Лепота древних руских градова

Лепота древних руских градова

3 априла 2018

У “ЗЛАТНОМ кругу”, око Москве, у граду Владимиру, Академски драмски театар, обележавајући своју стоседамдесетогодишњицу, организовао је конференцију “Међународни позоришни фестивали, реалност и перспективе”. Међу учесницима је била и театролошкиња, позоришна критичарка “Новости”, која је, уз детаљну информацију о двадесетчетворочасовној представи “Планина Олимп” Јана Фабра на последњем Битефу, одржала и предавање о незаборавном српском глумцу, Бори Тодоровићу о коме је написала књигу, у светлости његове улоге у представи “Псеће срце” Булгакова, у режији Александра Петровића, у Атељеу 212.

Сви позвани су веома занимљиво говорили о садашњости и плановима својих фестивала, али је овај, један од бројних позоришних сусрета у Русији, прошао у одушевљавању свих, а нарочито нас, странаца, зимском лепотом древних руских градова Владимир (у коме је, у Успенском сабору, фреске осликао Андреј Рубљов) и Суздаљ, који је један од најпосећенијих на мапи оних који словенску духовност воле и поштују.

За годину оснивања града Владимира, старијег од Москве, узима се 1108, када је Владимир Мономах утврдио град. До инвазије Монгола, у 13. веку, Владимир је био престоница духовности и у њега су се преселили сви кијевски кнежеви. У 12. веку је изграђен и монументални, прекрасни Успенски сабор (на Унесковој је листи светске баштине), који су, после првобитног иконописања, уништеног у пожару, осликали Андреј Рубљов, као и Данило Черни.

Цркву је, за свог сина, Андреја Богољубског, изградио Јуриј Долгоруки, оснивач Москве, да би била верско средиште целе Русије. Са својих пет купола, и данас доминира зимским пејзажем, како смо је ми доживели, на брегу изнад реке Кљазме. Заиста је узвишен доживљај наћи се између апостола, у “Страшном суду” Рубљова, смештених на два супротна зида Сабора. Смртник се налази баш између њих, а они, као живи, у динамичној сцени, у којој, у међусобној расправи, одлучују ко смо и колико смо грешни!…

У петнаестом веку, Андреј Рубљов, монах и иконописац, о чијем стварном животу се ваома мало зна, осликао је и велелепни иконостас Успенског сабора. Њега је, у току своје владавине, посетила Катарина Велика, и, када је видела у колико је лошем стању, наредила да се ослика данашњи, прелеп барокни иконостас, а Рубљовљев је, да би се добила средства за нови, продат цркви у оближњем селу. До данас је сачувано мало оригиналних призора, и они се налазе, углавном, у Третјаковској галерији, у Москви… У Владимиру се налази и Црква Светог Димитрија, краљевска црква, изграђена по налогу великог кнеза Всеволда Трећег, споља украшена са више од хиљаду рељефа, као и Златна капија, једина сачувана градска врата из 12. века у Русији. Некада су била део одбрамбених зидина града, и у њих је уграђена Црква Пресвете Богородице, која је, по предању, и сачувала град у време инвазије Татара.

На 22 степена у минусу, учесници Конференције о међународним позоришним фестивалима обишли су и стари град Суздаљ, на око тридесет километара од Владимира. На обали реке Каменке, која се претворила у снежни пут, по коме се возе познате руске санке које вуку коњи, на око девет квадратних километара, налазе се тридесет три цркве, деветнаест звоника и пет манастира!… “Историја испричана духовном архитектуром”, како је рекао један познати руски архитекта. У Кремљу, градској тврђави, истиче се Црква рођења Пресвете Богородице, из 13. века, од које су сачувана оригинална Златна врата. Изван зидина, док су звонила подневна звона и сунце блештало на снежним сметовима, ушли смо у Спасо-Преображенски сабор, са фрескама Гурија Никитина, где нас је, појањем, дочекао монашки хор.

Русија је у сваком годишњем добу прекрасна. Али је, ипак, руска зима најјединственија. Веома ниска температура није непријатна, јер нема ни влаге, ни ветра, а сунце сија блештаво, дајући утисак апотеозе, због светиња, које вас непрестано окружују.

На сваком кораку срећете се са сопственим сном, који постаје стваран. За вашег извештача, то је, као прво, била посета споменику обожаваног Андреја Рубљова, у Владимиру, чији ликови светаца нису канонизовани, него живи, осећајни људи, а онда, и тачном месту где је Андреј Тарковски снимио антологијску сцену ливења звона у свом филму “Рубљов”, поред зидина Кремља у Суздаљу

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u