LEONID REŠETNJIKOV: Terorizam je američko sredstvo za rušenje država

LEONID REŠETNJIKOV: Terorizam je američko sredstvo za rušenje država

22 oktobra 2014

leonid_resetnikov_textDirektor Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), general-potpukovnik Leonid Rešetnjikov dao je intervju italijanskom časopisu Il nodo di gordio.

Da li u sadašnjoj situaciji, kada se opet pojavila međunarodna napetost, može da se predvidi nova opšta trka u naoružanju? I mogu li postojati razlike u poređenju sa onim što je to bilo u vreme hladnog rata?

— Počnimo od toga da međunarodna napetost, naročito zbog pokušaja da se utiče na stavove Rusije na međunarodnoj sceni i na njene unutrašnje stvari, nije ni prestajala, pa zato nije mogla opet da se pojavi. U vezi s tim naglašavam da rukovodstvo Ruske Federacije čini sve što je moguće da ne dopusti razvoj situacije po scenariju primene sile. Rat nikome objektivno nije potreban, pogotovo velikih razmera, a naročito svetski.

Običan zapadni čovek u svojoj ogromnoj većini – nije više građanin koji je, podstaknut od strane filozofa – graditelja uređenja sveta, spreman da umre za nacionalne ili svetske ideje, nego filistar orijentisan na vrednosti potrošačkog društva, koji želi da vidi rat na televizoru, ali nikako na ledini ispred svoje kućice izgrađene hipotekarnim kreditom.

Što se tiče trke u naoružanju – to je komplikovano pitanje. Ove godine smo proslavili tužan jubilej – prvu deceniju od trenutka kada su godišnji troškovi čovečanstva za oružje i vojne objekte premašili cifru koju je teško zamisliti: bilion američkih dolara. To je broj sa dvanaest nula! Uz to, budžet Pentagona danas je veći od zbira vojnih budžeta svih ostalih država zemljine kugle.

Nećemo uzimati zemlje trećeg sveta, ali u razvijenim i u zemljama u razvoju, trka u naoružanju je prisutna, pritom, često veoma nepovoljna za nacionalne ekonomije, pa i za nadekonomiju Sjedinjenih Država.

Kad govorimo o razlikama u odnosu na hladni rat, samo se treba setiti da su se tada gomilala brda oružja za masovne armije kada je trebalo staviti pod oružje desetine, pa i stotine miliona ljudi. Figurativno rečeno, danas se trka u naoružanju pretvorila u zamenu čelika za zlato.

Na Zapadu su budžeti odbrane posredno sredstvo za distribuciju novca stanovništvu za šoping, budući da je čitava realna ekonomija prešla u Kinu. Pogledajmo istini u oči. Recimo, danas SAD nisu potrebni hrabri narednici koji su planeti u lepom svetlu predstavljeni u holivudskim filmovima, nego pedikiri za armijske spa-salone. Nije potreban ni spretni general Omar Bredli, koji probija „Liniju Zigfrida“ na Rajni, nego „genijalni logističari“ koji mogu da obezbede „raznovrsne gazirane napitke“ za svih pet hiljada ljudi u posadi nuklearnog nosača aviona „Ronald Regan“.

Danas pripremanje za rat nije pripremanje za klasičan rat, nego pravljenje novca. Međutim, tu postoji jedan užasan paradoks. Postoji mudra italijanska poslovica Chi crede che il denaro gli faccia tutto finisce a fare tutto per il denaro (Ko misli da će mu novac dati sve, na kraju će sve činiti radi novca). Projektujte to na današnju situaciju. Proizlazi da će oni koji misle da je novac sve na kraju sve činiti za rat i otpočeti rat.

Opasnost od terorizma širi se u globalnim razmerama i poprima sve opasnije forme. Koje kontramere treba da preduzmu države? Kako treba da se ponaša međunarodna zajednica?

— U svom pitanju vi opravdano skrećete pažnju upravo na „širenje terorizma u globalnim razmerama“. Za ideologe i naručioce terorizma globalizacija islamskog radikalizma ima prioritetan značaj. Indikativno je to što je ubijeni u specijalnoj operaciji Doku Umarov, lider terorističke organizacije Imarat Kavkaz, u jednom od svojih obraćanja govorio o neophodnoj realizaciji džihada „u svakoj zemlji u kojoj žive muslimani“.

Rukopis džihadista danas se promenio – za svoje neprijatelje oni smatraju i one koji na bilo koji način sarađuju sa „kafirima“ – nevernicima. Prema tome, ako musliman plaća državi porez, onda je on takođe otpadnik od vere i treba ga kazniti.

Želeo bih da skrenem pažnju da su donedavno izvor terorističkih pretnji bile radikalne džihadističke organizacije koje deluju na principu povezanosti praktično u svim razvijenim zemljama sveta, kao i u zemljama u razvoju. Sa svoje strane, države u kojima postoji žarišta terorističke ilegale odupirale su se terorizmu samostalno, bez pomoći antiterorističkih snaga drugih država.

I zbog toga što je niz zemalja podržavao teroriste i njihove saučesnike koji su delovali, na primer, na Kavkazu. Kako drugačije objasniti visoki društveni status, u izvesnoj meri čak i politički, lidera takozvane vlade Ičkerije u izgnanstvu Ahmeda Zakajeva, koji u svetskim medijima vodi antirusku propagandu.

Mora se obratiti pažnja na status „bivšeg ministra inostranih poslova Ičkerije“ Iljasa Ahmadova, koji je dobio politički azil u SAD. On je izdao knjigu Čečenska borba: osvojena i izgubljena nezavisnost, u kojoj pokušava da legalizuje „industriju“ talaca i da opravda napad Hataba i Basajeva na Dagestan 1999. godine.

Treba istaći da se glavni informativni resursi koji podržavaju teroriste nalaze takođe u zemljama Evrope, Skandinaviji i Turskoj, iz kojih se realizuje koordinacija informativnih napada na rusku državu.

Vi postavljate pitanje o kontramerama koje treba da preduzmu države za suzbijanje terorizma. A kako te mere mogu da daju rezultate ako u vodećim državama sveta ideolozi terorizma, separatizma i džihadizma dobijaju status političkih emigranata!? Na taj način lica koja se kod nas smatraju teroristima Zapad proglašava za društveno značajne ličnosti. Takve okolnosti mogu da promene situacija na Bliskom Istoku. Formiranje Islamske države i proglašavanje kalifata od strane Abu Bakara Al-Bagdadija već je promenilo kartu terorističkih pretnji u svetu. Sada se terorističke džihadističke organizacije mogu objediniti pod zastavom kalifata.

Terorističku Al Kaidu zamenila je Islamska država, koja faktički ima sva svojstva države: teritoriju, budžet, „organe vlasti“, policiju itd. Fenomen ISIL je u tome što je obična džihadistička organizacija formirala de facto teroristički državu. Ideje te države nailaze na razumevanje i podršku među islamskom omladinom, a to potvrđuje da će se socijalna baza terorizma proširivati. U 21. veku terorizam je postao metod za postizanje realnih političkih ciljeva, što potvrđuje delovanje Islamske države. Naravno, država ili koalicija država ne može pobediti terorizam.

Treba istaći da se države bore sa teroristima, ali još uvek nisu razrađene efikasne metode za suzbijanje širenja socijalne baze terorizma. Rad sa socijalnom bazom je – preventivni rad koji treba da spreči priliv novih ljudi u redove terorista. Države koje se odupiru terorizmu nisu umele da za to razrade jasne i efikasne kontramere.

Na veliku žalost, i uloga „međunarodne zajednice“ nije faktor stabilnosti po tom pitanju. U vezi s tim treba obratiti pažnju na poslednju inicijativu međunarodne zajednice. Dakle, dok su Amerikanci izvodili napade na baze bojovnika u Siriji, u sedištu UN zasedao je Savet bezbednosti na kojem je razmatran problem stranih plaćenika u svetu. Molim da obratite pažnju na reči predsednika Argentine Kristine Kiršner, koja je još pre godinu dana za „glavnog zlotvora“ smatrala predsednika Sirije Bašara Asada. A sada je progledala: „Kod nas su se pojavile sumnje. Proizlazi da su borci za slobodu – bojovnici ISIL?“ – zapitala se predsednik Argentine na zasedanju Saveta bezbednosti.

A kako se u toj situaciji ponaša Barak Obama? Njegova administracija izvestila je o izdvajanju dodatnih 40 miliona dolara hitne pomoći sirijskoj opoziciji. Jedna veoma bitna činjenica privlači pažnju: mehanizam raspodele pomoći sirijskoj opoziciji. Od tih 40 miliona 15 će otići za sredstva za vezu i naoružanje, a 25 za potrebe civilne opozicije. Odnosno, mehanizam SAD za rušenje država koji se decenijama održao nije se promenio: sa jedne strane, podrška terorizmu, a sa druge, izdvajanja za takozvane „civilne institucije“ koje su faktički fikcija.

Predsednik Putin najavio je sveobuhvatnu restrukturizaciju ruskih oružanih snaga. Kakve su njihove tehničke i strateške orijentacije u bliskoj budućnosti?

— Briga o vojnoj bezbednosti Rusije ustavna je obaveza Vrhovnog Glavnokomanujućeg Oružanim snagama Ruske Federacije, prema kojoj se on odnosi veoma ozbiljno. Zato ne bih govorio o nekakvim senzacionalnim i s njegove strane neočekivanim izjavama. Vi očigledno imate u vidu izjavu V. Putina od 10. septembra 2014.

Rukovodim Ruskim institutom za strateška istraživanja. Za nas kao stručnjake za vojno-strateška pitanja to saopštenje veoma je važno. Najvažnije je to što će se hitno raditi na izradi nove varijante vojne doktrine RF. Predlog prve varijante pojaviće se do kraja ove godine i u njoj će dovoljno jasno biti izložene orijentacije za blisku budućnost.

Malo je verovatno da će biti predviđeno povećanje brojnog stanja armije, ali je neizbežno obnavljanje njenog naoružanja. Uz to, ono će se izvoditi ubrzanim tempom. Već sada su navedene tri tehničke karakteristike za formiranje nove vojne tehnike. Postavljen je zadatak da se obezbedi brz razvoj svih komponenti visokopreciznog oružja. To je izuzetno komplikovan i naučno opsežan pravac, ali mi za to svakako imamo potencijal i to ne mali. Potrebno je da formiramo unifikovane obrasce naoružanja i tehnike i sredstava opšte namene. Na kraju, vreme je i da počnemo sa izgradnjom nove flote. Ruskim mornarima potrebni su brodovi novih projekata sa univerzalnim sistemima naoružanja, upravljanja i veze.

Posebno ću se osvrnuti na to da je Rusija spremna da odgovori na strategiju munjevitog globalnog udara, koju danas razvijaju američki vojni stratezi. Iako sami Amerikanci zasad imaju veoma površnu predstavu o tehničkoj formi sredstava koja obezbeđuju tu ne nuklearnu strategiju pa traju vrele diskusije – izložen je riziku veliki novac. Mi smo spremni da pariramo sličnoj pretnji brzom modifikacijom i usavršavanjem dela snaga i sredstava strateških nuklearnih snaga – RVSN i pomorske komponente, kao i na račun razvoja sredstava vazdušno-kosmičke odbrane i da pri tom ne menjamo već utvrđene planove. Ali, u svakom slučaju, kako je već izjavio naš predsednik, Rusija neće učestvovati u novoj trci u naoružanju.

(Il nodo di gordio, Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *