Licemerno nas ubeđuju da istorija nije važna

Licemerno nas ubeđuju da istorija nije važna

21 jula 2013

slika-25-12-23-17-49_darkoPiše: Dr Darko Tanasković

Samoporicanje nacionalnog identiteta i vrednosti iz prošlosti od strane kulturne i političke elite je pojava koja se može činjenično objektivizovati i analitički pratiti. Na jednom segmentu naše kulture to je nedavno u knjizi „Duh samoporicanja“ uverljivo predočio kolega Milo Lompar, a bilo je i drugih ukazivanja na kontinuitet simptomatičnog potiskivanja i marginalizovanja kulturnih i tradicijskih vrednosti povezanih sa srpskim istorijskim i nacionalnim identitetom.

To, međutim, nije zasluga „prosvetno-kulturno-političke elite“, već duhovno provincijalne i kompleksirane pseudoelite koja ideološki veruje da je intelektualno i politički opravdano iz nekih razloga višeg reda sistematski potcenjivati i marginalizovati sve ono što je istovremeno prepoznatljivo srpsko i vrednosno univerzalno. Ranije je to činjeno u ime kominternovskog „proleterskog internacionalizma“ i nadnacionalnog jugoslovenstva, a danas usled opsednutosti nakaradno shvaćenim anacionalnim „mondijalizmom“.

U jednoj polemici povodom ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, teatrolog Ivan Medenica je konstatovao da je ovo „doba dekonstrukcijski inspirisanih teorija identiteta“, u kome zastrašujuće deluje pominjanje „esencijalne nacionalne supstance“. Koliko god apsolutizovanje problematične „esencijalne supstance“ u vezi s nacionalnim može biti štetno po kulturu, toliko su, ako ne i više, razne ideološki inspirisane dekonstrukcije srpske nacionalne kulture razorno delovale i deluju na uravnoteženu identitetsku samosvest srpskog naroda koji, uprkos svim „teorijama“, valjda ipak postoji. Treba, stoga, primereno, u skladu s duhom vremena, osnaživati sve istorijske i kulturne belege toga postojanja, po čemu nas i svet jedino tako može uvažavati kao istinske neimare velike i zajedničke civilizacijske građevine.

Licemerno ubeđivanje Srba da prošlost nije važna i da se treba okrenuti budućnosti na političkom planu ima sasvim određen cilj: privoleti ih da se odreknu konkretnih, pa i nekih životno bitnih, legitiminih nacionalnih interesa, kakvih se oni koji ih „prosvetljavaju“ ni u snu ne bi odrekli. To nema nikakve veze s kulturom, ali se može lakše ostvariti uz pomoć onih Srba koji misle da ima, pa su spremni da, zarad dokazivanja pripadnosti nekakvoj fiktivnoj postmodernoj „svetskosti“, dovrše poodavno započetu „dekonstrukciju“ srpskog kulturnog identiteta.

Zato se i dešava da srednjovekovne spomenike na tlu Srbije obnavljaju Turci, jer svedoče o osmanskom dobu veličine njihovih predaka, što je sasvim razumljiv i legitiman motiv, dok su razvaline srpskih spomenika tužno zarasle u korov i zaborav. Time, pre svega, dokazujemo nizak nivo kulturne svesti i pogrešno razumevanje smisla tradicije i istorijskog kontinuiteta. Malo je naroda koji su nam u tome ravni!

(Novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pingback: Licemerno nas ubeđuju da istorija nije važna | Pogledi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *