LAŽNI MIT: Zapad ratovima ne spasava svet od diktatora i terorista, već da bi nastavio vladavinu

LAŽNI MIT: Zapad ratovima ne spasava svet od diktatora i terorista, već da bi nastavio vladavinu

22 decembra 2014

adolf-hitler145Piše: Žuli Levesk

Dr Žak Pauels nije jedan odistoričara koji se često mogu čuti u mejnstrim medijima. Očito, on nije od one vrste „eksperata“ koji nam javno govore o istorijskim činjenicama. Međutim, jedan od ključnih metoda propagande jeste isključivanje istorijskog konteksta iz tumačenja aktuelnih događanja.

Slušajući Pauelsa shvatamo koliko smo hranjeni lažima o pitanju Drugog svetskog rata, demokratije i fašizma i kako se u popularnim medijima vrte mitovi iz prethodnih ratova kako bi se održala večna ratna propaganda, koja je preko potrebna. U govoru održanom u Montrealu 15. decembra Pauels objašnjava kako su se Prvi i Drugi svetski rat dogodili kako bi suzbili revolucionarne masovne pokrete.

MIT O RATU „IZ DOBRE NAMERE“

Kad god je zapadnjacima potreban povod za intervenciju, mit o ratu „iz dobre namere“ izađe na površinu. Drugi svetski rat bio je rat iz dobre namere, zapravo potreba da se zaustavi Hitlerova žeđ za krvlju. Pauels, međutim, ruši ovaj mit i otkriva skrivenu prirodu zapadne elite.

Razlozi za američko uplitanje u Drugi svetski rat leže u društveno-ekonomskim uslovima tog vremena, a ne u spasavanju čovečanstva od fašizma. Američka elita zapravo je poslužila fašizmu tako što je razbijala revolucionarne pokrete oličene u ruskoj revoluciji i SSSR.

Drugi svetski rat je, dakle, bio nastavak Prvog. „Uvek su nam govorili da je Prvi svetski rat započet atentatom na Franca Ferdinanda, ali nije“, kaže Pauels. To je dobro utaban mit koji učvršćuje nekoliko izvora, bilo da je istoriju pisalo „hiljade bitnih naučnika, istoričara i lidera“ u knjigama poput enciklopedije Britanika, ili Vikipedije.

IZBIJANjE RATA

Evo šta o izbijanju Prvog svetskog rata kaže Britanika: „Budući da je Srbija izašla ohrabrena iz dva Balkanska rata (1912/13. i 1913), srpski nacionalisti došli su na ideju da ‘oslobode’ Južne Slovene od Austrougarske. Pukovnik Dragutin Dimitrijević, šef vojne obaveštajne službe, bio je je pod tajnim imenom ‘Apis’ i šef tajne organizacije ‘Sloboda ili smrt’, koja se zaklela da će sprovoditi pansrpske težnje. Uveren da će se ubistvom austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda, naslednika prestola Franca Josifa približiti tim težnjama, Apis je organizovao atentat na njega kad je nadvojvoda došao u posetu Bosni u vojnu inspekciju“ (Prvi svetski rat, Britanika).

A evo šta kaže Vikipedija: „Momentalni povod za rat bilo je ubistvo Franca Ferdinanda 28. juna 1914. u Sarajevu, koje je izveo jugoslovenski nacionalista Gavrilo Princip. Pošto je Austrougarska uputila ultimatum Kraljevini Srbiji, otpočela je diplomatska kriza i međunarodni savezi formirani prethodne decenije su obnovljeni. Velike sile su za par nedelja ušle u rat i konflikt se uskoro proširio na ceo svet“ (Prvi svetski rat, Vikipedija).

I Prvi i Drugi svetski rat imaju dve dimenzije. Jedna je vertikalna dimenzija, odnosno suparništvo među imperijama, a druga je horizontalna, odnosno klasna borba. Ovi ratovi su zapravo bili najbolji povod zapadnoj eliti da reši problem rastućih revolucionarnih i demokratskih pokreta, koji su tada bili podstaknuti lošim ekonomskim uslovima.

U duhu Ničea Pauels kaže: „Rat je bio rešenje protiv revolucije budući da u ratu nema diskusije kao što je ima u demokratijama, u mirnodopskim vremenima. U ratu manjina elite odlučuje, a većina, odnosno proleteri – slušaju.

LAŽI O DRUGOM SVETSKOM RATU

Za članove elite, na tragu Tomasa Roberta Maltusa, „sistem ne može da bude uzrok siromaštva jer ima koristi od toga. Uzrok siromaštva su siromašni, kojih je previše. Zato je rešenje za siromaštvo i preteće revolucionarne pokrete bila eliminacija siromašnih, a kako bolje to izvesti nego pobiti ih u ratu?“

Doduše, posle Prvog svetskog rata „revolucija nije više bila samo ideja, već nešto konkretno – Sovjetski Savez“. I tada je fašizam došao da spasava stvar. „Fašizam je bio oruđe elita za njihove ciljeve još iz 1914. kako bi stali na rep komunizimu i revolucijama“.

Komunizam i socijalizam su doživeli uspon posle Prvog svetskog rata. „Nemačka industrijska i finansijska elita želele su da sruše revoluciju i Sovjetski Savez. Adolf Hitler je bio njihov instrument.“

Prema nadahnutim verovanjima zapadnih lidera koji su branili demokratiju, u rat protiv Nemačke ušlo se kako bi se čovečanstvo spasilo od fašizma, dok je ulazak Amerike u rat porazio nemačku ratnu mašinu. Nijedna od te dve tvrdnje nije tačna. „Hitlera su podržale neke evropske zemlje i SAD jer su želele da unište SSSR, kolevku revolucije“. Desilo se upravo suprotno – Sovjeti su pobedili Nemačku i izgubili preko 20 miliona duša u ratu.

Amerika je posle rata čak vrbovala najbolje nemačke naučnike, tehničare i inženjere da rade za njih. Taj deo istorije nazvan „Spajalica“ tek treba da nađe svoje mesto u Britanici.

Drugi svetski rat bio je pobeda američkog imperijalizma, izraz koji se danas retko koristi, čak iako najbolje opisuje realnost u kojoj živimo od tada.

Ono, međutim, što još uvek iznenađuje jeste preživljavanje mita da ćemo ulaskom u rat spasiti svet od zlih diktatora i terorista i da se zapadni svet bori za slobodu i demokratiju. Zahvaljujući „stenografima moći“, takva taktika još uvek je pouzdana i koristi se decenijama kasnije.

(Gloal research, za Standard.rs preveo Andrej Cvijanović)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Mare says:

    Al sto Hitler i Merkelova lice neverovatno

  2. ARTILJERAC says:

    Samo naši vlastodršci nisu svesni ili ne vide ili neće da vide da su nemački političari unuci nacista i da su nacisti.

  3. Za Srbiju says:

    ...pobeda američkog imperijalizma...dodao bi i pobeda pljačke.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *