Lekcije trećerazrednog američkog diplomate

Lekcije trećerazrednog američkog diplomate

23 maja 2013

Zoran ŽužaPiše: Zoran Žuža

Uvek se napatim dok rastabirim šta, zapravo, znači pozicija zamenika pomoćnika kojom su titulisani zvaničnici koje nam, u novije vreme, šalje američka administracija. Zamenik je manje od pomoćnika, a i pomoćnik nije neka faca. Dok dođeš do državnog sekretara, opet ima neki zamenik ili pomoćnik, zamenik pomoćnika ili pomoćnik zamenika…

Zapetljam se i nikad ne stignem do potpredsednika, a kamoli do predsednika najmoćnije države sveta. Pa ipak, na kraju tih napora da ukapiram ovu činovničku šemu zadovoljno trljam ruke zbog činjenice da velika većina ovdašnjih političara neće videti Obamu i Bajdena, osim na televizijskim aparatima. Da biste kod njih bili primljeni ili da bi vam oni došli, valja to krvavo zaraditi. Kao Ivica Dačić, na primer.

Elem, osim što su lekcije trećerazrednog američkog diplomate Filipa Rikera užasno ozbiljan dokaz o nesuverenosti ove zemlje, pravo pitanje je kakvo značenje i težinu one zaista imaju.

Prvo, čini se da su Amerikanci konačno shvatili da se ova nesrećna zemlja, ekspresno sklepana „šatl“ diplomatijom u Dejtonu, polako, ali sigurno, raspada. Užasnuti činjenicom da bi „najuspešnija priča“ u istoriji američke diplomatije mogla da propadne i da se smrad pomenute lešine već oseća u celom regionu, odlučili su da pooštre retoriku i direktno upozore one koji, po mnogima, zakucavaju poslednje eksere u mrtvački sanduk onoga što se zove BiH.

Rikerova javna prozivka političara na svim stranama siguran je znak da je do svesti vašingtonskih birokrata doprla i činjenica da u ovoj zemlji nema nevinih. Da su samo Srbi krivi (ako su uopšte za bilo šta krivi!), drugi sigurno ne bi bili pomenuti. Ovako, šamarčinu su zasluženo dobili i lideri dva HDZ-a, čija „konstruktivnost“ počinje već da smeta i njihovim biračima. Baš kao i Bosićeva, koji nije pomenut, njegovim. O Lagumdžiji i Tihiću da ne govorimo. Mora da je kritika ovog dvojca rezultat spoznaje da njihova svađa izaziva hiperprodukciju bradatih tipova spremnih za džihad u bilo kom delu sveta. Pa i u BiH.

Možda su Ameri baš zato lobirali za rezoluciju Evropskog parlamenta kojom bi se toplo preporučilo isključenje BiH iz Saveta Evrope. To bi, u prevodu na razumljiv jezik, značilo da bi BiH imala tretman Belorusije i da se, bez povratka diktata OHR-a, ne bi mogla vratiti na evropski kolosek. Pakleni plan podržalo je najmanje 300 evropskih poslanika, s Doris Pak na čelu. Onih drugih, razumnih, bilo je, srećom, više.

Unutar PIK-a razumni su, nažalost, još u manjini. Zato će ovde ostati i Valentin, a s njim i problemi koje OHR produkuje. I, naravno, latentni sukob niskog intenziteta kojim će Ameri ucenjivati ostatak Evrope. I koji će, kad im bude odgovaralo, rešiti neko na mnogo višoj poziciji od Rikerove.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *