“Линије расцепа” у Европској Унији

“Linije rascepa” u Evropskoj Uniji

26 avgusta 2016

petar-iskenderov 645Piše: Petar Iskenderov

Predstojeći septembar može postati “trenutak istine” za savremeno stanje u Evropskoj Uniji. To je povezano ne samo sa tradicionalnim završetkom perioda letnjih odmora evročinovnika, nego i sa tim procesima koji se odigravaju u briselskim kuolarima i iza njihovih zidina. Za seledeći mesec planirano je zasedanje Evropske centralne banke, međutim, odluke koje će morati doneti regulator nosiće ne toliko finansijski, koliko politički karakter.

“Tekući uslovi pojačane nedefinisanosti, kao i ranije nizak tempo rasta ekonomije i plata, kao i pritisak cena” – ovako je okarakterisana sadašnja ekonomska situacija u Evropskoj uniji u protokolu julskog zasedanja Evropske centralne banke (ECB). Prema procurelim informacijama iz sedišta ECB, u ovom trenutku njeni stručnjaci se bave “pažljivim monitoringom” kako evropske, tako i celokupne svetske ekonomije. [http://www.vestifinance.ru/articles/74164]

Rezultat navedenog monitoringa može postati donošenje paketa mera koje se ogledaju kako u započinjanju nove runde programa “količinskog ublažavanja” – prostije rečeno, puštanja u pogon mašina za štampanje evra sa povećanim obrtima – tako i u forsiranoj centralizaciji organa političkog i ekonomskog upravljanja Evropskom unijom, kako bi se izvela izvan okvira kompentencija nacionalnih vlada takva pitanja kao što su izrada državnog budžeta, funkcionisanje poreskog sistema i finansiranje u socijalnoj oblasti. U svojstvu obrazloženja sličnih mera privodi se postojanje nekoliko faktora, koji direktno ugrožavaju ekonomsko stanje u Evropskoj uniji. [http://www.vestifinance.ru/articles/74048] Pritom je Upravni Savet ECB na svom poslednjem letnjem zasedanju (21. jula) već izjavio da će program mesečne kupovine aktiva za 80 milijardi evra važiti u krajnjem slučaju do kraja marta 2017. godine, sa mogućnim produžetkom još na neodređeno vreme – bez obzira što taj program do dan danas nije rešio postojeće probleme.

Među ekonomskim faktorima u prvi plan u ovom trenutku je izašlo krizno stanje evropskog bankarskog sistema. Kako su pokazali rezultati stres-testova vodećih banaka u EU koji su objavljeni krajem jula, sa narastajućim problemima se možda neće izboriti ne samo vodeće italijanske banke (to se čak i ne razmatra), nego ni takvi finansijski “stubovi” poput austrijske “Raiffeisen Bank” i nemačke “Commerzbank” i “Deutsche Bank”. Sve one imaju krajnje nizak ključni koeficijent adekvatnosti sopstvenog kapitala. [http://www.vestifinance.ru/articles/73793] Pritom, treba imati u vidu da su Evropska komisija i ECB donoseći odluku o sprovođenju sadašnjih bankarskih stres-testova, prvobitno oslobodile od njih finansijske institucije Grčke, Portugalije i Kipra. Prema informacijama kojima raspolažemo, to je bilo učinjeno sa ciljem skrivanja negativne informacije o njihovom stanju, koja može u slučaju objavljivanja da sruši evropske fondovske berze.

Drugi negativni faktor za EU, čije će dejstvo u skorije vreme neumoljivo rasti – jeste predstojeći izlazak Velike Britanije iz sastava organizacije. U ovom trenutku i London i Brisel pokušavaju na sve načine da otegnu ovaj proces. Posebno izvori u britanskoj prestonici saopštavaju da “oformljavanje” izlaska Velike Britanije iz EU može biti odloženo do kraja 2019. godine. Ranije su vlasti zemlje planirale da započnu odgovarajuću proceduru još u januaru 2017. godine. Međutim, slična odlaganja samo destabilizuju situaciju u finansijskom sistemu EU i zato izazivaju rastuću opoziciju od strane niza uticajnih igrača, koji pozivaju Brisel da izradi preciznu “putnu kartu” za Brexit, s tim da se bar po tom pitanju ne dezorjentiše evropska biznis javnost.

Međutim, na spisku negativnih faktora za EU postoji još jedan – čije dejstvo ne može biti nivelisano nikakvim “putnim kartama” i stres-testovima. To je narastajuća socijalno-ekonomska i politička protivurečnost u redovima same organizacije.

I ovde se ne radi samo o očuvanju pojasa “problematičnih država” prema kojemu zajedno sa Portugalijom, Grčkom ili Kiprom, kao i ranije pripada Irska (jedan od vodećih lokalnih banaka “Allied Irish Bank” je dobila po rezultatima stres-testa minimalan koeficijent dovoljnog kapitala u granicama 4,3%).

Mnogo opasniju stvar za jedinstvo EU predstavljaju međudržavne protivurečnosti koje se pojačavaju usled narastanja pritiska spoljnih faktora povezanih sa nastavljanjem priliva izbeglica i nelegalnih migranata i odgovarajućim rastom terorističkih pretnji. Već u septembru Češka, Slovačka i Mađarska nameravaju da izrade i obezbede zajedničku poziciju u odnosu na migrantsku krizu i predložene mere Evropske komisije po pitanju njenog rešavanja. A 2. oktobra u Mađarskoj treba da se održi referendum po pitanju usklađenosti kvota za prijem izbeglica sa mađarskim zakonodavstvom i nacionalno-državnim interesima.

I njegovi rezultati će nesumnjivo postati moćan presedan za druge zemlje EU u kojima se javno mnjenje već direktno izražava protiv pozicija koje je ukazao Brisel po tom pitanju, a ujedno i samog Berlina. Evo, na primer, ilustrativna je publikacija jedne od vodećih danskih novina Jyllands-Posten: «Naša ekonomski siromašnija rođačka bratija i sestre iz centralne i istočne Evrope su nam pokazala da ne žele da se pomire sa promenom demografske slike. Kako najlepši muškarci u lancu Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Slovenija govore glasno “ne” najopasnijem političaru u Evropi Angeli Merkel, koja bi želela da se Nemačka i Evropa pretvore u pakao na zemlji, gde bi različite grupe stanovništva postale sve nepomirljivije jedna prema drugoj”. [http://jyllands-posten.dk/debat/blogs/mortenjensen/ECE8925672/central-og-oesteuropa-er-vores-forbilleder/]

Nema sumnje da će već u najskorije vreme bankarsko-finansijski problemi, presedan Brexit-a, a takođe i terorističke pretnje koje su direktno povezane sa pogrešnom politikom Brisela u migracionom pitanju, postati ključni problemi u toku predizbornih kampanja u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i drugim ključnim zemljama-članicama EU. I da li će evropski lideri uspeti da ponovo “okrenu strele” na imaginarnu rusku pretnju. Privreda i demografija predstavljaju isuviše objektivne stvari koje podležu računici, da bi se mogle olako ignorisati.

slika http://www.vaseljenska.com/vesti/umesto-ukrajine-u-eu-ce-uci-srbija/

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *