ЛАЗАНСКИ: Србија није капитулирала 1999. године! ЕВО ДОКАЗА (ВИДЕО)

ЛАЗАНСКИ: Србија није капитулирала 1999. године! ЕВО ДОКАЗА (ВИДЕО)

11 јуна 2019

Пре двадесет година, 9. јуна, у Куманову је потписан Војно-технички споразум којим је окончано бомбардовање Савезне Републике Југославије.

О томе да ли је овај споразум представљао капитулацију СРЈ, којим притисцима је тада била изложена наша делегација и какав је данас значај Кумановског споразума Мирослав Лазански је у емисији „На нишану Лазанског“ разговарао са учесницима преговора, генералима војске и полиције, Бранком Кргом и Обрадом Стевановићем.



На питање зашто су Кумановски споразум испред СРЈ потписали припадници и војске и полиције, Обрад Стевановић, један од потписника споразума, каже да је то био захтев друге стране у преговорима.

„Хтели су да се споразум потпише и са војском, која је потпадала под надлежност савезне државе, и са полицијом, која је у то време била у надлежности Србије. Плашили су се да ако споразум потпишу само са једнима, они други можда неће поштовати споразум“, објашњава Стевановић.

Према његовим речима, преговори којима се дошло до споразума нису били једноставни, а друга страна се служила разним триковима, попут изненадне промене локације где су преговори требали да се одрже, до тога да су преговори о прекиду бомбардовања првог дана одржани у кафани.

„Чим смо сели за преговарачки сто уследио је први трик. Подељен нам је споразум на енглеском на десетак страна, а британски генерал Џексон је рекао да је текст тог документа усвојен на највишем нивоу свих страна, те да се од нас очекује да то потпишемо у релативно кратком року. Међутим, чим смо прочитали наслов и први став било је јасно да је тај документ за нас неприхватљив. Наиме, тај документ је предвиђао да су стране уговорнице Југославија и Србија са једне, и НАТО са друге стране. За нас је било неприхватљиво да је НАТО уговорна страна јер би тиме вукли на квалификацију капитулације“, наглашава Стевановић.

Такође, како додаје, у понуђеном документу су се помињале обавезе српске и југословенске стране које превазилазе надлежности војске и полиције, попут, на пример, пуштања затвореника.

„Док смо ми размишљали и међу собом разговарали шта нам је чинити, Џексон је поново покушао са триковима. Рекао је да је Милошевић прихватио тај документ. Међутим, када смо ми рекли да морамо да се чујемо са председником он је одлучио да преговоре наставимо сутрадан“, прича Стевановић.

И генерал Бранко Крга каже да нису очекивали овакве смицалице од друге стране у преговорима.

„Када је прихваћен папир Ахтисари-Черномирдин, председник Милошевић је примио нашу делегацију која је ишла на преговоре. Главна идеја је била да се искрено иде на те преговоре и да се тај споразум постигне. Важно је рећи да ми војници или полицајци ништа суштински нисмо одлучивали. Одлуку о прихватању војно-техничког споразума је донела Скупштина Србије и Влада СРЈ“, указује Крга.

Гости емисије „На нишану Лазанског“ кажу да су у преговорима тражили да се бомбардовање обустави док трају преговори. Међутим, до тога није дошло јер се генерал Весли Кларк плашио да, ако се направи пауза, неке од земаља савезница САД вероватно не би прихватиле наставак бомбардовања.

Кључни елемент споразума било је потпуно повлачење војске и полиције Југославије и Србије са Косова. Гости Мирослава Лазанског једногласни су у оцени да Кумановски споразум није био чин капитулације СРЈ.

„Ја сигурно, нити неко од других колега, не би прихватио нешто што личи на капитулацију“, категоричан је Крга, а истог става је и генерал Стевановић.

„Ми нисмо потписали споразум са ратујућом страном, односно са НАТО-ом. То је била важна ствар у формално-правном смислу. Знамо да капитулација подразумева да предате оружане снаге, људе и средства непријатељској држави и непријатељској војсци. Да одете у заробљеништво. Ми нисмо ништа предали, нити капитулирали јер и није било окупације, а документ је потписан након, да кажем, равноправних преговора екстремно неравноправних страна.“, објашњава Стевановић.

Бранко Крга истиче да је највећи проблем то што међународне снаге нису испоштовале своје обавезе из Кумановског споразума и Резолуције 1244. Ипак, двојица генерала се слажу да су Кумановски споразум и Резолуција 1244 и данас изузетно значајни, можда више него икад. Како кажу, ти документи су управо разлог зашто самопроглашено Косово још није постало држава.

„Да нема Кумановског споразума и да нема Резолуције, то би већ била држава. Када данас кажемо како Резолуција није битна и да међународно право више не постоји, питање је — што нам онда траже да признамо Косово? Упркос томе што се чини да су они моћни, ипак постоји неки потенцијал који се налази у тим документима“, закључио је Обрад Стевановић.

(Спутњик)

KOMENTARI



8 коментара

  1. persida says:

    Kako da ne, Srbija je pobedila Amerikance i zato sada ima dve vojne baze na tlu Amerike, jednu u Teksasu, a drugu u Karolini. Ameri su hteli da naprave vojnu bazu na Kosovu, ali im nije uspelo. Ameri za sve moraju da pitaju Srbe kao njihove gospodare. Tramp ne sme ni da se slika ako pre toga ne dobije Vucicevu dozvolu.

    • rajko says:

      Srbija nije pobedila, ali nije ni izgubila. Takodje nato nije izgubio, ali nije ni pobedio. Ne samo zato što su se Srbi branili, već zbog svojih slabosti. Bombardovanje SRJ je pokazalo koliko je nato jedan neefikasan, glomazni sistem bez pameti, nabildovano "mrtvo puvalo". Nama je naneo ogromne štete pre svega zagadjenjem čitave Srbije osiromašenim uranijumom, ali i sebe je trajno ruinirao tako što je svoj ugled srozao na minimum. Verovatno bi madam odvrajt da joj neki novinar postavi ono isto pitanje kao za Irak: "Je li vredelo?" odgovorila sa: "Jeste!", ali ona je takva da bi to uvek rekla, a svi na zapadu danas znaju da nije vredelo. Ni malo. Od vladara sveta srozali su se na nivo "mrtvog puvala", kao što ja rekoh ovde ili "feministički dim" kao što to reče J. Bukva nedavno u nekom svom aforizmu.

  2. Za Srbiju says:

    Rat devedesetih ili ratovi devedesetih, bili su ratovi između NATO i Srba. A hrvati, poturice i šiptari, bili su njihova pešadija.

  3. Dani ponosa i slave says:

    Ajde onda dobro bre Lazo. Nije Srbija kapitulirala, nije izgubila sve osvajačke ratove , nije izgubila debeli dio teritorija , natjerala je NATO u bježaniju , nema oblasti poput Sanđaka , Vojvodine , južne Srbije koji teže neovisnosti , Rusi mrze Albance , pa će putin poslati vagner da poveča Srbiju , Vučić , šešelj , Praščić , ovaj Dačić , obradović i Vulin su garanti svega toga i prosperitetne budučnosti Srbije....,Hebote..., što ja mogu lagati., nisam nit znao.

    • rajko says:

      Koje osvajačke ratove je to Srbija vodila, pa izgubila? Raška oblast, Vojvodina i južna Srbija ne teže nezavisnosti. Odakle ti to? Ako suljo malo prodrmusa vijuge pa iz njih poispadaju neke bube i stenice, to ne znači da čitava Raška oblast traži nezavisnost. Pa nije valjda Suljo jedini koji živi u Raškoj. Slična situacija je i u Vojvodini. A jug Srbije baš ne razumem, nemam pojma na šta misliš. Odakle ti ideja da mi mislimo da Rusi mrze albance? Boli njih uvo za albance. Da ih ima 200 miliona, mogli bismo da se zamisle da li ih vole ili ne. Ovako... ma besmisleno. Isto tako niko u Srbiji ne očekuje ljude iz Rusije da dodju i bore se za naše interese. Ako zbog nečeg odlučimo da povećamo Srbiju, to će biti naša stvar, a ne ruska. A da umeš da lažeš, umeš, fakat.

    • Slobodanka says:

      Nisi ti stručnjak za Vojvodinu. Ni jedan iole obrazovani žitelj Vojvodine ne prihvata da ga politikanti vode i prevode, naprimer u vojvodjanere ili nešto slično tome. To je za naš ukus kao klub dvonogih pasa. Družina priglupih i pokvarenih kera i kerandži neće mi odredjivati ni današnji dan ni sutra.

  4. rajko says:

    Koje osvajačke ratove je to Srbija vodila, pa izgubila? Raška oblast, Vojvodina i južna Srbija ne teže nezavisnosti. Odakle ti to? Ako suljo malo prodrmusa vijuge pa iz njih poispadaju neke bube i stenice, to ne znači da čitava Raška oblast traži nezavisnost. Pa nije valjda Suljo jedini koji živi u Raškoj. Slična situacija je i u Vojvodini. A jug Srbije baš ne razumem, nemam pojma na šta misliš. Odakle ti ideja da mi mislimo da Rusi mrze albance? Boli njih uvo za albance. Da ih ima 200 miliona, mogli bismo da se zamisle da li ih vole ili ne. Ovako... ma besmisleno. Isto tako niko u Srbiji ne očekuje ljude iz Rusije da dodju i bore se za naše interese. Ako zbog nečeg odlučimo da povećamo Srbiju, to će biti naša stvar, a ne ruska. A da umeš da lažeš, umeš, fakat.

  5. теоретичар says:

    Никакав НАТО није руинирао Србију. И ја када желим да не споменем Америку, кажем НАТО: Није НАТО него Америка а све остале државе су бацале ракете када им Америка нареди. Нигде и ни једна држава чланица НАТОа није прелетела авиЈонима без америчке дозволе. Уосталом, НАТО је под командом Америке. Тек да већ једном разчистимо ко је ко. Београд су бомбардовали искључиво Американци. Кинеску амбасаду је погодио амерички авион. Осиромашени уранијум није бацала НИ ЈЕДНА европска држава. То је искључиво привилегија Америке. У то време, бацање осиромашеног уранијума је био још увек експерименат, мада у завршној фази и данас, амерички стручњаци пажљиво прате последице. Мислим да су у Србији завршили експерименат загађивања територија са осиромашеним уранијумом. Дакле, никакав НАТО. НАТО је - Америка!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u