Либерални расизам

Liberalni rasizam

28 januara 2019

Piše: Filip Rodić

KADA je u oktobru prošle godine Kraljevina Lesoto odlučila da povuče priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, ugledni akademik Dušan Teodorović, nesuđeni predsednički kandidat „druge Srbije“, nije mogao da prikrije prezir prema ovoj malenoj afričkoj kraljevini i njenim građanima, opisujući ih kao siromašne sidaše koji, kao takvi, nemaju šta da se pitaju o nezavisnosti – nju naime priznaju najnaprednije zemlje sveta, među kojima su i neke što za predsednike suverenih država priznaju i gubitnike na izborima, poput Huana Gvaida.

Sada je malena pacifička država Palau odlučila da povuče raniju odluku, a oni koji nisu ismevali Hašima Tačija i ekipu kada su ih ove „mikrodržave“ priznavale, tone svog visprenog humora izlivaju na Ivicu Dačića i Srbiju. U najnovijem slučaju istakla se kolumnistkinja lista „Danas“ Safeta Biševac demonstrirajući da je loš smisao za humor osobina koja se pažljivo neguje u čitavoj redakciji, a ne samo između glodurova četiri zida.

Osoba koja pod navodnicima piše južna srpska pokrajina, ali joj ta vrsta interpunkcije nije potrebna kada se pominju nezavisnost i Kosovo, tako, u pomalo ironičnom tonu, citirajući „Britaniku“, piše o čarima ove ostrvske države sve zamišljajući „Dragana Markovića Palmu kako pliva pored vegetarijanskih ajkula u vodama Palaua“. Pa ovo je dostojno „Montija Pajtona“! Na stranu to što „vegetarijanske“ vrste ajkula zaista postoje, što je pak tema koju koleginica Biševac sigurno nije istraživala.

Pored krvožednih morskih predatora koji kruže samo oko obala Palaua (čekajući da još neka ostrvska državica povuče „priznanje Kosova“ pa da se rašire i tamo, dok obalama Kalifornije i Floride, recimo, nikada neće prići), ova zemlja ima još jednu tamnu stranu, podučava nas koleginica Safeta. „Znate li da su čak dva predsednika Palaua ubijeni, doduše u vreme dok su bili pod međunarodnom upravom? Haruo Remeliik, prvi izabran predsednik Palaua, ubijen je 1985, a tri godine kasnije Lazarus Salii. Ima, izgleda, nečeg balkanskog u tim Paluancima“, navodi ova prosvetiteljka u tekstu čiji deo prenosimo ne ispravljajući pravopisne greške.

Ne znamo gde je marljiva novinarka lista „Danas“ pronašla ovaj podatak, ali u Enciklopediji „Britanika“ sigurno ne, jer tamo lepo piše da je Remelik (tako se piše na srpskom jeziku) zaista ubijen zbog „unutrašnjepolitičkih sukoba“, dok je Sali (isto) izvršio samoubistvo zbog, kako smo saznali na drugim mestima, korupcionaškog skandala u koji je bio umešan. Indikativnije od ove aljkavosti u uratku Safete Biševac jeste to što ona ovu praksu pripisuje „Balkancima“, a u stvari Srbima, pošto među Hrvatima, Bošnjacima, Bugarima ili Grcima nema baš slučajeva da su vladari bivali ubijani. Osim, ako je Gavrilo Princip bio „Bošnjak“. Možda je mislila na kralja Aleksandra ubijenog u ustaško-vmroovskoj zaveri iza koje su stajale fašistička Italija i nacistička Nemačka. Ali i to, onda, zbog inspiratora ima karakter širi od samo „balkanskog“.

Ima li „balkanskog“ i među Amerikancima, s obzirom na to da su od Karađorđa do Zorana Đinđića Srbi ubili još dva svoja vladara (Mihaila i Aleksandra Obrenovića). U znatno kraćem periodu oni su ubili četiri svoja predsednika (Linkoln, Garfild, Mekinli, Kenedi), a višestruki atentati izvršeni su na još 16 predsednika SAD. Možda bi se pre moglo reći da, u stvari, među „Balkancima“ (Srbima) i Palauancima (tako se piše na srpskom) ima nečeg „američkog“.

Nisu u pisanju koleginice Biševac toliko bitne činjenične i logičke greške koje je počinila sklapajući svoj tekst, nego neodoljiva potreba da se oblati neko ko se drznuo da revidira odluku skladnu stavu Imperije o kosovskoj nezavisnosti. Možda smo i mi, i Palauanci malobrojni (njihova prestonica, kako nas upozorava kolumnistkinja Biševac, ima samo 300 stanovnika, premda se ova brojka zapravo odnosi na čitavu palauansku saveznu državu Melekeok u kojoj se prestonica Ngerulmud nalazi), ali da li je zaista ispravna dogma marksističkog dijalektičkog materijalizma da kvantitet rađa kvalitet? Deluje da Safeta Biševac, Dušan Teodorović i ini liberali (neotrockisti) veruju da je tako. Misle, izgleda, da se iz kvantiteta rađa i istina.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *