Мађарска јача сарадњу са Русијом

Mađarska jača saradnju sa Rusijom

19 februara 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Dok u Srbiji, kao i u nizu drugih balkanskih zemalja, pokušavaju da “vrate vreme” i nekako ponovo ožive projekat “Južni tok”, među lidere u oblasti energetike munjevito se probija Mađarska. Rezultati posete predsednika Rusije Vladimira Putina toj zemlji, potvrdili su sposobnost i umešnost vladajuće mađarske elite ne samo da samostalno analizira opšteevropsku situaciju, nego i da založi temelje za dugoročnu saradnju Moskve i Brisela. Umesto da se bavi pretenzijama prema Rusiji i demonstriranjem sitnih uvreda, Budimpešta ne samo da je praktično podržala izgradnju gasovoda “Turski tok”, nego je i izrazila spremnost da postane ključni partner Rusije u novom sistemu transporta ruskih energenata u Evropu. Viktor Orban, premijer Mađarske, veoma jasno je to definisao: “Za nas je od vitalnog značaja da imamo gasovod, koji će obezbeđivati dolazak gasa u Mađarsku zaobilazeći Ukrajinu”. “Mi ćemo tražiti mogućnosti za saradnju jer je Mađarska i dalje zainteresovana da gasovod sa juga prolazi kroz našu zemlju, kao i da učestvuje u njegovoj izgradnji” – istakao je šef vlade Mađarske. Viktor Orban nije izbegavao ni temu antiruskih sankcija EU. “Mi smo uvereni da izolacija Rusije i Evrope nije svrsishodna. Lično sam uveren da je potrebno što je moguće pre poboljšati odnose EU i Rusije. I Mađarska se bori kako bi se pronašla odgovarajuća rešenja” – rekao je premijer Orban.

Rusija je izrazila spremnost da izgradi partnerske odnose sa Mađarskom u okvirima projekta “Turski tok”. Predsednik Putin je ponovo istakao da je Rusija spremna da sarađuje sa svim učesnicima u projektu “Južni tok”. “Ukoliko ne budu smetali, mi u suštini možemo da deo bivšeg “Južnog toka” realizujemo preko Turske. Na primer, možemo iskoristiti naše sporazume i zajednička preduzeća sa Mađarskom, sa Srbijom i sa drugim partnerima, možemo proći preko Baumgartena kroz Austriju. Sve je to moguće ukoliko naši partneri budu hteli da sarađuju”. “Mi smo spremni potom poći i u Bugarsku” – istakao je ruski predsednik.[1]

Poseta Vladimira Putina Mađarskoj omogućiće Moskvi i Budimpešti da reše i tekuća pitanja uzajamne saradnje u oblasti energetike. Doneta je i posebna “politička odluka” o potpisivanju novog sporazuma u oblasti isporuke ruskog gasa, kao zamena za postojeći, čiji rok ističe krajem 2015. godine. Ostalo je da se usaglase tehnički detalji, ali već sada je očigledno da Mađarska može da računa na ozbiljne bonuse, pogotovo kada je u pitanju buduća cena za gas. Pored toga Mađarska neće platiti za neiskorišćeni ruski gas i proširiće korišćenje podzemnih gasnih skladišta.[2]

Ovakav pristup, orjentisan na perspektivu, u velikom je kontrastu sa pristupom i delanjem ostalih država centralne i jugo-istočne Evrope. Sa tom istom Bugarskom, sve je već jasno. U Sofiji su izgleda postali svesni značaja projekta “Južni tok” tek kada je od njega odustala Rusija.

Ali pozicija Srbije izaziva prilično čuđenje. Umesto da preispitaju siopstvene prioritete u oblasti geopolitike – a energetika je njen ključni element – u Beogradu su zauzeli pozu uvređenih. I u tome im svesrdno pomažu zapadni “prijatelji”. Šta znači masovno prenošenje tendencioznog teksta nemačkog lista Suddeutsche Zeitung  u srpskim medijima, u kojoj autor ponovo aktuelizuje banalnu temu o kupovini srpskog naftnog monopoliste “NIS”-a od strane “Gazprom-njefta”. Prema pisanju nemačkog lista, ruska strana je navodno platila za NIS manje od petine njene vrednosti. Pritom se u tekstu ni rečju ne pominje ni “predbankrotno” stanje same srpske kompanije, kao ni 500 miliona eura investicionih obaveza Rusije, niti se pominje da podaci o kapacitetima mogu biti u potpunosti uključeni i u novoj konfiguraciji energetskih tokova. Potrebna je samo politička volja srpske strane.

Međutim, pravo pitanje je – da li takva volja postoji. Teško je poverovati da projavu takve volje predstavljaju pozivi Briselu koji su se mogli čuti iz Beograda da “pritisne” Moskvu kako bi nastavila sa obnovom realizacije projekta “Južni tok”. Pa i kalkulacije Zorane Mihailović – potpredsednice srpske vlade i ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infratrukturu – kako je njena zemlja u taj projekat uložila 30 miliona eura, usmerenih na “garancije i stvaranje zajedničkog preduzeća” u okvirima “Južnog toka”, kao i još osam miliona eura za “eksporprijaciju zemljišta na trasi gasovoda”, isuviše liče na pokušaj da se sa sebe skine odgovornost za to što realni radovi na izgradnji gasovoda kroz Srbiju nisu bili ni počeli. A ujedno i zbog socijalno-ekonomskih promašaja same srpske vlade.

U takvoj situaciji veoma je teško od zemlje očekivati odgovoran, aktivan i nezavisan kurs u oblasti energetike. Pogotovo kad se nađu pri ruci briselski savetnici i pojedini nemački časopisi.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *