„MAJDAN“ U VENECUELI – Maduro ne pravi greške poput Janukoviča

„MAJDAN“ U VENECUELI – Maduro ne pravi greške poput Janukoviča

9 marta 2014

4563658-3x2-940x627 Nicolas MaduroVesti iz Karakasa neverovatno podsećaju na dojučerašnje izveštaje iz Kijeva.

Neredi u glavnom gradu Venecuele traju već mesec dana, a žrtava ima na obe strane. Društvo je podeljeno, Vašington „izražava zabrinutost”, borci za ljudska prava traže međunarodno uplitanje, ali predsednik Nikolas Maduro – za razliku od Viktora Janukoviča – zasad čvrsto drži vlast.

Ukupan broj poginulih u masovnim neredima u izvedbi opozicije (koje traju od početka februara) dostigao je 20 ljudi, ali sam predsednik Venecuele Nikolas Maduro, koji je nasledio Uga Čaveza, kaže da se radi o 50 poginulih. Pohapšeno je više od 700 pripadnika opozicije.

Dve poslednje žrtve izgubile su život pri pokušaju rušenja barikada na jednoj od ulica Karakasa.

Jedan od ubijenih je pripadnik venecuelanske „nacionalne garde” (formacija slična ukrajinskom „Berkutu”).

Predsednik venecuelanskog parlamenta Diosdado Kabeljo izjavio je da su ta dvojica ubijena snajperskim mecima i da je strelac dejstvovao sa krova susedne kuće što ne može da se ne uporedi sa nedavnim dejstvom snajperista koji su u Kijevu ubijali i policajce, i „evromajdanovce”, i pripadnike „Berkuta”.

Asošijejted pres je objavio da je drugi poginuli bio član grupe bajkera – motorizados, koji su slični krimskim „Noćnim vukovima” i da i oni imaju nepomirljiv stav prea opoziciji.

Venecuela, sudeći prema izjavama samoproglašenog premijera Ukrajine Arsenija Jacenjuka, može biti jedna od retkih zemalja koja će priznati rezultat referenduma o samoopredeljenju Krima.

Prekookeanskog „revolucionarnog lidera” po svoj prilici je inspirisao uspeh Majdana.

U Venecueli je sve počelo mirnim protestom studenata, ali su se potom „ubacili” opozicija i ekstremni desničari.

„Pohapsili smo lidere različitih grupa i fašiste koji su pozivali na masovne nerede i postavljanje barikada po gradovima” – izjavio je Maduro koji je posle smrti Ugo Čaveza izabran za predsednika.

Ima i banalnih sličnosti.

Dok se ovih dana u Ukrajini ruše spomenici Lenjinu, u Venecueli su huligani otkinuli glavu sa spomenika Čavezu.

Spoljašnje sile za nerede optužuju venecuelanske vlasti.

To, pored susedne Paname, čine i SAD sa kojima je Venecuela prekinula diplomatke odnose i sredinom februara proterala trojicu američkih diplomata.

Venecuela je svoju odluku obrazložila činjenicom da su Amerikanci aktivno sarađivali sa pripadnicima opozicje.

Pomoćnik američkog državnog sekretara Viktorija Nuland tesno je sarađivala i sa liderima kijevskog Majdana: Jacenjukom, Kličkom i Tjagnibokom.

„Demokratije se ovako ne ponašaju”– već je stigao da poruči Maduru američki državni sekretar Džon Keri i zatražio da se hitno oslobode svi zatvoreni venecuelanski opozicionari.

U maju prošle godine Keri je od ukrajinskih vlasti tražio da se na slobodu pusti Julija Timošenko.

vene_prot_1Ne zaostaju ni „nevladine” organizacije.

Grupa od „šest najboljih eksperata UN za ljudska prava, mučenja i nezakonska hapšenja” zatražila je od Karakasa da objasni zašto je upotrebio „prekomernu silu” protiv demonstranata i novinara.

„Pomirljivi dijalog, koji je toliko neophodan u Venecueli, nemoguć je ako se politički lideri, studenti, mediji i novinari izlažu progonima i zaplašivanju vlasti” – naglašava se u izjavi grupe boraca za ljudska prava koja se nudi da bude posrednik između vlasti i opozicije.

Ovo podseća na izjave koje su do smene vlasti u Ukrajini davale međunarodne NVO – na primer, u januaru ove godine Human Rights Watch pozvao je „međunarodne partnere Ukrajine da na nju izvrše pritisak s ciljem da se istraže kršenja ljudskih prava tokom protesta”.

Lider venecuelanske opozicije Enrike Kapriles, govoreći 24. Februara na karakaskom „majdanu”, izjavio je da je spreman da pregovara sa Madurom.

Ovde treba podsetiti na činjenicu da su lideri kijevskog „majdana” samo tri dana pre državnog udara potpisali sporazum sa predsednikom Viktorom Janukovičem.

Ono što se ovih dana događa u Venecueli zaista podseća na Ukrajinu uoči svrgavanja Janukoviča.

Zamenik direktora moskovskog Instituta za Latinsku Ameriku, Vladimir Sudarjev, ukazuje i na principijelnu razliku između „majdana” u Ukrajini i Venecueli.

„Postoji određena sličnost, ali je principijelna razlika u tome što je venecuelanska vlast snažna i centralizovana i što njene strukture bezbednosti sve drže pod kontrolom. U Ukrajini je nastupilo bezvlašće i zato su se pojavili banderovci i banditi.

Venecuelanski režim, smatra Sudarjev „ponekad podseća na „autoritarni režim u svim aspektima”. A bez obzira na lošu ekonomsku situaciju sa 56 odsto inflacije, nestašicu namirnica i visok nivo kriminaliteta, armija je i dalje jedinstvena, nema talasanja kod oficira, nama raskola u rukovodstvu i bliskom okruženju Madura” – konstatuje ovaj ruski stručnjak.

Sudarjev ističe i da Maduro – za razliku od Janukoviča – nema račune u stranim bankama.

Po njegovoj proceni, Čavez je ostavio Venecueli „veoma teško nasleđe”.

„Venecuelu i Ukrajinu spaja i postojanje raskola. Obe su zemlje podeljene na pola. Ali, Venecuela nije podeljena po geografskom principu kao Ukrajina, već po tome što polovina stanovnika podržava opoziciju, a druga polovina organe bezbednosti i vladdajuću partiju” – istakao je Sudarjev.

„Predsednik Maduro pod određenim spoljnim pritiscima ipak nudi dijalog opoziciji i verovatno formiranje koalicione vlade”.

Međutim, opozicija je toliko radikalno raspoložena da čak ne želi preuzimanje odgovornosti za ono što se dešava u Venecueli i za izvlačenje zemlje iz ekonomske krize, konstatuje Sudarjev.

„S druge strane, za sada vlast ipak kontroliše situaciju u zemlji iako opozicija izvodi mase studenata na ulice i stvar se ne završava preuzimanjem vlasti” – ističe ekspert.

Uostalom, lider ekstremne organizacije Narodna volja (koja je venecuelanski Desni sektor) – Leopoldo Lopez – dobrovoljno se predao vlastima.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *