Лажна тврдња о фалсификатима

Lažna tvrdnja o falsifikatima

28 decembra 2016

depo-2_620x0

TEK što se stišala višednevna medijska bura povodom potraživanja šest slika italijanskih renesansnih majstora iz zbirke Narodnog muzeja, a na osnovu tužbe iz Bolonje, još jedan nizak udarac krenuo je ka našem najreprezentativnijem čuvaru nacionalnog blaga.

Spekulacija je krenula od pogrešno prenete izjave istoričara umetnosti Stanislava Živkovića, da evropski stručnjaci tvrde kako je muzej 13 godina zatvoren jer se u njemu falsifikuju vredna umetnička dela. Originali, navodno, završavaju na sivom tržištu, gde se za veliki novac prodaju privatnim kolekcionarima, a kopije ostaju publici, kada jednom muzej bude otvoren?!

– Rekao sam suprotno, da ne verujem da se takve stvari dešavaju, jer su u pitanju strana dela, velike vrednosti, koja je nemoguće tajno prodati – objašnjava, za “Novosti”, Živković, napominjući da je jedini falsifikat njegova navodna izjava. – Komentarisao sam da su takve stvari moguće, ali da je neverovatno da neko otuđi i iznese slike poznatih autora. Žalosno je što sam došao u situaciju da se pravdam kolegama za nešto što nisam rekao.

Neozbiljno je, ili zlonamerno, da se jedna ovakva priča o Narodnom muzeju plasira javnosti, smatra Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i član Upravnog odbora ove institucije.

– Takve tvrdnje se mogu izneti samo u slučaju da se bilo gde na Zemljinoj kugli u prodaji pojavila slika koja pripada Narodnom muzeju – objašnjava Kusovac. – Onda bi bila prirodna sumnja da neko u Narodnom muzeju čuva falsifikate, a prodaje originale i potegli bismo sva moguća oružja da utvrdimo ko je to.

Ugledni istoričar umetnosti bio je dugogodišnji kustos u zgradi na Trgu republike:

– Znam kako funkcioniše muzejska služba i kako se prave ozbiljne kontrole unutar samog muzeja. Zato odgovorno tvrdim da je to – nemoguća misija! Niko u Narodnom muzeju nema ni priliku da “zdrav predmet” zameni falsifikatom. Nijedan naš kustos ne bi dozvolio da neko i dođe do predmeta, čiju kopiju bi mogao da pravi. U nekoj sumanutoj konstrukciji to bi značilo da restauratori Narodnog muzeja učestvuju u falsifikovanju. Stručnjaci muzeja bi u tom slučaju bili najbogatiji ljudi u Srbiji, a ne među siromašnijima, što trenutno jesu. Te zlonamerne i neuke tvrdnje nisam čuo sada prvi put, čak me i običan svet za to pita, što me navodi na razmišljanje da ih neko tendenciozno plasira.

PROFESIONALCI, A NE HOHŠTAPLERI

– U MUZEJIMA ne rade hohštapleri, nego profesionalci koji se time bave zato što vole umetnost – tvrdi Gordana Grabež, izvršni direktor Narodnog muzeja.

– Za nevelike plate rade važan posao i nikada ga nisu otaljavali. Neverovatno je da bi ljudi koji se na taj način staraju o kulturnim dobrima radili bilo šta što je protivno njihovoj struci.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Garavi Srbin says:

    Hohstapleri, hohstapleri seko kakvi profesionalci !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *