ЛУКАШЕНКО У ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ

LUKAŠENKO U VELIKOM PROBLEMU

9 juna 2020

Hiljade ljudi koji širom Belorusije potpisuju peticije za opozicione kandidate preplašile su predsednika Aleksandra Lukašenka, piše Radio slobodna Evropa.

Lukašenko je na vlasti od 1994. godine i traži šesti mandat na izborima 9. avgusta.

Otkako su pre više od mesec dana započeli skupovi i okupljanja opozicije, Lukašenko je naredio hapšenja, među kojima i dva ključna opoziciona lidera, otpustio je vladu i obećao da u Belorusiji neće biti revolucije u stilu Majdana – referenca na proteste u susednoj Ukrajini 2014, nakon kojih je proruski predsednik svrgnut s vlasti.



Problemi nastaju dok se Belorusija bori s kovidom 19, bolešću koju je Lukašenko odbacio kao „psihozu“ sugerišući da se ona može otkloniti vožnjom traktora, votkom ili odlaskom u saunu.

Belorusija je jedna od retkih zemalja koja nije zatvorila svoje granice i nije uvela mere ograničenja radi zaustavljanja širenja koronavirusa.

U Belorusiji su, prema podacima koje je prikupio američki Univerzitet Džon Hopkins, do 8. juna zabeležena 49.453 potvrđena slučaja koronavirusa, sa 276 smrtnih slučajeva.

Zdravstveni zvaničnici napominju da je stopa zaraze visoka s obzirom na to da u Belorusiji živi oko devet miliona ljudi.

Ali analitičari i drugi strahuju da bi stvarne brojke, posebno o smrtnosti, mogle biti mnogo veće. Neki su uporedili Lukašenkov odgovor na pandemiju s postupanjem sovjetske vlade u nuklearnoj katastrofi u Černobilju.

„Sasvim tačno, mnogi danas porede situaciju s događajima iz 1986. godine, kada je Černobilj eksplodirao, jer mi do sada ne znamo koliko je bilo bolesnih, koliko je umrlo, kakva je stvarna situacija u državi. Brojke koje vidimo prkose svim postojećim pravilima matematike. U stvari, ljudi vide potpuno nepoštovanje prema njima i oni se, naravno, pridružuju redovima [za potpisivanje peticija za opozicione potencijalne kandidate]“, rekao je za RSE Jaraslav Ramančuk, ekonomista i kandidat za predsednika 2010. godine.

Međutim, hapšenja i zabrana potencijalnim kandidatima da čak prikupljaju potpise za kandidaturu sugerišu da će 65-godišnji Lukašenko držati neophodne poluge kako bi osigurao pobedu 9. avgusta, kao što je to bio slučaj sa svim prethodnim izborima otkako je prvi put pobedio tri godine nakon raspada sovjetske vlasti.

Zapadne vlade i međunarodni posmatrači smatrali su da nijedni izbori nisu ispunili demokratske standarde.

„Po mom mišljenju, sve je unapred određeno. Lukašenko u potpunosti kontroliše situaciju. Bez obzira koliki postotak birača zapravo glasa za njega, on ima sredstva da osigura da se u poslednjim prebrojavanjima pojave brojke koje ga zadovoljavaju“, rekao je za beloruski servis Radija slobodna Evropa Igor Mintusov, politički savetnik koji je radio za Borisa Jeljcina tokom ruske predsedničke kampanje 1996.

Prestrojavanje vlade

Lukašenko je 4. juna za premijera imenovao 46-godišnjeg Romana Golovčenka, koji je prethodno nadgledao vojnu industriju.

Imenovanje je došlo dan nakon što je Lukašenko, koji je obećavao pretres vlade pre izbora, otpustio Sergeja Rumasa zajedno s njegovim kabinetom.

Lukašenko je rekao da „moramo stisnuti zube“ i pokazati više discipline kako bismo sanirali ekonomsku štetu uzrokovanu pandemijom koronavirusa i „spasiti ono što smo izgradili“.

„Moramo se mobilizovati kako bismo se u kratkom razdoblju mogli nositi s više novih izazova“, rekao je Lukašenko.

„Lukašenko pokušava da osigura potpunu kontrolu nad sve lošijom ekonomijom i blokirati proteste. Potreban mu je premijer koji je predvidljiv i spreman ispuniti bilo koju naredbu“, rekao je politički analitičar iz Minska Valer Karbalevič, u komentaru za Rojters.

Dmitrij Bolkunec, beloruski politički analitičar, rekao je da je taj korak malo više od okvira za portret Lukašenka dok preduzima akcije za poboljšanje pandemijom oslabljene ekonomije.

„Ali koga god on postavi na čelo vlade, jasno je da u Belorusiji šef vlade nije odgovoran ni za šta. Njegova uloga je minimalna. On rešava neka tehnička pitanja“, rekao je Bolkunec za Ruski servis RSE.

Rušenje se nastavlja

Sastanak je usledio dan nakon što je policija u gradu Homelu saopštila da su pronašli oko 900.000 dolara u kući koja je pripadala Sijarheju Šikanouskom, video-blogeru, čiji je poziv da se skinu papuče i zdrobi Lukašenko, kojeg on naziva „žoharom“, ođeknuo među mnogim Belorusima.

Šikanouski (41) je putovao širom zemlje propovedajući o želji za „nezavisnom“ Belorusijom bez Lukašenka.

Njegov kanal ‘Zemlja za život’ (A Country For Living) na Jutjubu ima više od 200.000 pretplatnika i tu je dokumentovao navodnu korupciju i mito u Belorusiji.

Šikanouski je bio u i izvan zatvora pod optužbom da je održavao neprijavljena masovna okupljanja s pristalicama. Izborni zvaničnici zabranili su mu da se kandiduje za predsednika, ali je njegova supruga Svjetlana Šikanouska dobila odobrenje.

Šikanouski je ponovno uhapšen 29. maja u Hrodni, zapadnom gradu u koji je putovao kako bi prikupio potpise za kandidaturu svoje supruge. Optužen je za napad na policajca, iako su on i njegove pristaše rekli da ih policija sprečava da legalno prikupljaju potpise.

Još jednom istaknutom opozicionom vođi Mikalaju Statkeviču – koji je izazvao Lukašenka na izborima 2010. godine, obeleženim tvrdnjama o prevari – ovog puta zabranjeno je da se kandiduje.



Statkevič je takođe osuđen 1. juna na 15 dana zatvora zbog učestvovanja u opozicionom događaju u Minsku dan ranije, kada su se Belorusi postrojili u glavnom gradu i drugim gradovima kako bi potpisali peticije u znak podrške tim potencijalnim kandidatima kojima su izborni zvaničnici zabranili kandidature.

Prema beloruskom nevladinom udruženju Viasna (proleće), „brojni blogeri, aktivisti i pristaše Šikanouskog“ hapšeni su 31. maja „širom zemlje tokom prikupljanja potpisa. Viasna je izvestila da im je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo kako je otvorena kriminalistička istraga zbog navodnog čina nasilja nad policijskim službenicima, u koji su navodno umešani Šikanouski i drugi pritvorenici.

Organizacija Hjuman rajts voč je u maju upozorila da bjeloruske vlasti pojačavaju suzbijanje demonstranata, opozicionih blogera, novinara i drugih vladinih kritičara.

Podmukla frustracija

Velika gužva ne samo u Minsku, već i u Brestu, Hrodni, Homelu, Slutsku i drugim mjestima, naglasila je podmuklu i raširenu frustraciju u Bjelorusiji, rekao je Bolkunec.

„Lukašenko je na vlasti, setimo se, 26 godina, i osjeća da nije proveo reforme u zemlji – [traži] još pet godina i ‘možda će to i završiti’. Obećao je ljudima puno: dobar životni standard, visoka plata itd. Ali on nije uspeo da postigne [prosečnu mesečnu platu od 500 američkih dolara]; svaki put nađe neki izgovor. Ali ovaj put, mislim da je tešku ekonomsku situaciju u zemlji sigurno dokrajčio koronavirus“, rekao je.

Činjenica da su Valer Capkala, istaknuti privrednik i bivši beloruski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama, i Viktor Babarika, bankar i filantrop, bacili šešire na trku sugerišući da su čak i poslovni lideri i drugi uticajni Belorusi željni promena.

„Lukašenko se, prema mom mišljenju, transformisao u svog bivšeg protivnika iz 1994. godine Vjačeslava Kebiča, koji je ujedno i poslednji od lidera iz sovjetske ere koji je ostao na čelu vlasti nezavisne države“, rekao je Ramančuk.

Godine 1994. rekao je, „Ljudi su samo želeli neko novo lice.“ U 2020. godini situaciju je „pogoršao koronavirus“ i pitanja poput onog koje on naziva „velikim nedostatkom u obrazovnom i zdravstvenom sistemu“.

Dok se Lukašenko možda suočava s najvećim izbornim izazovom do sada, analitičari upozoravaju da i dalje čvrsto kontroliše poluge.

Viasna i drugi kritikovali su formiranje izbornih komisija u zemlji, tela koja nadgledaju proces glasanja.

Grupa za ljudska prava saopštila je da je nedostatak „zakonskih garancija za zastupljenost u izbornim komisijama svih političkih subjekata koji učestvuju u izbornim rezultatima proizvoljan i diskriminatoran prema opozicionim partijama i grupama“.

Ta je kritika ođeknula i Evropskom unijom koja je u izjavi od 27. maja osudila sveukupnu borbu protiv miroljubivih demonstranata u Belorusiji i rekla da je „zabrinuta“ odlukom beloruske Centralne izborne komisije da isključi „istaknute opozicione ličnosti“.

Sjedinjene Države i EU su kontinuirano kritikovale bjeloruske vlasti zbog izbora i njihovog razbijanja opozicije, uvodeći sankcije protiv Lukašenkove vlade. Međutim, neke od tih kazni ukinute su poslednjih godina pošto je Belorusija oslobađala političke zatvorenike kao dio Lukašenkovih napora da dosegne Zapad tokom napetih vremena sa Rusijom, glavnim bjeloruskim finansijskim osloncem i partnerom u bliskoj, često napetoj vezi.

Mintusov je napomenuo da je šefica Centralne izborne komisije na toj poziciji više od dve decenije i da nema potvrde o održavanju čistih izbora.

„Lidzija Jarmošijna bila je na čelu CIK-a 20 godina i svi su izbori prošli kroz njene ruke. Činjenica da se ova komisija nije menjala toliko godina pokazuje da će predsednik sam odlučiti koliko će mu glasova biti dodeljeno u konačnim prebrojavanjima glasova„, rekao je Mintusov.

Za vreme parlamentarnih izbora 2019. godine, nezavisni posmatrač snimio je ženu za koju se činilo da ubacuje glasačke listiće u glasačku kutiju na biračkom mestu u Brestu, gradu na granici s Poljskom.

Jarmošijna je odgovorila rekavši da posmatraču koji je snimio video treba da bude oduzeta akreditacija.

„Nije važno šta posmatrač kaže“, rekla je. „Najvažnija stvar je glasačka kutija. Istina je određena brojem glasova.“

Tokom tih izbora, opozicija nije osvojila nijedno mesto. Dva člana opozicije koji su imali mjesta u donjem domu Narodne skupštine – Hana Kanapatskaja i Alena Anisim – isključeni su kao kandidati.

KOMENTARI



5 komentara

  1. Kosovac says:

    Radio Slobodna Evropa. Od svih bednika iz evropskog medijumskog prostora, RSE nosi barjak. Dojče Wele im nije ni do pojasa. ……….Nisu objavili ime autora ovog članka, ali bi po pravilu to morao biti neki kupljeni Belorus. Belorus antirus. ……….Kod nas takođe, kada se napiše neki antisrpski članak, onda se upotrebi neki srpski novinar iz plejade onih komunističkih pisarčića koji su izgubili komunističku sisu onda kada je Slobodan Milošević amputirao Ivana Stambolića.

  2. pera says:

    Da li je i kod nas potpuno kontrolisana situacija? Jack Pot-ovi su kod nas već podešeni da SNS pobedi sa 57% većinskih glasova

  3. zaliv.net says:

    Radio Slobodna Evropa, tamo mozes cuti sve i svasta ali istina je prava retkost

  4. Von Urok van der Evil says:

    Da dodje bilo koji pro-EU-pro-USA opozicionar na vlast pretvorio bi Belorusiju u propalu drzavu ko sto su sve nove kvazi drzave nastale od '90-ih konstrukcijom zapadnih kauboja. Ovako imaju svoje resurse,fabrike a svi su zapoalni. Korona je ionako zapadni konstrukt i propali igrokaz.

    • milanm says:

      To prijateljima Bjelorusima govorim vec 20 godina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *