Mafijaši razvijaju turizam

Mafijaši razvijaju turizam

14 jula 2013

The-Staircase-of-Santa-Maria-del-Monte-Sicily1979894520Lik Vita Korleona na bilbordu koji poziva turiste na Siciliju iznenadio je mnoge šetače po Beogradu. Pored prirode, plaža i mora, prodavci aranžmana na italijanskom ostrvu odlučili su da privuku turiste i mafijaškom istorijom Sicilije, postojbinom Koza nostre.

Iako će mnogi reći da je takva reklama za letovanje neumesna, za marketinške stručnjake to nije iznenađenje. Crno-bela fotografija Marlona Branda, u ulozi Don Vita, odavno je svetski brend.„Kum” Marija Puza je najprodavaniji roman svih vremena, a istoimena ekranizovana trilogija je najgledanije filmsko ostvarenje. Kada se tome doda da su preci glumca Al Pačina, koji tumači glavnu ulogu, upravo iz Korleona emigrirali u Ameriku, a da je ovaj gradić i rodno mesto stvarnog vođe italijanske mafije Salvatore Rina, onda je jasno da turistički vodiči imaju mnogo šta da ispričaju posetiocima.

Jedna od ulica u mestu preimenovana je u „11. aprila”, zato što je tog dana 2006. godine, posle četiri decenije traganja, na Siciliji uhapšen Bernando Provencano, naslednik Salvatora Rine.

Danas u gradiću Korleonu radi antimafijaški muzej – „Međunarodni dokumentacioni centar o mafiji i pokretu protiv mafije”, a Palermo je bio domaćin konferencije UN protiv međunarodnog kriminala. Tako su i mit i stvarnost italijanske mafije, kao i borba protiv nje, postali turistička atrakcija.

– U svetu je vrlo razvijen takozvani mračni turizam (dark tourism) – kaže politikolog Ana Marija-Popović, student master studija na pariskoj Sorboni, inače jedina sa Balkana koja je dobila punu stipendiju Evropske komisije za master studije sa temom „Održivi teritorijalni razvoj”, zajednički projekat Sorbone sa univerzitetima „Padova” u Italiji i „Luven” u Belgiji.

Kaže da svaka teritorija koja ima potencijal za turizam treba da ga iskoristi, jer on donosi 10 posto bruto društvenog proizvoda na svetskom nivou, a istorija postaje sve atraktivnija za razvoj turizma, naročito u Evropi.

– Italijansko tržište se sada okreće Istočnoj Evropi, pa nije isključeno da se i mafijaški brend isprobava kao atrakcija koja treba da privuče goste iz Srbije, jer je nama to poznato iz medija i filmova. Vito Korleone je deo nacionalnog brenda Italije, koji može biti odlično iskorišćen u prodaji turističke ponude, naročito kada određeni deo teritorije, kao što je Sicilija, treba učiniti prepoznatljivim za strane turiste. Od njih se očekuje da odreaguju na asocijaciju koja je privlačna – kaže Ana Marija-Popović.

Pitamo da li su i neke druge zemlje „upakovale” negativni mafijaški brend u turističku ponudu.

– Kolumbija ima čuvene narko-ture koje vode turiste u obilazak kuće i imanja, groba i zatvorske ćelije Pabla Eskobara. Oni su to nazvali „Pablo tura”. Iako se postavilo pitanje koliko je etično reklamirati narko-kartele, taj „mračni turizam” postao je unosna industrija – kaže naša sagovornica.

Jedna agencija čak nudi i „Popodne sa porodicom Eskobar”, a vrlo je posećen i Nacionalni muzej policije u Bogoti, u kome se čuvaju zlatom obloženi pištolji narko-bosa, retki komadi oružja i njegov radni sto sa skrivenim fiokama. Ostrva koja su pripadala Eskobaru sada su vlasništvo države, koje Kolumbija unovčava kroz turizam.

Čuveni zatvor „Alkatraz” postao je takođe unosna turistička aktrakcija u okviru nacionalnog parka „Golden gejt” u San Francisku, sa više od milion i po posetilaca godišnje. Tu je i ćelija u kojoj je 11 godina proveo Al Kapone.

Muzej „Aušvic” već godinama ima preko milion poseta godišnje, a 2012. zabeležena je rekordna poseta ozloglašenom nacističkom logoru – 1,43 miliona ljudi iz Evrope, ali i Amerike i Južne Koreje.

– Mračni deo istorije je ljudima uvek interesantan. I u Rimskom carstvu ljudi su rado išli da gledaju gladijatore. Aktuelne su postratne zone, kao što je Kongo, na primer. Ljudi bi hteli da vide poprište i da nauče nešto novo o tome. Ipak, to su neke mikro-niše u turizmu. Takvi aranžmani nisu česti – kaže Ana Marija-Popović.

Smatra da Srbija ne treba da fokusira svoju turističku ponudu na mračni deo novije istorije, iako bi „Beograd devedesetih” u budućnosti možda bio zanimljiv za posetioce iz regiona. Beograd i Srbija imaju da ponude turistima mnogo više i bolje od toga.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *