ЛАЗАНСКИ: „Ево ко је 1999. године заиста победио на Косову!“ (ВИДЕО)

LAZANSKI: „Evo ko je 1999. godine zaista pobedio na Kosovu!“ (VIDEO)

3 aprila 2018

Piše: Miroslav Lazanski

Ko je pobedio na Kosovu — pitanje je koje se nameće uz svaku godišnjicu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, pa tako i ove 2018. godine. Iako je to bio prvi antiseptički rat, kojeg su piloti NATO-a vodili na visinama od preko 6.000 metara, agresija iz vazduha protiv jugoslovenske vojske na Kosovu bila je uglavnom neefikasna.

Bombe NATO-a na Kosovu raznele su stotine civilnih automobila, civilnih kamiona i maketa, i jedva da su načele jugoslovensku artiljeriju i oklopne snage. Od „potvrđena“ 744 pogotka pilota NATO-a tokom rata, istraživači iz američkog ratnog vazduhoplovstva, koji su kasnije proveli nedelje i nedelje pretražujući Kosovo i pešice i helikopterima, našli su dokaze za samo 58 pogodaka.

Naime, vojska Jugoslavije i MUP Srbije rasporedili su na Kosovu oko 200 starih rumunskih oklopnih vozila i transportera tipa TAB, koji su svojevremeno dobijeni od Rumunije još u vreme Čaušeskua u sklopu nekog barter posla, a kojima je odavno isteklo vreme trajanja i koji su zapravo bili neupotrebljivi jer ni motore nisu imali.

Tako su polumaskirani rumunski „Tabovi“ ostavljeni po ivicama kosovskih šumaraka i proplanaka da ih piloti NATO-a besomučno gađaju i beleže sigurne „pogotke“. Na kopnu, najveća kopnena bitka vođena je za našu karaulu „Košare“, ta je bitka neprekidno trajala 67 dana i naši vojnici izdržali su besomučne napade OVK, regularnih vojnih snaga Albanije i specijalnih komando-timova iz Nemačke, Britanije i SAD.

Naravno, po završetku rata američki oficiri su se na terenu vrlo brzo upoznali sa razmerama svojih promašaja, ali je izveštaj o uništenim ciljevima dugo vremena bio sakriven. Tokom borbenih dejstava načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, general Henri Šelton, nekoliko puta je izjavio „da su vazduhoplovne snage NATO-a uništile oko 120 tenkova, 220 oklopnih transportera i do 450 artiljerijskih oruđa u ratu protiv Jugoslavije“.

Vrhovni komandant NATO-a, general Vesli Klark, bio je u tome mnogo oprezniji, pa je odgovarajući na pitanje koliko je jugoslovenskih tenkova i drugih vozila uništeno na Kosovu, uvek odgovarao samo sa: „Dovoljno“. Istini za volju, Klark je sumnjao u tvrdnje vazduhoplovstva i pokušavao je, bar u prvo vreme, da prikaže tačnu sliku bombardovanja na Kosovu.

Kada je na kraju rata komandant jugoslovenske Treće armije general Nebojša Pavković izjavio da je na Kosovu izgubio samo 13 tenkova, vrhovni komandant NATO-a je to nazvao „srpskom dezinformacijom“. Ali kako su njegovi pomoćnici sugerisali da je Pavković možda i u pravu, to je Klark uputio na Kosovo specijalni tim za ocenu efikasnosti gađanja, MEAT. Tridesetak stručnjaka iz američkih i vazdušnih snaga NATO-a potvrdili su da je bombardovanje bilo precizno kada su u pitanju bile fiksne mete kao što su bunkeri i mostovi. MEAT tim je konstatovao „kako su Srbi zaštitili jedan most tako što su 300 metara uzvodno izgradili lažni most od polietilenske folije koju su rastegli preko reke. NATO je „uništio“ lažni most sedam puta. Makete artiljerijskih oruđa bile su napravljene od dugih crnih stabala postavljenih na kamionske šasije. Lanser PVO sistema SA-9 bio je izrađen od metalizovanog kartona od kojeg se pravi ambalaža za mleko.

Kada je general Klark čuo te „neprijatne“ vesti naredio je novu istragu na terenu. Početkom avgusta 1999. godine ekipa MEAT vratila se u sedište vazduhoplovnih snaga u bazu Rajmštajn u Nemačkoj, sa oko 2.600 fotografija. Podneli su izveštaj generalu Valgeru Begertu, zameniku komandanta vazdušnih snaga NATO-a u Evropi.

„Kako to mislite, nismo pogodili tenkove?“, upitao je Begert. Klark je reagovao na isti način: „To nije moguće, Srbi su sakrili oštećena vozila, odvukli su pogođene tenkove“. Članovi MEAT tima su mu odgovorili da je nemoguće odvući tenk od 50 tona, a da ne bude tragova na terenu. Ipak, timu MEAT je naređeno da napravi novi izveštaj o pogocima. U roku od 30 dana brigadni general Džon Korli je generalu Klarku predao novi izveštaj u kojem se govori o „uspešno pogođena 93 tenka i 153 oklopna transportera“, što nije bilo daleko od podataka koje je na kraju rata izneo načelnik Združenog generalštaba general Henri Šelton. Korlijeva ekipa nije vršila nikakva naknadna istraživanja, već se oslonila isključivo na izjave pilota. No, za više od polovinu pogodaka za koje je general Korli tvrdio da su bili „sigurni pogoci“ postojao je samo po jedan dokaz, obično mutni video-snimak iz kokpita aviona, ili bljesak eksplozije snimljene uz pomoć satelita. Satelit registruje eksploziju, ali ne i da li je i bilo šta u toj eksploziji i pogođeno.

Izvan vazduhoplovnih snaga Korlijev izveštaj je dočekan sa tihim nepoverenjem. Klarkov zamenik, britanski general Rupert Smit i njegov načelnik štaba, nemački general Diter Štokman, savetovali su vrhovnog komandanta NATO- a da ne prihvati Korlijev izveštaj. I CIA je imala dosta primedbi na brojke u tom izveštaju. No, Pentagon je opet pokušao da oko toga nešto prepravi i dopuni. U januaru 2000. godine sekretar za odbranu Koen i general Šelton stavili su Kongresu svoja imena na zvaničan izveštaj o ratu na Kosovu. Ovaj izveštaj na 194 stranice bio je tako lišen podataka da su i funkcioneri Pentagona zbijali šale u vezi s tim. U izveštaj nije bila uključena Korlijeva mapa na kojoj se vidi „da je NATO uništio na Kosovu 93 tenka“. Međutim, u tekstu se nalazi napomena: „Ova procena ne sadrži podatke o količini pogođenih mobilnih meta, ili nivou nanete štete“. U prevodu, po rečima jednog visokog funkcionera Pentagona, to znači: „Ovo je mapa vazduhoplovnih snaga o pogocima na Kosovu. Smatramo da ona ne znači baš ništa“.

Kako je vreme prolazilo, američka avijacija i NATO sve su manje koristili podatke iz Korlijevog izveštaja. U brojnim intervjuima general Klark je odbijao da govori o brojkama, a Pentagon je optužio medije da su oni opsednuti brojkama i prebrojavanjem, a ne vojska. Vreme je pokazalo da američki način ratovanja nije nikakav mit i da je bombardovanje civila efikasno, iako to pokreće brojne moralne sumnje i dileme, a da kada je reč o gađanju vojnih ciljeva sa velikih visina ono je u slučaju rata protiv Jugoslavije 1999. godine bilo precenjeno. Svaki glavnokomandujući, koji se ne suoči sa tim neprijatnim činjenicama, samo obmanjuje sebe. Moć iz vazduha u ratu protiv Jugoslavije bila je efikasna samo protiv civilnih meta, protiv vojnih ciljeva ne. Civili su bili terorisani uz upotrebu eufemizma „strategijsko gađanje“ i to je i dovelo do toga da Beograd pristane na Kumanovski sporazum.


(Sputnik)

KOMENTARI



11 komentara

  1. Željko says:

    Lazanski je dobar stručnjak ali pretjerao je jer tko se povukao, trajno napustio, Kosovo? Vlasti Srbije! I tko je tu pobjednik? NATO i kosovski Albanci!

    • vindfaker says:

      Prvo, Kosovo nije napusteno, a pogotovo ne “trajno”, a drugo covek govori o razlogu potpisivanja Kumanovskog sporazuma ,citaj deset puta da bi razumeo, frik!

      • Jovo says:

        svi ste vi frikovi.Velika Srbija vas puno koštala.

        • Zoran says:

          Svakog ce sve da kosta, ne brini. Ako ti se cini da je nesto pametno danas, nece biti i sutra. A preletaci su...kako da ti kazem, bezvredni. N etrebaju ni prijatelju ni neprijatelju.

          • Jovo says:

            Zorane nadam se da sebe razumeš.Zbog Velike Srbije bacili ste svoj narod 100 godina unazad,dali se tebi to svidjelo ili ne

  2. Trifun says:

    Generalno se slazem sa tom ocijenom. Medutim sa par s-300 sa raketama koji bi nas kostali mozda 2-3 milijarde evra NARKO-NATO hijene bi bile zaustavljene za 10 dana!! Ukoliko bi se uposte usuidle da nas napadnu da smo to imali i oni znali za njih. Izbjegle bi se zrtve civila i vojnika i zbjegao genocid bacanjem radioaktivnog otpada, a steta od nekih 100 milijardi evra drzavi i ekonomoji bi bila daleko manja. Tako da iako smo rat vojnicki pobijedili sasvim sigurno jer ne bi ni oni pristali na Rezoluciju UN da je Kosovo suverena teritorija Srbije i na 1000 vojnika koji imaju pravo da budu tamo, nismo dobili rat u sirem smislu te rijeci. Unistili su nas ekonomski, opljackali, zatrovali radiokativnim otpadom. Steta je OGROMNA. Neprocijenjiva. Pouka ovoga bi trebalo biti = s-300, ili s-400, Buk 3 i slilcni PVO sistemi koji mogu efikasno da zatvore nebo za te monstrume. A evo 19 godina od tog rata nebo Srbije je i dalje sirom otvoreno! To je KRIMINALNO. Pozivam Vladu da ne GUBI VRIJEME i preduzme sve potrebno da se nebo Srbije konacno zatvori. Nema nazad.

    • Jovo says:

      Koji si ti bolesnik Trifun.Tvoji znaju da si odlepio

      • Zoran says:

        F-117.

  3. goran says:

    Pobedio je onaj ko je na tudjoj teritoriji napravio vojnu bazu. Onaj ko iz te baze razvozi droge po celoj Evropi i prodaje ljudske organe po celoj planeti. To svakako nisu Srbi.

    • vindfaker says:

      radnicka klasa nema domovinu, prema tome ni pravo glasa....

  4. Karadjordje says:

    Pa Srbija ima problem sa manjkom stanovnistva, vise ljudi umire nego sto se radja, drugo mladi svi bjeze na truli zapad. Pola Srbije je prazno i napusteno onolika teritorija a na njoj zivi 6 miliona stanovnika. Onda se postavlja pitanje zasto smo se uhvatili kao pijan plota Kosova???

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *