„ЛУБЛИНСКИ ТРОУГАО“ – ЗА БОРБУ ПРОТИВ РУСИЈЕ

„LUBLINSKI TROUGAO“ – ZA BORBU PROTIV RUSIJE

10 jula 2021

„Lublinski trougao“, koji čine Ukrajina, Litvanija i Poljska, predstavlja antiruski savez i geopolitički projekat Varšave, čiji je jedan od glavnih ciljeva — suprotstavljanje Rusiji, što pokazuju i najave ukrajinskog minisaar spoljnih poslova Dmitrija Kulebe da bi taj „trougao“ mogao da postane alternativa ruskom svetu u regionu.



Analitičari ukazuju da je „Lublinski trougao“ još jedan geopolitički projekat Poljske koji se, u većoj ili manjoj meri, vraća ideji prve Državne zajednice Poljske i Litvanije — srednjovekovne Poljske kao imperije od mora do mora. Stručnjaci objašnjavaju da format „Lublinskog trougla“ zapravo objedinjuje konture teritorija koje su ranije bile deo Poljsko-litvanske državne zajednice, a tu nedostaje samo Belorusija, koju su zemlje-učesnice okružile sa tri strane.

Očigledno je da rusko pitanje zauzima gotovo centralno mesto u ovom neformalnom savezu, a glavni cilj Poljske, Ukrajine i Litvanije je suprotstavljanje i obuzdavanje Rusije.

„’Lublinski trougao’ je, rekao bih, grupna priča. Ty su se zaista okupili ozloglašeni rusofobi koji su preuzeli vlast u Poljskoj, Litvaniji i Ukrajini, ali ne i narodi tih zemalja. Tamo ima veoma mnogo ljudi koji sebe smatraju delom ruske civilizacije, jer oni odlično znaju istoriju. Tako da se sa Kulebom možemo samo saosećati“, kaže za Sputnjik Jurij Kot, politikolog, lider pokreta ruskih Ukrajinaca „Parus“, publicista i autor knjige „Ukrajinci, mi smo Rusi!“ .

Kuju planove protiv Rusije

Poslednji pregovori šefova diplomatija Ukrajine, Poljske i Litvanije održani su u Viljnusu na marginama 4. Međunarodne konferencije o reformama u Ukrajini, gde je utvrđena mapa puta za dalju saradnju, potpisana Deklaraciju o evropskom nasleđu i zajedničkim vrednostima i usvojen zajednički akcioni plan za suzbijanje dezinformacija.

Mapa puta definiše glavna polja saradnje „Lublinskog trougla“, uključujući odbranu, bezbednost, energiju i trgovinu, a napravljen je plan i o održavanju samita na najvišem nivou.

Drugi dokument – Deklaracija o evropskom nasleđu – priznaje Ustav Filipa Orlika kao sastavni deo zajedničkog kulturnog i pravnog nasleđa Ukrajine, Litvanije i Poljske. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova je istaklo da je taj dokument uticao na formiranje „evropskog identiteta“ Ukrajinaca, Litvanaca i Poljaka.

Osim toga, Deklaracija koju su potpisale tri zemlje uključuje i „evropsku perspektivu“ Ukrajine i osuđuje „rusku agresiju“, kao i „privremenu okupaciju ukrajinskih teritorija i destruktivne akcije Rusije u Crnom moru“, a takođe izražava podršku ukrajinskom projektu „Krimska platforma“ , koji ima za cilj da pomogne Ukrajini da „vrati“ Krim u sastav Ukrajine.

Ukrajinski šef diplomatije Dmitrij Kuleba je rekao da su Litvanija i Poljska u ovoj deklaraciji potvrdile da će uložiti sve napore da Ukrajina postane članica NATO-a i EU, da će podržati „Krimsku platformu“ i osuditi „rusku agresiju“ na Ukrajinu.

Što se tiče akcionog plana, on predviđa pripremu redovnih izveštaja i razvoj mehanizma za zajednički odgovor na ruske „destabilizujuće kampanje“, a takođe i razmenu iskustva za suzbijanje hibridnih pretnji.

Prema Kulebinim rečima, sve tri države – učesnice „Lublinskog trougla“ imaju „jedinstveno iskustvo“ u suprotstavljanju „ruskim dezinformacijama“ i istakao je da se format „trougla“ može posmatrati kao alternativa ruskom svetu.

Moskovski političari ističu da u realnosti „Lublinski trougao“ nije alternativa ruskom svetu, već alternativa „evropskoj budućnosti“ koju je zagovarao ukrajinski „Evromajdan“ 2014. godine. Članica komiteta Državne dume za međunarodne poslove Elena Panina je rekla da u tom scenariju Ukrajina nije„ velika evropska država “, već vazal i ekonomski prilepak perifernih zemalja Istočne Evrope.

Ona smatra da se Ukrajina sada vraća u položaj u kojem je bila pre ustanka Bogdana Hmeljnickog, hetmana zaporoških kozaka u Ukrajini, koji je predvodio je pobunu protiv magnata Poljsko-litvanske unije od 1648. do 1654. godine s ciljem da oslobađanja Ukrajine od poljsko-litvanske, da bi na kraju ta borba rezultirala ujedinjenjem sa Rusijom.



Ruski politikolozi dele mišljenje Panine, podsećajući istovremeno da je polonizacija prouzrokovala mnoge tragedije u ukrajinskom društvu. Osvrćući se na Kulebine najave o suprotstavljanju ruskom svetu, eksperti objašnjavaju da se tu zapravo radi o odricanju od svoje istorije i suštine, čak i od istorijskog koncepta koji je usvojila ukrajinska država da Ukrajina potiče od Kijevske Rusije.

Sada se umesto ruskog sveta regionu predlaže poljski svet, jer Poljska sebe vidi kao vodeću državu, a Ukrajinu kao centralnu kariku svoje sfere uticaja u regionu.

Računaju na „Lublinski kvadrat“ i Belorusiju

Istovremeno, učesnici „trougla“ računaju na to da će im se u budućnosti priključiti i Belorusija, s obzirom da je januara ove godine beloruska opozicionarka Svetlana Tihanovska čak učestvovala na zasedanju „Lublinskog trougla“. Čak je i Kuleba ranije govorio o željama da se demokratska Belorusija pridruži i pretvori„ Lublinski trougao“ u „Lublinski kvadrat“, ali je na kraju konstatovao da još nije došlo vreme za to.

Pokušaji da priključe i Belorusiju do sada nisu dali rezultate, jer je belorusko društvo odlučno da se integriše sa Rusijom, a eksperti su uvereni da se to neće dogoditi ni u budućnosti. Štaviše, oni sumnjaju i da će „Lublinski trougao“ opstati, s obzirom da postoje snažna protivrečja između zemalja-učesnica.

„Po ko zna koji put se ovaj „trougao“ okuplja protiv ruskog naroda i oni samo provociraju jedni druge. To je već tradicija: svakakve figure dolaze s nadom da će uspeti da nas osvoje, unište, ali bezuspešno. Što bi se reklo, do sledećeg „trougla“. Beloruski narod takve poput Kulebe ne može da podnese i ne želi da ih vidi. Mislim da tamo nisu ni čuli njegove reči“, smatra Kot.

„Lublinski trougao“ je stvoren prošlog leta u poljskom gradu Lublinu, mestu gde je 1. jula 1569. godine potpisan akt „Lublinska unija“ između Kraljevine Poljske i Velike Kneževine Litvanije, koji je kasnije doveo do doveo do formiranja Državne zajednice Poljske i Litvanije, a koja je postojala do 1795. godine i zauzimala teritorije današnje Poljske, Litvanije, Ukrajine i Belorusije.

(Sputnjik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Sjenkjevič says:

    Nekad su pravili "smutna vremena" Rusima a sad će napraviti-sebi! Nesvesni situacije i rizika.

  2. Covid histery idiots says:

    Vatikanerski luzeri, EU vas je opljackala a vi sanjate da ste sila :-))) A i EU je prezaduzena i ekonomski propala,Kina i Rusija ih melju ekonomski, vojno i demografski.

    • Kostakos says:

      Demografski Rusija ima vece probleme od ovih.

  3. šiško says:

    Bolje bi im bilo da se ne vrzmaju Rusima oko nogu. Nema Rusija više volje da pazi gde staje. Ako ih očepi skičaće do neba i zvati u pomoć zapadne saveznike koji su ih napujdali da ovo rade, a ovi će se praviti mrtvi. Zato trouglovi i druge geometrijske slike: Čuvaaaj! Pazi na šape! Spasavaj se ko može!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *