ЉУБОДРАГ ДУЦИ СИМОНОВИЋ: Најгори шљам и битанге су у… (ВИДЕО)

LJUBODRAG DUCI SIMONOVIĆ: Najgori šljam i bitange su u… (VIDEO)

2 novembra 2015

4564g345Ljubodrag Simonović – Duci (Vrnjačka Banja, 1. januara 1949) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš, a danas književnik i teoretičar zavere. Kao košarkaš važio je za jednog od najboljih igrača ne samo u Evropi nego i čitavom svetu. Danas kao doktor filozofije važi kao veoma kritički nastrojenom ka kapitalizmu i savremenom olipmizmu.

Svoju karijeru počeo je u kraljevačkoj Slozi, a prvotimac je postao već sa trinaest godina. Samo četiri godine nakon toga zaigrao je i za državni tim. U Crvenoj zvezdi igrao je od 1967. do 1976. godine i u tom periodu osvojio je dve titule i tri nacionalna Kupa. U sezoni 1973/1974 u Kupu Kupova bio je najbolji strelac tima sa 21,2 poena po utakmici. Bio je član legendarne generacije zajedno sa Draganom Kapičićem i Zoranom Slavnićem.

Nakon Zvezde nastupao je u Nemačkoj i bio fantastičan, tokom cele sezone ubacivao je preko 40 poena. Kada bi to gledali iz današnje perspektive, sa trojkama, njegov prosek poena bi bio preko 50. Nažalost, takav igrač i čovek je imao velikih problema sve dok nije dobio nacionalnu penziju: morao je da se bavi košarkom i u zrelim godinama, igrao je u Staroj Pazovi. Veoma hladna hala i loši uslovi uticali su na pucanje jednog od kapilara na plućima, a stalno krvarenje definitivno ga je odvojilo od parketa.

Najveće priznanje Simonović je dobio 1970. godine, kada je sa reprezentacijom Jugoslavije postao svetski prvak, a proglašen je i za najboljeg igrača sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 107 utakmica i postigao je 1018 poena i sa njom osvojio šest zlatnih i dve srebrne medalje. Za reprezentaciju Evrope nastupao je sedam puta.

Pročitajte još:

Duci Simonović o Đinđiću

LJUBODRAG DUCI SIMONOVIĆ: „Navijati“ za Đokovića, Federera i Nadala zapravo je davanje podrške dželatima čovečanstva i „novom svetskom poretku“

Još jedna stvar je obeležila njegovu karijeru: isključenje iz reperezentacije na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine.

Portoriko je pobedio Jugoslaviju, ali je na doping kontroli utvrđeno da su dva igrača iz Portorika koristila nedozvoljene supstance. Posle utakmice ceo tim Jugoslavije je odlučio da ne nastavi takmičenje ukoliko se to ne reguliše. Utakmica je registrovana kao da se ništa nije desilo. Ipak, stiglo je naređenje iz države da se na napuštanje Olimpijade ni ne pomišlja. Jedini igrač koji je ostao dosledan prethodnim stavovima i dogovoru bio je Simonović i to ga je koštalo mesta u timu.

Upravo mu je borba za pravdu bila ne samo igračka, već i karakterna crta svih ovih godina. Jedan je od prvih igrača (možda i jedini) koji je otvoreno pričao i negodovao o učenju trenera podlim trikovima i niskim udarcima. Protivio se bilo kom sredstvu koje nije u duhu sporta i fer-pleja (droga, doping, alkohol, udaranje ili vređanje protivnika…)

Ono što je sada nepojmljivo mnogima koji prate sport je to da je Duci Simonović pored vrhunske sportske karijere beležio uspeh i u školskoj klupi. Postao je magistar pravnih nauka i doktor filozofije, a kasnije je postao i autor mnogih knjiga.

Simonović je saradnik i počasni član Urbanog književnog kruga (Kanada).

Ljubodrag Simonović je saradnik i počasni član političke organizacije Komunisti Srbije vršio je unekoliko navrata naučne analize komunizma i dela Karla Marksa i drugih vodećih komunista u svetu. U svojim političkim stavovima zalaže se za takozvani nacionalni komunizam koji je politički pokret koji kombinuje elemente nacionalizma i komunizam. Često se izjašnjava kao antikapitalista, ideološke simpatija ima prema određenim formama komunizma i socijalizma. Poznat je po tome da brani istorijske forme komunizma iako u sadašnjim uslovima ne želi u potpunosti da prihvati ponovno kreiranje ovakvog sistema.

Oženjen je Milicom Arežina, profesorkom, sa kojom ima ćerku i sina i ima još jednog sina iz prethodnog braka sa Svetlanom.

I kada se sa „Mokom Slavnićem” nije slagao po nekim životnim stavovima u košarci, na terenu su bili „strašan tandem“.

Na očigledne nepravedne sudijske odluke uvek je burno reagovao. Jedno vreme je igrao sa stisnutom cuclom u ustima kako bi „ćutao” kada sudije namerno pogrešno sude i to se dugo vremena prepričavalo kao „urbana legenda“.

Kada je sedamdesetih godina Jugoplastika iz Splita bila gotovo nepobediva i prvak Jugoslavije od Zvezde su najčešće gubili jer su „Moka” i „Duci” bili nerešiva enigma za njih (Za sezonu 1974/75. je Zvezda osvojila Kup).

Objavljene knjige:
„Pobuna robota”, 1981.
„Sport-Kapitalizam-Destrukcija”, 1995.
„Filozofski aspekti modernog olimpizima”, 2001.
„Olimpijska podvala”, 2007.
„Novi svet je moguć”, 2007.
„Ustaj radniče!”, 2011.
„Poslednja revolucija”, 2013.

Gospodin Simonović je gostovao u emisiji „Ljudovanje“ kod Veselina Gatala, gde je rekao mnogo zanimljivih stvari! Pogledajte tu emisiju:

(priredio Intermagazin)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Dux says:

    Legenda Srpske i Jugoslovenske košarke. Živa legenda za nas Delije!!! Duci nije nikakav teoretičar zavera i sve o čemu priča je 99% tačno!!!

  2. Paštrović says:

    Pa za koga je to on lično, i za koju i čiju mafiju igrao košarku? Ili je mozda ta njegova košarka sa neke druge planete? Siguran sam da Duci nikad nije kroz šake propustio ni jednu "konvertabilnu" novčanicu, jer je "jako pošten". Njemu te novčanice ni ne trebaju, jer ima sve što mu treba u svojoj bašti i konobi, na svom ataru? Malo morgen, dragi Duci. Pipni se po novčaniku da vidiš kako stojiš "sa mafijom"!

  3. Srđa Zlopogleđa says:

    E, Paštroviću,ne procenjuj druge prema sebi! Nisu svi šverceri cigara i kompanjoni kalabrijske mafije kao vi, vrli Paštrovići!Gledaj svoju konvertibilnu konobu i atar i skupljaj novčanice u svojoj "bašti"! I kušuj!

  4. Paštrović says:

    Pa što onda jede i pije ovaj naš Duci, kad su sve monete kojima raspolažemo iz istog, cionističko-mafijaškog džepa? Ovo važi i za tebe, "veliki borče" za slobodu, ako i tebi trebaju svakodnevne nasušne potrebe!? Ili ste vas obojica od kamena sazdani, pa vam ne treba ama baš ništa što treba nama smrtnicima? Isto ovo pitanje važi i za sve ove svemoguce sajtove, aj-fone, za sve informacije. Najlakše je biti "poštena kurva" kad tvoje vrijeme prođe... pa se bacati drvljem i kamenjem na sve one koji pokušavaju da rade i zarade, da žive i prežive. Nešto mi je Duci vrlo mutav kad je u pitanju ustaško simbolije... po sred njegovog rodnog grada? Pa za zatomnjivanje srbskog mozga i pamćenja, i svesrbskog pišanja po srbskim preklanim vratovima su upravo njegovi komunisti dali sve od sebe... i ni jotom nijesu zaostajali od masonskog sjebavanja Srbije 1917. godine. No... ispadam krelac kad takvom tikvanu kao ti moram da skrenem pažnju na nešto bitno.

  5. Meri says:

    Super je Duci, realan i pravedan čovek i osoba visoke socijalizacije. Pa u ovom vremenu kapitalizma jako je popularno kritikovati komunizam tj. socijalizam, lako ga je kritikovati kad je otišao i kad ga nema. Čovek ima petlju da kritikuje ovo vreme u kom smo, vreme neoliberalnog kapitalizma koje uništava naše društvo. Stvarno svi smo patriote, a npr. radnička minimalna plata je oko 20.000 RSD, a pritom mnogi nisu zaposleni.

  6. Meri says:

    @Paštroviću, novac odavno postoji, nisu ga izmislili kapitalisti. Od čega Duci živi, pa lepo je rekao da živi od svog rada. U svakom vremenu, tj. sistemu imaš poštene i nepoštene ljude. Nagle promene od 2000 na ovamo nisu nam donele obećavano dobro, zasad su nam donele samo spoj domaćeg i stranog šljama i razne ozbiljne probleme u svakodnevnom životu.

  7. miroslav says:

    Ovaj clanak je vec prikazivan.Inace taj Simonovic je komunista koji sada moze da kaze sve sto hoce. Tada njegove kolege nisu smele ni da misle.Meri ne pocinje sve lose 2000-te.Los narod smo bili i pre te 2000-te!I sad smo generalno gledano jos losiji. Nemoj niko da mi kaze da mu je sa Vucicem super.

  8. miroslav says:

    Inace Pastrovicu razumeo sam te.Pozdrav.

  9. Paštrović says:

    Pozdrav i tebi i svima koji pokušavaju da mentalno opstanu! I "Meri", naravno. Sramotno bi bilo da opet udaram po našoj sportskoj, a u novija vremena i ljudskoj i srbskoj legendi Duciju. Ali... e to "ali" mi je kao trunja u oku; Nijesam nešto previše obraćao pažnju na Ducijeve "izlive bijesa" na sve što je kapitalističko, dok se nije baš svojski ostrvio na Noleta, i na Noletove kundalini-joga meditacije. Citajuci A. Istarhova po prvi puta sam nešto malo pobliže saznao i o tim "kundalini sranjima", a i o onih 7 "karmica-sarmica" koje nam znače sam život. Po Ducijevom "predanju" i svojskoj odbrani Ješe Isusa, ispada da Srbi prije hrišćanstva nijesu uopšte ni postojali... u ovom liku i obliku! Priznajem da mi je "dom" pravoslavlje, odnosno pravoslavno hrišćanstvo, jer su tu i svi moji preci stotinama godina unazad, ali sam sebi uzeo za pravo da pitam i da se raspitam... ma koliko se moji uglavnom svi pokojni preci ljutili na mene. Kod Ducija je to zabranjeno. Duciju počinje ovaj svijet Hristovim raspećem i vaskrsnućem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *