ЛАЖНИ АРГУМЕНТИ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

LAŽNI ARGUMENTI ZA KOSOVO I METOHIJU

19 avgusta 2017

Piše: Branko Pavlović

U ovom tekstu iznosim argumentaciju zbog čega su lažne tvrdnje koje se iznose na programima sa nacionalnom frekvencijom:

1) da ulaskom u EU pitanje granica postaje vrlo relativno, ako ne i nebitno,

2) da na strani Albanca nema nikoga ko želi da razgovara o bilo čemu manjem od punog suvereniteta Kosova (to je ono što je tzv. Kosovo) i da se tu ništa ne može i

3) da je postupanje prema Albancima tokom 90-tih osnov za njihovo otcepljenje.

1.​ Nebitne su državne granice samim ulaskom u EU

Istina je upravo suprotna. Svakoj državi koja pristupi EU se garantuje teritorijalni integritet i apsolutnost nepovredivosti njenih granica.

Režim prelaska granice može biti različit, to je ono što zovemo „šengen“, ali to pitanje režima se može menjati takođe samo na osnovu suverene odluke svake države članice, a nikad i nikako automatski pristupanjem EU.

Kako smo imali prilike da vidimo, kada to okolnosti nalažu, kao u izbegličkoj krizi, od pravila „šengena“ se može jednostranom odlukom svake države članice EU odustati bez bilo kakvih posledica.

Dakle, granica, kao element teritorijalnog integriteta se ni u jednoj državi članici EU ne dovodi u pitanje, a režim prelaska granice se uređuje posebnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorom suverenih država, po slobodnoj volji svake države.

Pristupanjem EU država prihvata da prenese deo svoje suverenosti na birokratiju u Briselu, ali uopšte ne prenosi svoj teritorijalni inegritet, a naročito ne pitanje granica, na bilo koga.

Otuda nikada niste ni čuli političara iz Nemačke koji bi rekao: „Sada više granice Nemačke nisu važne“. Ili Francuza, iako je izlaskom Velike Britanije Francuska sada daleko najjača vojna sila EU, da „granice Francuske nisu važne“ i tako sve do Slovačke, Poljske, Rumunije itd.

Evo, Hrvatska i Slovenija su članice EU, pa da li je time relativizovan problem oko nekog parčeta mora – nije naravno.

To ludilo da granice nisu važne, to postoji kao „normalna“ teza samo u našem javnom prostoru. Oni koji to izgovaraju čak i deluju kao da su normalni. Samo iz tog naglašenog tona ljudi koji su neverovatno pametni pa sad treba da nama slaboumnim pojasne na razumljiv način svoje genijalne misli, sve koncipirane u SAD i Nemačkoj, samo iz tog tona vi vidite da sa tim ljudima nešto ozbiljno nije u redu.

2.​ Šta uraditi kad niko od Albanaca ne želi da razgovara o bilo čemu što nije suverenitet Kosova.

Veoma čest trik, postavljanja potpuno besmislenog pitanja koje zvuči ubedljivo.

Kada bi pekar rekao: „Delim hleb besplatno“, ljudi bi dolazili i uzimali hleb za koji ne bi plaćali ništa. I onda ispred pekare novinar N1 ili bilo koji „istraživač javnog mnjenja“ pita one koji izlaze iz pekare: „Da li hoćete da platite za hleb?“ i naravno dobija nepodeljeni odgovor „Neću da plaćam“. I šta ćemo sad kad ljudi neće da plate za hleb?

Ali ako pekari kažu: „Mora da se plati za hleb“, onda ljudi plaćaju za hleb.

Tako isto i sa Albancima. Tek kada Srbija:

1. Kaže ne dam Kosovo i Metohiju i insistiram na rezoluciji 1244,

2. Preduzme sve moguće radnje ka sprečavanju realizacije secesije Kosova, počevši od poništavanja Briselskih sporazuma,

3. A) Vrati sve što je bilo dobro u vojsci 1999. i obezbedi sve što joj je nedostajalo, B) preduzme sve korake ka oslobođenju od neokolonijalnog položaja u drugim oblastima, V) bitno se osloni na sopstveni razvoj, G) u međunarodnim ekonomskim i vojnim tokovima bitno se osloni na one države koje nisu priznale secesiju,

tada nastupa vreme da vidimo šta je stav Albanaca i to ne u jednom trenutku nego u dužem vremenskom periodu. Tek tada nastupa decenija intenzivne diplomatije Srbije koja ima šanse. A šansu će imati zato što postoji i alternativno rešenje. E onda pravimo relevantnu anketu među Albancima.

3.​ Teze o pravu Albanaca da se otcepe zbog „loše vlasti u Beogradu“ nisu osnovane.

I to ne samo zbog toga što je tadašnja vlast 2008. bila potpuno priznata od svih u međunarodnoj zajednici, a uprava na KiM pod međunarodnom kontrolom, nego i zbog sledećih razloga:

A) Džatras je odlično naveo naknadnu argumentaciju za napad 1999.

„Posle NATO-vog rata na Kosovu 1999. godine, Nezavisna međunarodna komisija o Kosovu (koju je osnovala vlada Švedske u avgustu 1999 – prim. prev.) je razvila argumentaciju da je taj vojni napad bio „nelegalan ali legitiman“. Prema tom argumentu, prepreke zakonitom korišćenju sile nisu mogle da se prevaziđu s obzirom da upotreba sile nije bila defanzivna, niti odobrena od strane Saveta bezbednosti. Upotreba sile je ocenjena legitimnom zbog ubedljivih moralnih razloga (neposredna opasnost od humanitarne katastrofe); regionalni evropski konsenzus; nadmoćan kosovarski politički konsenzus (izuzev malobrojne srpske manjine) u pogledu samoopredeljenja; prethodni srpski zločini (u Bosni i na Kosovu), kao i procene o političkoj izvodljivosti (NATO kapaciteti i politička volja; jasan i dostižan cilj – uklanjanje srpske administrativne i političke kontrole – što je i postignuto). Ovakve tvrdnje su bile predmet žestokih kritika, zbog korišćenja dvostrukih standarda (zašto ne i Palestina?) kao i manifestacije onoga što je Noam Čomski nazvao ‘vojnim humanizmom’“. 

Ovo „opravdanje“ ima dodatne neotklonjive nedostatke:

a) u međunarodnom javnom pravu odnos između pravde i pravičnosti se naglašeno reševa u korist pravde, zbog pravne sigurnosti, a pravičnost se uvažava samo pod uslovima propisanim Poveljom UN i samo ako SBUN donese odluku da su te naročite okolnosti nastupile.

b) odatle sledi da nije moguće dodavati nove uslove od onih koje predviđa Povelja UN i da nije moguće ovlastiti drugo telo od SBUN da ocenjuje ispunjenost uslova.

B) To što je osnovala švedska vlada je mehanizam potpune razgradnje međunarodnog poretka nastalog na zajedničkom iskustvu pobede nad nacizmom i fašizmom posle Drugogo svetskog rata.

Oni dodaju „moralni razlog“, „prethodni zločin“ mimo Povelje UN i određuju druge subjekte, „evropski konsenzus“ i „albanski konsenzus“, umesto SBUN. Tome dodaju još i argumente praktične prirode – da li je nešto izvodljivo ili nije.

Ovo poslednje znači da svako ko je dovoljno jak može da silom ostvari bilo koji cilj, izmeštanje iz SBUN znači da svaki regionalni konsenzus ili samoproglašeni konsenzus može da menja teritoriju pa nam onda UN postaju suvišne, i treće, da svako ko se opredeli za primenu sile sam određuje da su ispunjeni „opravdani razlozi“.

Drugim rečima, misao vodilja švedske vlade i vrlih pravnika je da bezakonje bude glavni princip, odnosno golo pravo jačeg. A to je upravo Hitlerova teza. S tim što se Hitler pozivao na rasu, a ovi se ne pozivaju ni na šta,

V) Otuda, u skladu sa priznatim međunarodnim pravom i svakim mogućim razumevanjem prava koje se ne temelji na goloj sili kao odlučujućem argumentu, bilo kakvo loše upravljanje, ako nije verifikovano od strane SBUN kao razlog za promenu teritorijalnog integriteta, ne može biti osnov da se silom, protiv volje Srbije, menjaju granice.

SBUN je o svemu tome raspravljao i doneo rezoluciju 1244.

Odatle sledi da je svako raspravljanje o stradanjima Albanaca bez značaja u pogledu njihovog navodnog „prava na otcepljenje“, osim ako su rezultat delovanja organa Srbije od jula 1999. do danas.

Prema tome: da li ima tih stradanja jul 1999-avgust 2017 – nema. Onda nemamo o čemu da pričamo. Sve drugo je konzumirano rezolucijom 1244, zato što su sva ta pitanja uzeta u obzir i zaključeno je da Srbija zadržava suverenitet nad KiM i zadržava pravo da njeni pripadnici oružanih snaga budu na teritoriji KiM (do 1.000 pripadnika).

I zato se, po nalogu SAD i Nemačke (a možda i obrnuto), vodi „unutrašnji dijalog“. Kad bi to moglo bez Srbije da se obavi, onda ne bi bilo ni dijaloga. Srbija mora da pokrene izmenu rezolucije 1244 i Srbija mora da se odrekne svoje teritorije. Sila to ne može da reši. Na nama je da ne dozvolimo da nam isperu mozak, jer samo bezumni ljudi mogu da pristanu na tako nešto.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Barakuda says:

    AV je veš mašina za pranje mozga, a pojavi se i mali Ivica da tu i tamo kaže ono što mu šef naredi !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *