ЛАЗАНСКИ: „Ево какав је живот у Русији“

LAZANSKI: „Evo kakav je život u Rusiji“

18 marta 2020

Knjiga Jovana Dučića „Verujem u Boga i u srpstvo“ vremenom je postala slogan, ali sada Srbi međusobno pričaju da „veruju u Boga, srpstvo i Rusiju“.

Posle burnih godina (komunizma, raspada SSSR, tranzicije), ruski medved je ponovo na nogama, što Srbiji garantuje sigurnost i nezavisnost (sve suprotno od onoga što nam dolazi od naših „prijatelja“ sa zapada).

Sa njegovom ekselencijom, ambasadorom Srbije u RF, Miroslavom Lazanskim razgovarano je o njegovim novim profesionalnim izazovima, Rusiji, korona virusu, oružju i mnogim drugim temama. Najvažnije je sigurno – Srbija može računati na rusku podršku.



Njegov interviju za Srbiju danas prenosimo u celosti.

Vaša ekselencijo, na funkciji ste od oktobra prošle godine. Šta je za Vas bio najveći izazov na novoj funkciji?

Svaki dan je, na neki način, izazov. Ima jako mnogo posla, koji je delimično administrativne prirode, a i u smislu ostvarivanja kontakata. Odnosi između Rusije i Srbije su na najvišem mogućem nivou. Nikad bolji nisu bili u istoriji, a to onda povlači i jedan potpuni angažman i ambasadora i celog diplomatsko-konzularnog osoblja koje radi u ambasadi Srbije u Moskvi. Nema opuštanja. Delegacije dolaze i odlaze, imamo zasedanje određenih međuvladinih resora, konsultacije po mnogim pitanjima, dogovore oko dolazaka naših političara u Rusiji ili ruskih političara u Srbiju… Stalno imate neku vrstu angažovanja. Najveći izazovi su kad predsednik Vučić dolazi u Moskvu. On je imao više sastanaka i susreta sa predsednikom Putinom, a to je za svakog diplomatu najveći izazov, tj. organizacija te posete i da svi budu zadovoljni.

Kakav je život u Rusiji?

Ja nisam stigao da putujem mnogo po unutrašnjosti Rusije, ali život u Moskvi je stvarno lep. Moskva je grad od, neki kažu, 20 miliona stanovnika. Grad koji se neprekidno razvija. Početkom ’80-ih godina, od aerdoroma Šeremetjevo do prvih predgrađa Moskve, imali ste kilometre njiva, oranica i nenaseljenog područja. Sad je sve spojeno. Imate novi grad između Moskve i Šeremetjeva, Himki koji ima više od 500.000 stanovnika. Moskva je jedan takav urbani centar koji je spojio sve osobine Njujorka, Londona, Milana i Pariza. Moskva siti po arhitekturi liči na Dubai ili Menhetn, gde su ljudi sličnih navika (svi hodaju sa kafom za poneti u rukama, mnogo je ruskih japija, čak poslovni ljudi voze električne romobile).

Imate u Moskvi oko 70.000 restorana, kafića toliko da im se ne zna broja. Mladi ljudi se oblače kao ljudi na zapadu. Kancelarije su osvetljene cele noći, a Moskva je inače najosvetljeniji grad na svetu, Las Vegas nije ništa u odnosu na Moskvu. Kako su oni sredili fasade i ulice za Svetsko prvenstvo u fudbalu, to je stvarno fenomenalno. Grad je besprekorno čist. Nisam video nijedan bačeni papirić ili plastičnu flašu. Imaju 200.000 komunalaca. Nisam video kontejner napolju, ne znam gde skupljaju smeće. Travnjaci su fino podšišani, semafori rade, nema nijednog oborenog saobraćajnog znaka. Pre 30 ili 40 godina automobili su divljali i išli 120 km/č kroz grad, a sad je to ograničeno i sve je pod kamerama i niko ne može da divlja na putu, inače će odmah ostati bez vozačke dozvole. Najvažnije je da je Moskva bezbedan grad. Vi možete da trčite noću Gorki parkom, da šetate pored reke Moskve i da ste apsolutno sigurni da vas niko neće napasti. Apsoulutno bezbedan grad.

Sad živite u Rusiji. Da li ste primetili razlike između Srba i Rusa?

Mi smo bučniji. Kod nas je galama i na ulici i u restoranu. U njihovim restoranima nemate glasnu muziku, kao u našim gde se sve ori. Kod Rusa je sve diskretno. Oni su u javnom prevozu vrlo disciplinovani. Nemate da se zaustavi autobus, pa svi grunu na prednja ili zadnja vrata. Tamo je red i svi čekaju u redu. Niko ne ide preko reda jer se to smatra nezamislivim. Red je i u metrou, autobusu, trolejbusu… Slavenske su duše kao i mi, te imamo vrlo sličaj dijapazon raspoloženja, od vrlo veselog do tužnog. Prema nama su svi Rusi jako otvoreni i vrlo prijateljski. Privilegija je biti diplomata u Moskvi jer ste na prijateljskom terenu. Vašu zemlju tretiraju kao srodnu, prijateljsku i to je ono što je početna prednost za svakog ko se bavi diplomatskim poslom. Život u Moskvi je zanimljiv zato što centar Moskve, kao Menhetn, nikad ne spava. Pozorišta, bioskopi, predstave, zabavni parkovi… Sad je bila izložba Dalijevih dela. To je fenomenalan grad, a sa svakim možete otvoreno da popričate, svaki građanin će vam se naći na usluzi kada čuje da ste iz Srbije i to sa smeškom. Ljudi nisu otuđeni.

Kako se Rusija bori sa korona virusom?

U Rusiji je broj zaraženih u odnosu na broj stanovnika jako mali. Oni postupaju vrlo rigorozno. Mislim da su kopnenu granicu sa Kinom zatvorili, avio saobraćaj su redukovali i sve svoje građane su povukli iz Kine. Evakuisali su čak i građane Ukrajine i još nekih drugih zemalja.

Rusi vode računa o tome da ne dođe do panike. Ja nisam video da iko u Moskvi ima masku. U štampi ta tema nije na prvim stranicama. Rusi su tom problemu pristupili vrlo oprezno, ozbiljno i odgovorno. Radnje nisu opustošene, svega ima i niko ne stvara zalihe. Kažu da je Rusija nepobediva, pa joj ni korona virus ne može ništa.

Kako ocenjujete situaciju u Srbiji u vezi sa korona virusom?

Vlada Srbije se odgovorno bori sa korona virusom. Mi smo se dobro postavili i treba odati priznanje Vladi Srbije i predsedniku. Ne smemo podleći panici, nismo kukavice, ali smo ponekad podložni masovnoj histeriji i euforiji i pozitivno i negativno. U tom smislu, mislim da predsednik i Vlada rade dobru stvar i da upozoravaju da se preko društvenih mreža ne širi panika. Srbija ima i snage i sredstava da sa korona virusom izađe na kraj. Samo moramo postupati odgovorno.

Da li vam se čini da je u pitanju biološki rat?

Iskreno rečeno, ne znam. To se proširilo po celom svetu, a da je zahvatio samo dve ili tri zemlje ciljano, kao na početku Kinu i Iran, onda bismo mogli da špekulišemo. Biološki rat jeste jedna vrsta najpodmuklijeg rata jer ga je teško razlikovati, virus koji je nastao prirodnim putem od onog koji je nastao u laboratoriji. Svetska javnost je vrlo alergična na biološko oružje i ono izaziva animozitet kod ljudi. Mi čak u ovom času ne znamo kako je došlo do prvog obolelog.

Cena nafte su pale. Da li će to uticati na Rusiju?

Ruski budžet je programiran na cenu nafte oko 25 dolara po barelu, tako da nisu nešto posebno pogođeni padom cena nafte. Mislim da ruska privreda neće imati veliku štetu, jer će se cena nafte vratiti posle određenog vremena na raniji nivo. Rusi su to dobro proračunali.

Predsednik Putin ističe da ishod dijaloga Beograda i Prištine mora biti u skladu sa Rezolucijom 1244. Da li to znači da Rusija insistira na ishodu u kom KiM bar formalno ostaju u sastavu Srbije?

Rusija kaže da insistira na Rezoluciji 1244, ali i na dogovoru Beograda i Prištine.

Dakle, Rusija je rekla da će prihvatiti svaki dogovor Beograda i Prištine.



Kako ocenjujete saradnju Srbije i ODKB?

Mislim da ćemo biti posmatrači na vežbama i da bi mogla otići i naša grupa vojnika na vežbe. Pre 2012. godine ta saradnja uopšte nije postojala. Mi imamo jako dobru saradnju sa vojskom RF, a imamo dobru saradnju i sa Belorusijom. Naša vojna pozicija je strogo neutralna. Imamo odnose sa svima.

Koliko je srpsko nebo bezbedno sada kada smo nabavili „pancir“?

Mogu da kažem samo da je mnogo bezbednije nego pre nego što smo imali „pancir“.

Rusija stalno razvija nova oružja. Koje će biti najuboitije?

Rusi razvijaju hipersonično oružje, to su brzine od 8 do 9 maha i time oni asimetrično odgovaraju Amerikancima. Zapad nema rakete brzina koje su Rusi dostigli i već uveli u operativnu upotrebu.

„Kindžal“ je raketa koja već postoji u operativnoj upotrebi na jugu Rusije.

To Amerikanci nemaju i Rusi su odlučili odlučili da u trci u naoružanju ne odgovaraju sistem po sistem, već odgovaraju sa jeftinijim sistemom, ali koji je u nekim tehnološkim sferama bolji od konkurenata na zapadu. Razvijaće ta hipersonična oružja nulte preciznosti i neće odgovarati na trku u naoružanju u oblastima u kojim Amerikanci nameću tu trku. Rusi su javno rekli da ih niko nije dostigao u domenu hipersoničnog oružja.

Šta vam nedostaje u Beogradu?

Nedostaje mi slobodno vreme. U kancelariji sam od 9 do 18 časova. Sa druge strane, društvo koje sam imao ovde mi nedostaje.

(Srbija danas)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Rusija je rekla da će prihvatiti svaki dogovor Beograda i šiptarije ako on bude temeljen na Rezoluciji 1244.Dakle teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u međunarodno priznatim granicama u kojima je Srbija članica UN je neprikosnoven.O pravima šiptarske nacionalne manjine možemo da razgovaramo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *