Мађарски Рубикон за Европску Унију

Mađarski Rubikon za Evropsku Uniju

23 septembra 2016

petar-iskenderov 645

Piše: Petar Iskenderov

Referendum po pitanju usklađenosti migracione politike EU sa nacionalnim zakonodavstvom, koji je u Mađarskoj predviđen za 2. oktobar, može postati prekretnica ne samo u diskusijama po ovom problemu, nego i polazna tačka u formiranju principijelno nove linije suprotstavljanja u samoj EU.

Sličnih linija sukobljavanja u Evropskoj uniji već danas možemo pobrojati popriličan broj. Kao prvo, među pristalicama i protivnicima jedinstvene valute evro (najočigledniji primer – tvrdoglavo odbijanje uvođenja evra od strane tri od četiri zemlje Višegradske grupe). Kao drugo – među pobornicima očuvanja sadašnje konfiguracije evrozone i pristalicama izdvajanja u njenim okvirima “jezgra” u vidu vodećih evropskih ekonomija u sastavu, posebno, Nemačke, Francuske, Austrije i zemalja Beneluksa. Kao treće – među ekonomski bolje razvijenim severom i sredozemnomorskim zemljama koje su se našle u dužničkom ropstvu od svojih sopstvenih partnera u EU. Kao četvrto – među pristalicama očuvanja i čak i jačanja antiruskih sankcija i onim državama, nacionalnim partijama i političarima koji sve glasnije pozivaju na ukidanje tih sankcija. Kao peto – među takozvanim “britanskim blokom” (Velika Britanija, Mađarska, Poljska, Skandinavija) i njihovim oponentima na čelu sa Nemačkom i Francuskom.

Međutim sve su to – linije suprotstavljanja gde učesnici ne stavljaju u celini pod sumnju temeljne principe ustrojstva EU, i u prvom redu – primat centralnih organa (Savet EU, Evropska komisija i Evropski parlament) u odnosu prema nacionalnim institucijama po ključnim pitanjima problema opšteevropskog dnevnog reda. Čak i nedavni referendum u Grčkoj i Velikoj Britaniji formalno nije izlazio izvan okvira jedinstvenog pravnog sistema EU. Grci su se u 2015. godini izjasnili po pitanju saradnje sa međunarodnim finansijskim kreditorima, a građani Velike Britanije u junu tekuće godine su rešavali pitanje ne prioriteta nacionalnog ili nadnacionalnog zakonodavstva, nego sopstvenog izlaska iz EU.

U slučaju same Mađarske, za Evropsku uniju sve može ispasti mnogo ozbiljnije. Prvi put u istoriji EU, zemlja-članica te organizacije ne izjavljuje da ima nameru da napusti EU, ali pritom postavlja pitanje o revidiranju temeljnih principa svog učešća u njoj. Građani zemlje će moći da odgovore na pitanje o tome da li su saglasni da EU ima pravo da uvodi obavezno raseljavanje inostranih građana u Mađarskoj bez saglasnosti nacionalnog parlamenta. Prema podacima iz mađarskih izvora, ogromna većina Mađara će se izjasniti u korist prioriteta odluke sopstvenog najvišeg zakonodavnog organa. A to, sa svoje strane stvara moćan presedan za celokupan međunarodno-pravni sistem Evropske unije – uzimajući u obzir tu činjenicu da anglosaksonsko pravo tradicionalno nosi karakter presedana.

Pritom je nadahnitelj predstojećeg plebiscita, premijer Mađarske Viktor Orban, veoma pismeno sprovodio političku kampanju na opšteevropskom i globalnom nivou. Odbacujući optužbe za težnju da se izoluje od EU ili da podriva jedinstvo te organizacije, on podvlači da opšteevropskom jedinstvu i samoj evropskoj civilizaciji preti upravo “migraciona kriza” i pogrešna linija Evropske komisije. Prema mišljenju šefa mađarskog kabineta (koje nije neosnovano),  u jesen 2015. godine uvedena obavezujuća kvota za prijem izbeglica i migranata može da “radikalno promeni kulturni i religiozni identitet Evrope”. [http://www.bbc.com/russian/news-36712860] Komentarišući rezultate neformalnog samita EU koji je održan u Bratislavi 16. septembra, mađarski premijer je izjavio da jedinstvena Evropa nije uspela da promeni “samoubilačku i naivnu politiku” koju ona sprovodi u odnosu prema migrantima. Kao jedini uspeh EU u ukazanom smislu, on je naveo odluku da se pruži finansijska pomoć Bugarskoj prilikom odbrane turske granice. [http://www.radio.cz/ru/rubrika/radiogazeta/sammit-v-bratislave-evropa-bez-dorozhnoj-karty]

Simptomatično je da  se njegov italijanski kolega Mateo Renci izjasnio još žešće – ne videći apsolutno nikakav progres: “EU nije napravila pomak u rešavanju migracione krize”.

Pored toga, Viktor Orban sve jače istupa i u ime EU kao takve – posebno pozivajući na stvaranje “globalnog sistema kvota”, što omogućava da se zakonodavno rasporede migranti ne samo po evropskim zemljama, nego i po celom svetu. [http://www.ndtv.com/world-news/hungary-pm-tells-us-australia-to-take-some-of-europes-migrants-1225399]

U svojstvu argumenta privodi se ta činjenica da se regionalni konflikti koji su postali izvor miliona izbeglica, nastali u rezultatu politike vodećih svetskih igrača, a ne samo i ne toliko Evropske unije.

A u slučaju da 2. oktobra vlasti Mađarske dobiju od svojih birača jasnu unutrašnju podršku po gore ukazanim krajnje bolnim pitanjima za nacionalnu samosvest, analogno iskustvo mogu neizbežno poželeti da ponove i u drugim zemljama-članicama EU. I ukoliko su vlasti EU u 2015. godini još mogle pretiti Grčkoj ekonomskim merama zbog tvrdoglavosti, i pretiti isključivanjem iz finansijskih tokova, to je u slučaju Mađarske minimalan spisak mera ubeđivanja i kažnjavanja. Na isključenje Mađarske iz EU niko neće ni poći (a ukoliko pitanje i bude pokrenuto – odmah će ga blokirati Austrija ili zemlje Višegradske grupe). A uvoditi sankcije protiv Budimpešte zbog “tvrdoglavosti” znači samo još veće produbljivanje protivurečnosti u EU i to će pomoći porastu evroskeptičkih raspoloženja, pre svega u regionu centralne i istočne Evrope.

Pored toga, presuda mađarskih birača predstavljaće moćan udar po federalnom kancelaru Nemačke Angeli  Merkel, koja je bila na izvorištu sistema migracionih kvota i danas je prinuđena da plaća zbog toga sopstvenim elektoralnim gubicima.

Upravo jačanje suprotstavljanja između Nemačke sa jedne strane i Mađarske i drugih država centralne i istočne Evrope sa druge strane, izgleda kao ključni faktor daljeg razvoja događaja u EU. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc već je zadao ton toj kampanji, izjavivši da su neke evropske zemlje (čitaj – Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka) u situaciji oštre migracione krize “gurnuli Nemačku u nevolju”. U navedenim zemljama imaju sasvim drugačije mišljenje. Pavel Telička, poslanik Evropskog parlamenta u ime češkog pokreta ANO, u intervjuu “Češkom radiju” istakao je da je “u stvari kancelar Nemačke Angela Merkel gurnula druge u nevolju, zato što je jednog lepog dana ona objavila nešto što se tiče cele Evropske unije, čak  i ne opterećujući sebe da dođe na samit EU i kaže: “Ja planiram to i to, i to i to, hajde da razradimo zajedničku poziciju”. “Kada bi pritom još i dodala: “To je u kompetenciji pojedinih zemalja i čak ako se mi i dogovorimo, ja ću ipak tako postupiti”. Međutim, ona ni to nije učinila” – napomenuo je poslanik Evropskog parlamenta iz Češke. [http://www.radio.cz/ru/rubrika/radiogazeta/sammit-v-bratislave-evropa-bez-dorozhnoj-karty]

Samo rukovodstvo EU, kao i ranije, nalazi se u stanju obamrlosti. To se tiče ne samo migracionih problema, nego i uspostavljanja saradnje sa Rusijom i čak uvođenja Brexit-a u mehanizam– od čega direktno zavisi već i finansijsko-ekonomska stabilnost Evrope. Stiče se utisak da su u Briselu zamrli u očekivanju ishoda predstojećih izbora u tri ključne zemlje – Nemačkoj i Francuskoj (u 2017 godini) i naravno, u SAD. No, njihovi rezultati teško da će pomoći “jedinstvu Evrope”. I tada se može dogoditi mračno proročanstvo Enriko Letija, bivšeg premijera Italije a danas stručnjaka Pariskog instituta za politička istraživanja Žaka Delora: “Ja se veoma plašim da ćemo ostati pri status-kvo stanju, da ćemo dočekati rezultate izbora u Nemačkoj i Francuskoj i u konačnom rezultatu izgubiti Evropu”… [http://www.lemonde.fr/europe/article/2016/09/14/fragilisee-par-de-multiples-crises-l-europe-doit-se-relancer_4997271_3214.html]

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *