Magnetizam Andrića
3 decembra 2017
KULTURA koja počinje da oboleva od Alchajmera ne čini sebi dobro. Skloni smo da favorizujemo savremenost i bombastične nove naslove, a i naša svest se odvija u brzim fleševima u kojima je važnije šta je izjavio petorazredni političar od činjenice da u ovoj književnost postoji pisac koji se zove Ivo Andrić. Ovakvom vrstom sećanja mi utemeljujemo kulturu.
Ovo je rekao profesor Mihajlo Pantić, urednik zbornika „Andrić, Beograd, priča“, predstavljenog u sredu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda. Zbornik je izdala Gradska Biblioteka u ediciji „Vrhovi“ koja postoji osam godina.
– Ona afirmiše duh Beograda, kao što smo sa prethodnih osam zbornika pokazali. Niz se nastavlja iduće godine sa dva zbornika zbog dva jubileja 125 godina Miloša Crnjanskog i 70 godina Dušana Kovačevića – kazao je Pantić. – Posebno sam ponosan jer su Andrićevo ime, magnetizam i značaj privukli pisce različitih poetika, orijentacija i generacija koji su se, koliko god različiti, okupili oko kulturnog i književnog fenomena u čijem je temelju Andrić, odnosno priča i pripovedanje.
Zbornik „Andrić, Beograd, priča“ predstavljen je u okviru „Dana Ive Andrića“ koji je u biblioteci održan u saradnji sa Zadužbinom Ive Andrića, a direktorka BGB Jasmina Ninkov izrazila je zahvalnost na podršci. U knjizi su sabrane priče 10 savremenih srpskih pisaca, inspirisane Andrićem – Milisava Savića, Vladislava Bajaca, Mira Vuksanovića, Vuleta Žurića, Jovice Aćina, Vladimira Pištala, Mirka Demića, Gorana Petrovića, Milete Prodanovića, Žanete Đukić Perišić.
– Ako bi igde trebalo da se povučemo u svojoj samoljubivosti to je kada je Andrić pred nama. Divno je kada pisac toliko traje i kada ne morate nikad ništa da dokazujete o njemu, kao i kada god šta vežete za njega ima smisla. On je „homo univerzalis“ proteklog veka. Čovek koji je mogao da nas nauči mnogo čemu – rekao je Vladislav Bajac.
IZLOŽBA RETKIH IZDANJA
NA izložbi „Stara i strana izdanja dela Ive Andrića“ u pozajmnom odeljenju BGB, koja je nastala u saradnji sa Srpskim bibliofilskim društvom i Zadužbinom Ive Andrića, u narednih desetak dana publika će videti prva i retka izdanja, od kojih su najvažnija Ex ponto iz 1918. i „Nemiri“ iz 1920. godine, prvo srpsko izdanje Ex ponta iz iste godine, kao i dela za koje je Andrić dobio Nobelovu nagradu. Sa druge strane vitrine izložena su neka od 108 stranih izdanja Andrićevih dela, koja su prevedena na 50 svetskih jezika.
KOMENTARI
3 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
goran says:
Magnetizam Andrića je u tome što ga niko ne čita. Osim za potrebe ovakvih skupova.
Trn says:
Prof. dr Mihajlo Pantić, inače i pisac, književni kritičar, kad god ima slobodnog vremena "baci se" na sastavljanje bilo kakve antologije. Pa mu je sad i nobelovac Ivo Andrić došao na red. On lepo uzme mobilni i pozove svoje drugosrbijanske pisce, akademike, svoje drage prijatelje (za ono što su neki od njih stvorili - skidam kapu; samo ne znam otkud u ovoj "antologiji" Miro Vuksanović), u ovom slučaju njih desetoro, da napišu kakvu priču i o Andriću (istina, Milisav Savić ima i roman o boravku i švalerisanju Ive Andrića u Soko Banji)i - eto "antologije". Biblioteka grada Beograda "prepoznala" je njenu istorijsku literarnu vrednost i bespogovorno je objavila. Svaka čast!
goran says:
Tacno tako, u pitanju je mafija koja je zajahala srpsku knjizevnost, briga njih za Andrica, oni gledaju samo svoj interes. Pravda je u tome sto ni njih niko ne cita. Oni su prazno mesto.