LUŽIČKI SRBIN PAUL ŠTURM – Od pruskog vodnika do legendarnog srpskog generala

LUŽIČKI SRBIN PAUL ŠTURM – Od pruskog vodnika do legendarnog srpskog generala

13 oktobra 2014

General_Pavle-504x700Lužički Srbin Paul Šturm, vodnik pa potporučnik iz francusko-pruskog rata (1870–1871), došao je, sa bratom Eugenom, u Kneževinu Srbiju, početkom osamdedesetih godina 19. veka, da vojna znanja prenese pitomcima Artiljerijske škole (preteča srpske Vojne akademije).

Srbija je mladog pruskog oficira (rođen je u Gerlicu 1848. godine) dočekla otvorenog srca, a on je u njoj našao novu domovinu. Godine 1881. primio je pravoslavnu veru i promenio ime u Pavle Jurišić, a prezime Šturm zadržao kao nadimak. Za krsnu slavu izabrao je Svetog Savu.

U prvom srpsko-turskom ratu (1876–1877) učestvovao je kao dobrovoljac, a u drugom (1877–1878) već je komandovao pukom, da bi u potonjim godinama dobijao sve značajnija komandna zaduženja kao jedan od najsposobnijih srpskih oficira.

Učestvovao je i u bici na Slivnici u srpsko-bugarskom ratu (1885). Posle tog rata je više puta premeštan da bi bio penzionisan avgusta 1900. godine. U službu je vraćen godinu dana kasnije.

Sa nekadašnjim saborcima iz Pruske, ali i ratnim protivnicima, srešće se ponovo u prvim godinama dvadesetog veka – u novim ulogama.

Jurišić će postati prijatelj i ađutant kralja Petra I Karađorđevića, protiv koga se borio u francusko-pruskom ratu, u kome je budući srpski kralj, pod imenom Petar Mrkonjić, kao dobrovoljac nosio francusku uniformu.

Prvi svetski rat Jurišić je dočekao na čelu Treće armije srpske vojske, koja je sprečila prodor austrougarskih trupa u Srbiju – čime je generalu Stepi Stepanoviću i njegovoj Drugoj armiji omogućeno da izvrši raspoređivanje i odnese prvu pobedu Antante nad Centralnim silama u Cerskoj bici. Kao komandant Treće armije učestvovao je u operacijama srpske vojske tokom jeseni 1914. godine, čija je posledica bila veličanstvena pobeda u Kolubarskoj bici.

Naredne, 1915. godine srpski general će se ponovo sresti i sa saborcem iz francusko-pruskog rata i poznanikom iz kadetskih dana u vojnoj akademiji u Vroclavu – nemačkim feldmaršalom Augustom Makenzenom. Ovog puta kao protivnikom na bojnom polju.

Tokom združenog napada na Kraljevinu Srbiju 1915. godine u kome su učestvovale Austrougarska, Nemačka i Bugarska, trupe pod Jurišićevom komandom pružale su odlučan otpor Jedanaestoj nemačkoj armiji sprečavajući njen prodor ka Moravskoj dolini i opkoljavanje srpske vojske.

Jurišić se potom i sam povukao pred nemačkim trupama i prošao albansku golgotu, ali je i dočekao da na kraju rata Makenzena vidi kao ratnog zarobljenika u Futogu.

Posle probijanja Solunskog fronta njegova armija je učestvovala u bici na Kajmakčalanu, gde je imala brojne žrtve. Posle ove bitke Šturm je smenjen, a u oktobru 1916. je poslat da komanduje Dobrovoljačkim korpusom u Rusiji da bi se početkom 1917. preko Japana vratio u Solun.

Pred kraja rata, u martu 1917. godine, Šturm je postavljen na novu dužnost, postao je kancelar Kraljevskih ordena. Po završetku rata ostao je u aktivnoj službi još tri godine. Penzionisan je 1921. godine u 74. godini života. Za sobom je imao 56 godina vojničke službe i učešće u sedam ratova.

Pavle Jurišić je preminuo u Beogradu 14. januara 1922. godine i sahranjen je na Novom groblju.

Među istoričarima ima i mišljenja da je Jurišić nezasluženo ostao bez unapređenja u čin vojvode.

Ime srpskog generala ovekovečeno je i u pesmi „Razvilo se ravno polje prilepsko“ koju je u Prvom balkanskom ratu ispevao Began Cicvarić posvetivši je Šestom puku Drinske divizije i njenom komandantu Pavlu Jurišiću Šturmu.

(RTS)

KOMENTARI



2 komentara

  1. miha bukovac says:

    SRBI U VREMENU SPIRALNOG OBLIKA Oni samo behu "bečki konjušari" u vremenu nekom - sličnoga spirali postali su odvažni svoji gospodari. Takva istorija ironiju porodi groteska se izpili u toj slobodi. Kukavičija jaja u tom gnezdu beše - kao kukavice iz njeg izleteše. Oslobodioci njihovi tii seljački junaci postali su "njihovi" čefurji i hlapci. Istina je prošla - pokrio je prah budućnost je došla - uhvatila mah. Sadšnjost pripada likavom i mudrom a ne junacima u vremenu ludom. Srbi su od uvek istinski junaci glavu na panj stavljali kao da su janjci. Za interese svoje nikad nisu znali kao žrtve su bili za druge su pali, ideali ih vodili - te sjajne zvezde na nebu što sjaje - daleke im veze, do njih su stizali u posmrtnom maršu bezsmrtnost ih čekala u crnome plaštu. A na zemlji se ovoj nove žrtve traže Srbi se za njih i prvi odvaže - jer oni jesu "nebeski narod" na zemlji im i za to ponestaje zarod. A nekad' su bili - sila u Evropi! U svakoj spirali vremena što stupi padali su niže a spirala diže sve one koji su vremenu bliže. a Srbi su "van-vremenski" narod. Istorije neke tako govore - "južno od Berlina srbski jezik zbore" a gde je sada taj ljudski soj? ostao ih samo neznatan broj, mnogi su postali izrodi tamo prodali dušu - da opstanu samo - i strana imena sada nose i Srbstvu kosom smrt donose kao "jahači Apokalipse" govore: "Srbi na vrbe da vise" a kako govore - tako i tvore - jer Srbi su u takvoj "vremenskoj spirali".

  2. Pingback: LUŽIČKI SRBIN PAUL ŠTURM – Od pruskog vodnika do legendarnog srpskog generala | Jadovno 1941.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *