ЛАЗАНСКИ ОТКРИВА највећи блеф НАТО-а током злочина 1999.

LAZANSKI OTKRIVA najveći blef NATO-a tokom zločina 1999.

13 marta 2019

Piše: Miroslav Lazanski

Na 20. godišnjicu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju još uvek postoje dileme da li je NATO planirao i da li je uopšte tada bio u stanju da izvede i kopnenu invaziju na našu zemlju? Za koju su se, inače, najviše zalagali Britanci. Odnosno, kako bi tekao razvoj događaja da nije bilo vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu?

Treća faza vazdušnih udara NATO-a obuhvatala je kako vojne tako i civilne ciljeve, sve u nastojanju da se slomi moral stanovništva i prisili politički vrh SRJ na kapitulaciju. Istovremeno su u javnost zapadnih zemalja puštane vesti kako je plan kopnene invazije NATO-a u završnoj fazi. Ulogu ubeđivanja Slobodana Miloševića kako je to realnost odigrali su, nažalost, i neki tadašnji jugoslovenski generali. Stvari su, ipak, stajale bitno drugačije. Glavni problem NATO-a u bilo kojoj verziji kopnene ofanzive protiv SR Jugoslavije bile su logistika i geografija. Iz Albanije, u to vreme, prema Kosovu išla su samo dva loša puta. Makedonija je javno saopštila da neće dozvoliti upotrebu svoje teritorije za kopneni napad na SRJ, iako je Skoplje tada bilo razapeto između ambicije da postane član NATO-a i spoznaje da bi napad na Jugoslaviju iz Makedonije izazvao haos u Makedoniji.



Iz Hrvatske i iz BiH teško se stiže do Kosmeta, jer taj su prostor branile snage jugoslovenske Druge armije. Problemi za NATO bili su i u Grčkoj, jer luka u Solunu bila je često blokirana.

Britanci su onda predložili plan opšteg napada iz svih mogućih pravaca: iz Mađarske duž Dunava prema Vojvodini, iz Hrvatske i Bosne duž Dunava i Save prema Beogradu, iz Albanije i Makedonije prema Kosmetu, iz Bugarske prema Nišu i Boru. Upravo zbog mogućnosti istovremenog napada NATO-a po svima, vojska Jugoslavije je po principu kružne odbrane glavninu svojih snaga i stratešku rezervu držala južno od Beograda, zapadno od reke Morave, severno od Kosmeta, istočno od Crne Gore, oko Kragujevca i Kraljeva.

Radikalan plan invazije NATO-a predviđao je koncentraciju trupa u Mađarskoj, ali je problem bio transport snaga preko neutralne Austrije i Slovačke, koja tada nije bila članica NATO-a. Generali u Vašingtonu i u Londonu znali su da su jugoslovenske snage područje između Dunava i Tise minirale, da na tom prostoru Beograd ima snažne protivoklopne snage, da su Novi Sad i Zrenjanin jake tačke otpora na putu ka Beogradu. Jedan pravac udara NATO-a trebalo je da ide ka Somboru podržan i napadom iz pravca Vukovara. No, tu je Dunav velika prepreka, posebno na njegovoj južnoj strani, koja ima strme klisove, što otežava pristup napadaču. Osim toga, Vojvodina je ispresecana rečnim tokovima i kanalima, a uspešan model odbrane na tom prostoru protiv neprijatelja, koji je i brojno i tehnički superioran, bivša JNA je godinama pripremala i uvežbavala.

Konačno, tu je i pitanje Beograda. NATO je razrađivao dva modela za napad na Beograd: model Berlina i model Budimpešte. Oba su modela skopčana sa dugotrajnom opsadom i teškim razaranjima grada. Teško da bi to prošlo u svetu i u Evropi na kraju 20. veka.

U planovima NATO-a za napad na Beograd spominjala se i 10. brdska divizija armije SAD, koja je tada bila stacionirana u Tuzli i koja bi preko Bijeljine trebalo da krene ka Beogradu podržana sa dve oklopne divizije NATO-a koje bi išle iz Mađarske. Treća divizija NATO-a krenula bi direktno iz Hrvatske i bila bi pešadijska.

NATO generali su procenjivali da bi Jugoslavija u području Vojvodine mogla za odbranu da postavi ukupno pet divizija plus neke manje dodatne jedinice, dok bi za odsudnu odbranu mogle da se privuku još dve divizije, kao i još jedna iz strateške rezerve.

NATO bi u napadu na tom delu celokupnog kružnog fronta, ili osnovice, imao u prvom ešalonu četiri divizije, dok bi dve divizije morao da postavi radi odbrane Makedonije i Albanije za slučaj jugoslovenskog kontranapada. Dakle, kapaciteti i potencijali NATO-a u junu 1999. nisu bili dovoljni za kopnenu agresiju radikalnog karaktera, jer za tako nešto bilo je potrebno najmanje 12 divizija sa punom logističkom podrškom. Da bi se nemačka vojska pripremila za udare protiv Jugoslavije iz pravca Mađarske trebalo bi joj četiri meseca, Amerikancima i Britancima šest meseci. To je vremenski normativ dovlačenja snaga i logistike i vreme prvog raspoređivanja po pravcu mogućeg borbenog nastupanja.

Odgovarajuće kopnene snage za radikalnu invaziju na SR Jugoslaviju, na prostorima oko naše zemlje, NATO u junu 1999. nije imao. Četiri, ili šest meseci dovlačenja tih snaga znači ući u jesen i zimu, a na takvim terenima teška borbena tehnika ne dolazi do punog izražaja. Sve priče i špekulacije o kopnenoj invaziji bile su proizvod psihološkog pritiska i specijalnog rata dezinformacijama kako bi se uticalo na Beograd.

(Sputnjik)

KOMENTARI



12 komentara

  1. Vesko says:

    Za kukavicluk se placa skupo! Ali imacemo prilika za oslobodenje jos.

    • Gardista says:

      5.ta kolona je 5.og Oktobra stupila na snagu i tad je jaka vojska Jugoslavije pretopljena u US stilu za 5 kg pecenja. Kad su pretopili svu tehniku tenkove t55 i ostalo, vratili kljuceve US Stil-a.

  2. Goran Swe says:

    Dragi Lazo, bili su spremni da krenu iz Mađarske i vrlo bjesni ako bi do toga i došlo, pa bi izuzetno puno razarali i uništavali Beograd itd. Bio sam tad par dana u društvu tek penzionisanog generala iz West Point-a u trećoj zemlji, potpuno lud a naizgled intelektualan lik je treći dan rekao da namjeravaju i da sravne Beograd kad do njega dođu iz Mađarske. Nenormalno nas mrze, isto kao i Ruse i mi im "partneri" nikad nećemo biti ni za šta. I jasno je da se neće smiriti dok Stboja ne bude potpuno slomljena i nebitna.

    • Goran Swe says:

      Pardon, Srbija.

  3. Boško says:

    "Sve priče i špekulacije o kopnenoj invaziji bile su proizvod psihološkog pritiska i specijalnog rata dezinformacijama kako bi se uticalo na Beograd." I uspelo je. Naravno pod pretpostavkom da je sve ovo što Lazanski priča tačno.

  4. rajko says:

    Kakva sila! Kakva moć! Kakva spremnost! 19 zemalja nema dovoljno snaga za invaziju na malu Srbiju! A ovamo prete i sad kad imaju daleko manje snage. Strašno. Imali su samo nuklearni otpad koji su hteli da po svaku cenu prospu po Srbiji. To je bio njihov najvažniji cilj. Kako je to sramotno! Skoro isto onoliko sramotno koliko i muratovo iživljavanje na nemoćnima. Bar 90% zločina počinio je nad staricama koje žive same. Murat=nato.

    • Posmatrac says:

      Tarum=otan

    • Velika Metla says:

      rajko,upravo tako! Priča mi čovek da su na prijemu,radnoj večeri,kad je bombardovanje Srbije prekinuto,jedan francuski general izjavio doslovno ovako,"hvala Bogu što je bilo ovo bombardovanje,pa ispraznismo magacine od onih otrova"! To znam jer je jedan visoki oficir napustio naci-nato istog časa kada je saznao čuo ovo šta je ovaj francuski nesoj od generala izgovorio!

  5. Budi Bog s nama says:

    Malo je čak i elektronskog papira i terabajtova da se ispiše šta je sve tu bilo u igri jer neće puno toga da se otkrije osim onoga što smo doživeli, nego gde beše Lazanski u dane agresije nešto se nije javlja ni pre ni dugo vremena posle, pa zar se on sada setio da komentariše? Nego pogledajte dragu našu madam Olbrajtovu zar ne liči na onaj lik isklesan u kamenu pronađen kod lepenskog vira? Začetak i kraj ljudske civilizacije. Neka nam se dragi Bog smiluje pored naših milostivih anđela koji nas zakriliše.

  6. Vladimir says:

    Pa kad pricamo o madam Olbrajt,to hazarce se krilo na Banovom brdu,1942,eh,takve su gestapovci rado hvatali.Namerno hazarce,ne jevrejce.

    • Velika Metla says:

      Vladimir,baš tako! A naivni Srbi je štitili! Umesto da je pošalju tamo gde joj je i bilo mesto! I danas imamo mi njih koje "gajimo" kao zmiju u nedrima,ali srbska naivnost i glupost nema granica!

    • samostalan says:

      Ma, ja, Jevreji su zlato bozje, krivi su samo Hazari, upecao si se na Lucicevu masonsku budalastinu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *