„Lomljenje“ Evrope

„Lomljenje“ Evrope

30 marta 2014

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

Evropa ima strateški značaj za održavanje američkog hegemonizma i njegovo širenje u druge delove sveta. Koristeći stravične posledice Drugog svetskog rata i ogrome žrtve svog najvećeg geopolitičkog konkurenata Rusije, kao i slabljenje Nemačke, SAD su ovladale većim delom Starog kontinenta. U nastojanju da Evropu i dalje drži pod kontrolom Vašington je nedavno isprovocirao haos u Ukrajini sa jasnim ciljevima među kojima su neki od najvažnijih izazivanje ekonomskog rata između EU i Rusije i jačanje uloge NATO-a. Stručnjaci iz SAD zato savetuju EU da se odrekne uvoza ruskog gasa. Da bi obezbedio potrebne energente Brisel treba da koristi američku tehnologiju u eksploataciji gasa iz škriljaca koja je opasna po životnu sredinu. Međutim ovi predlozi Sjedinjenih država mogu da dovedu do toga da izvori pijaće vode u Evropi budu zatrovani i padnu u ruke američkih kompanija što će izazvati ekonomsku katastrofu na Starom kontinentu.

O strateškom značaju Evrope u američkoj projekciji moći govorili su najviši oficiri Vojske SAD. General Filip Bridlav komandant NATO snaga u Evropi izjavio je da Stari kontinent ostaje suštinski važan za dominaciju SAD i projekciju njene vojne moći širom sveta. „Evropa je od izuzetnog značajna za Sjedinjene države. Naši odnosi i poverenje koje imamo u Evropi nam omogućavaju da odavde usmerimo svoju moć prema Africi i Bliskom Istoku, što je ključno za budućnost“ izjavio je Bridlav i dodao da se NATO pomera na novi položaj jačajući svoje prisutsvo na Starom kontinentu nakon završetka operacije u Avganistanu. Srbija ima posebno mesto u ovoj strategiji. Šef Kancelarije NATO u Srbiji brigadni general Ornelo Baron izjavio je da je Srbija važna za balkanske zemlje i Evropu i da će igrati važnu ulogu u Evropi u bliskoj budućnosti.Baron je na stručnom skupu pod nazivom „Srbija u Novom veku i osvrt na prvi broj časopisa Novi vek“ ukazao na značajan položaj Srbije u sredini između istočne i zapadne civilizacije. Ako povučete krug oko Beograda od 300 kilometara, videćete da svi glavni putevi sa Balkana stižu do Beograda. Na Balkanu svi putevi vode kroz Beograd. Na dva sata vožnje od Beograda nalazi se većina balkanskih prestonica“, podsetio je Baron. Da bi obezbedio svoju „projekciju moći“ iz Evrope prema drugim delovima sveta Vašington primenjuje različite projekte koji Stari kontinent čine slabim i zavisnim. Kao najvažniji zadatak javlja se stalno izazivanje sukoba između EU i Rusije na svim poljima.

Poljski predsednik Donald Tusk nedavno je izjavio da zavisnost Nemačke od ruskog gasa predstavlja pretnju po suverenitet Evrope. Istina je potpuno drugačija. Ruski energenti već decenijama obezbeđuju razvoj i blagostanje na Starom kontinentu. Čak i u vreme hladnog rata i najžešćeg sukoba sa Zapadom, Moskva nije kršila svoje ugovorne obaveze u isporuci gasa. Ipak Tuskove reči su potpuno usklađene sa strategijom SAD koje je usmerena protiv Evrope, a time i protiv Rusije. Stručnjaci uticajnog Saveta za spoljne odnose SAD (CFR) smatraju da nije prihvatljivo da Brisel skoro 30 procenata svojih potreba za prirodnim gasom podmiruje uvozom iz Rusije. Po njima EU mora da obezbedi energente na drugi način čime će naneti ekonomsku štetu Rusiji. Međutim, iako su u Vašingtonu najavili revoluciju u eksploataciji energenata iz škriljaca preko koje će SAD od uvoznika prirodnog gasa postati jedan od najvećih izvoznika ovog energenta, u CFRsmatraju da se izvoz gasa u Evropu, Vašingtonu ne isplati. Kada se uračuna cena prevoza ruski gas će i dalje biti jeftiniji. Zbog toga oni preporučuju da evropske zemlje uz pomoć američkih kompanija eksploatišu sopstvene rezerve škriljaca. Metod dobijanja gasa iz škriljaca podrazumeva „lomljenje“ gasonosnih slojeva posebnom tečnošću koja sadrži otrovne supstance veoma opasne po ljude i prirodu. Ukoliko prihvati ovaj vid eksploatacije Stari kontinent će imati ozbiljne posledice. Naučne studije pokazuju da „lomljenje“ tla i horizontalno bušenje prilikom eksploatacije gasa iz škriljaca izazivaju kancer i druge teške bolesti. Toksikolozi su tek ispitali trećinu od 900 hemikalija koje se koriste i stvaraju u ovom procesu. One zagađuju zemljište, vazduh i prorodne rezervoare pijaće vode. Neke od njih dovode do oboljenja bubrega, nervnog sistema i trovanja krvi. Merenja u delovima Kolorada u kojima se koristi ova tehnologija pokazuju da je zagađenost vazduha povećana devet puta. U Njujorku je dvadesetak učenika obolelo od hemikalija koje su oslobođene u vazduh prilikom „lomljenja“ tla. Nezavisna studija je 2012. godine ukazala da je u Teksasu količina metana u pijaćoj vodi povećana nekoliko puta čime je ugroženo zdravlje stanovništva. Stručnjaci Univerziteta Misuri su u svojoj naučnoj analizi upozorili da tehnologija „lomljenja“ tla može da dovede do posledica po zdravlje ljudi i to poremećaja u radu hormona, neplodnosti kod žena, nervnih bolesti, oboljenja kože, kancera i drugih posledica.

Međutim kako bi olakšali primenu ove tehnologije u Evropi SAD pokušavaju da nateraju članice EU da privatizuju svoja rudna bogatstva. Za razliku od Sjedinjenih država gde je rudno blago privatizovano u evropskim državama ono se smatra javnim dobrom. Američki predlozi obuhvataju i izvore pijaće vode koji se po pravilu zagađuju prilikom „lomljenja“ tla. Na ovaj način američka tehnologija dobijanja prirodnog gasa iz škriljaca postaje metod za kontrolu vode – najvažnijeg resursa 21. veka. Treba se podsetiti da je NATO prilikom agresije na SRJ ni malo slučajno bombardovao osiromašenim uranijumom važno evropsko čvorište zdrave pijaće vode koje se nalaze na Kosovu i Metohiji. Ko u 21. veku bude kontrolisao vodu – kontrolisaće svet! Piter Brabek Letmat (Peter Brabeck-Letmathe) predsednik Izvršnog odbora multinacionalne kompanije Nestle smatra da ne treba prihvatiti predloge udruženja građana širom sveta koja traže da se zdrava pijaća voda proglasi javnim dobrom i obezbedi svakom ljudskom biću na planeti. On smatra da pijaćoj vodi treba odrediti cenu pa ko bude imao novca za nju moći će i da je pije. Nezavisni stručnjaci smatraju da najveće privatne korporacije na Zapadu već uveliko stavljaju pod kontrolu izvore pijaće vode. Primera radi u Srbiji je nova vlast najavila značajne projekte sa RWE multinacionalnom kompanijom u kojoj udeo pored Nemačke imaju SAD i Britanija. RWE učestvuje u globalnom programu kontrole zdrave pijaće vode, a njeni projekti privatizacije vodovoda i eksploatacije vode ostavljaju narode širom planete žedne i gladne. Čak su i građani SAD protestvovali protiv privatizacije vodovoda od strane RWE, jer je ova kompanija nekoliko puta povećala cenu vode što ugrožava opstanak stanovnika.

Posledice primene američke tehnologije „lomljenja“ tla po životnu sredinu su posebno značajne danas kada je svet suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom. UN su upuzorile da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi ljudi biti ugroženo nedostatkom vode. Najcrnje prognoze, iznosi Kevin Votkins, direktor kancelarije Programa UN za razvoj, predviđaju ratove za zalihe pijaće vode.Osim smanjenja količine raspoložive vode, svetu preti i opasnost od dugoročnog zagađenja postojećih rezervi. Upotreba američke tehnologije „lomljenja“ tla će bez ikakve sumnje zatrovati izvore vode u Evropi na duži vremenski period. Ona će ugroziti zdravlje stanovništva, dovesti do smanjenja populacije i odumiranja biljnog i životinjskog sveta. Ovakav scenario može samo da odgovara maltuzijancima koji teže smanjenju broja ljudi na planeti. On odgovara i SAD jer će im omogućiti da kontrolišu EU, njene energente i izvore vode.

Predlozi stratega iz Vašingtona su siguran put u propast Evrope. Američki rat protiv Rusije je i rat protiv Evrope. Ukoliko dobro razmisle u Briselu shvatiće da saradnja sa Rusijom nema alternativu. Redovno snabdevanje energentima koje garantuje i obezbeđuje Moskva već decenijama jesu jedina šansa za normalan razvoj, napredak i blagostanje Starog kontinenta. Zato rukovodstva evropskih zemalja trebaju da unaprede saradnju sa Rusijom koja je deo Evrope i deli njenu sudbinu za razliku od SAD koje su daleko i za koje je Brisel značajan samo kao stepenik na putu ka Rusiji.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *