zapada protiv čovečanstva, kada Vlast izgubi vlast i dalje će imati u mejnstrim-pokornosti svoj narod. I svoj gubitak mogu prikazati svojim narodima kao njihov gubitak. I pripremati ga za Armargedon. Evropa je tu, zbog priliva ogromnog broja migranata, u prednosti. Jer oni, čije sunarodnike bi da izbrišu da lica zemlje, žive među njima. I prvo bi morali da naprave klanicu u svojim zemljama. To znači da bi 3. Svetski rat počeo sukobima u zemljama Zapada. A verovatno tu i završio.

    • Hećim Abdur hamid says:

      tacno tako, sve su to tamo zombiji, šta im mainstream daje to oni veruju, koga im oni kažu da treba da mrze, oni mrze. Je, oni su lenji ali kad nestanu poslovi i hrana, pristace oni da jurisaju na ruske granice. I jos jednu stvar imaju vlasnici Zapada, a to su političari, uglavnom sve njihovi zemljaci jehovci.

  2. Hećim Abdur hamid says:

    Krist sprocu Hristosa a Jeshua sprocu oba dva a kao sve jedan lik...'bem ti veru...🤣🤣🤣

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *