LEK ZA BELU KUGU: Bračni par Nikitović ima osmoro dece

LEK ZA BELU KUGU: Bračni par Nikitović ima osmoro dece

23 августа 2014

rep-porodica-nikitovic-2_620x0Bračni par Nikitović najbogatiji je u Aranđelovcu. Vitomir i Dragana imaju osmoro dece! Najstariji je Stefan, 13,5 godina, najmlađa Nikolija od deset meseci, a između se naređali – Uroš (11,5), Natalija (9,5), Novka (7,5), Radiša (5,5), Sofija (3,5) i Anja (2).

Nekada je to bila, kažu, uobičajena pojava u srpskoj porodici, a danas je mnogo dece pod istim krovom – retkost. Ali i hrabrost!

– Ili ludost, kako nam kažu gotovo svi od familije, preko prijatelja i poznanika, kada nas vide i čuju da opet čekamo prinovu – kaže Vitomir, glava ove desetočlane porodice.

– Bilo bi lakše da imamo normalan zakon, pa da ja sa osmoro dece mogu da računam na neku pomoć od države. Za polovinu uopšte i nema dečjeg dodatka. Sa druge strane, novac mi ne treba, samo da mi moja država ili moj grad omoguće da radim. Čim smo rešili da se kućimo i stvaramo porodicu, Dragana i ja smo imali nepisani predbračni ugovor za petoro dece. Videli smo vremenom da nam je i to malo.

U dvorištu aranđelovačkog naselja „Kolonija“ scena kao sa neke rođendanske proslave. Gomila mališana juri po travi, vrišti, smeje se. Samo što su ovo sve članovi jednog domaćinstva! A u kući stalno deluje da je neka žurka. Smenjuju se mala lica, jedni ulaze, drugi izlaze, zapitkuju, traže…

Navikli smo da priče o mnogočlanim porodicama prati i ona druga o teškom preživljavanju i molbama za pomoć. Ovde je zaplet drugačiji. Da su Nikitovići kojim slučajem ostali na dvoje dece, sa svojim primanjima bi živeli iznad proseka. Međutim, ovde je oko 1.500 do 2.000 evra mesečno potrebno za skroman život. A Nikitovići poslednjih meseci „guraju“ sa pola od toga. Kada posao, kojim se Vitomir bavi, na građevinskim instalacijama, ide dobro, i u kući je svega potaman.

rep-porodica-nikitovicSPAVANJE

Iako imaju dovoljno kreveta u kući, mališani vole da spavaju svi zajedno, pa se uveče njih šestoro popakuje u dva kreveta. Beba spava sa roditeljima, a dvogodišnja Anja u krevecu. A Vitomir, kaže, one koji su zaspali na podu, samo podigne i spusti na prvi krevet na koji naiđe.

– Kada je baš mnogo vruće, onda se rasporedimo po drugim sobama, ali najviše volimo svi zajedno da spavamo – kaže Novka.

– Do deset gledamo crtaće, a posle serije. Nekada ostanemo budni do duboko u noć. Ume da bude baš veselo i zabavno.

– Pre svega nam je važno da se deca školuju i vodimo računa da dobiju priliku da se pronađu u svojim talentima i interesovanjima – priča mama Dragana.

– Svi su odlični đaci, a troje ide na ples, troje na folklor, dvoje na rukomet, troje na karate… Uz to, nekoliko njih ide u muzičku školu i na engleski jezik. Nekada se zbunim, pa ih razvezem na pogrešna mesta, ili zaboravim redosled i plan aktivnosti. Moraju sami da me podsećaju.

Mali Nikitovići imaju sve što im treba, ali ne i sve što požele. Roditelji ih uče da moraju da zasluže i zarade svoje skupe želje. Najstariji među decom već pomažu ocu, koji je svakodnevno na građevinama koje se tek zidaju. Ima svoju firmu za građevinske instalacije. Međutim, više posla nema ni na crno. A država, kaže Vitomir, ne mari mnogo da pomogne privatniku, domaćinu sa osmoro dece, sem ako ne treba da udeli „bednu crkavicu za socijalne slučajeve“.

Nedavno su Nikitovići registrovali i svoju rakiju „venčanku“.

– Na imanju mojih roditelja, u selu Venčane, uzgajam šljive i pravimo našu rakiju – kaže Vitomir. – Tamo imamo i uvek nešto od stoke i živine. Trenutno samo jagnjad. Ali, pravilo je kod nas da u sezoni svi idu da pomažu. Istovremeno je deci to i razonoda, ali i posao. Umesto da dajem nadnicu beračima, Stefan će, recimo, da radi i otplati rolere od 100 evra koje je nedavno dobio.

I u domu Nikitovića, u Aranđelovcu, vlada vojnička organizacija. Ili najstariji sređuju krevete kad se probude, ili čuvaju manje, dok majka završava kućne poslove.

– Vrlo brzo svi postaju samostalni, pa nemam one muke mnogih roditelja da ih jurim sa kašikom, kupam i uspavljujem – priča Dragana.

– Teško da bih mogla da stignem bilo šta kada bih radila kao tipične današnje mame i tate. Ali, nema tu neke velike filozofije, stignem i da ih pomazim i da ih izgrdim. Iznad svega, važno mi je da se školuju i da ih izvedem na put.

Otac se nadovezuje na ovu priču i tvrdi da su mali Nikitovići bolje vaspitani od mnogih svojih vršnjaka.

– Hoću da sutra budu dobri ljudi, pošteni, da znaju da moraju da se dobro oznoje ili namuče da bi zaradili novac – kaže Vitomir. – To što ih je toliko, je za njih dobro, i bolje od bilo kog poklona.

A Nikitovići su se pre nekoliko dana vratili sa letovanja. Dok mnogima deluje kao pravi pohod odlazak na more i sa jednim mališanom, njih desetoro letovalo je u Hrvatskoj. Svi u se spakovali u automobil sa osam legalnih sedišta. Na sreću, nije „ih dirala“ policija. Kod nas, kako priča Vitomir, ne može da se registruje auto sa 10 sedišta. Jedina opcija je autobus, koji opet ne može da pređe granicu ako je u privatnom vlasništvu domaćinstva, a ne prevoznog preduzeća.

ŠOKIRANA AGENCIJA

Nedavno sam se slatko nasmejao kada sam na sajmu turizma preko jedne poznate agencije hteo da uplatim letovanje – priča Vitomir.

– U njihovoj ponudi stoji da je za decu ispod 15 godina aranžman besplatan. Kada sam im rekao koliko imam dece, umalo nisu pali u nesvest. Pa, nisu navikli da dožive da porodica sa toliko članova letuje, putuje, živi kao i ove druge. Izvinili su se, rekli da ne mogu da nam ponude besplatno za sve mališane, ali da mogu da koriguju cenu.

– Tudimo da im sve omogućimo, i letovanja i zimovanja – kaže Vitomir. – Zato se trudim i radim. Jedino nas iz godine u godinu, ili iz broja u broj, sve slabije zovu u goste.

TETA OBEĆALA, PA ZABORAVILA

Za četvoro dece imamo dečji dodatatak, a za ostale ništa, a ukupna pomoć koju dobijamo je oko 10.000 dinara – kaže Vitomir.

– Osnovao sam udruženje „Dete četiri plus“, u kom je već desetak porodica iz Aranđelovca i okoline, a cilj nam je da utičemo da se zakon promeni. Dok je, recimo, u Beogradu besplatan vrtić za treće i svako naredno dete, u našoj opštini ni to ne može. Generalno nam smeta ta priča da izumiremo i da treba da imamo što više dece, ali onda ta ista država nikako neće da te podrži ili ti pomogne. Pošto ne tražim milostinju, onda ih i ne zanimam.

I Nikitovići su bili „reklama“ za neka imena na poslednjim izborima. Slikali su se sa njima, a svakom detetu obećali poklon. Osim obećanja i snimka na lokalnoj televiziji, deca nisu dobila ništa. Uzalud pitaju roditelje, svakog dana, kada će pokloni koje je „teta obećala“

(Novosti)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u