Majke Srebrenice, ostavite Vuka Jeremića na miru

Majke Srebrenice, ostavite Vuka Jeremića na miru

26 januara 2013

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

Aktuelni trend pisanja pisama i apelacija nastavile su „Majke Srebrenice“. Izgledalo je da se besmislena histerija dela bošnjačkih političara i nevladinih aktivista, zbog briljantnog izvođenja „Marša na Drinu“ u Ujedinjenim nacijama smirila, ali srebreničko udruženje ponovo želi da bude veći musliman od reisa Kavazovića i veći državnik od Bakira Izetbegovića.

Srebreničke majke dosad su uputile više saopštenja javnosti nego većina političkih partija u BiH. Najviše pažnje privlačile su reagujući na događaje iz oblasti kulture. Pozvale su svojevremeno na neplaćanje pretplate FTV-u zbog „dženaze krmetu“ u seriji „Lud, zbunjen, normalan“, a petljale su se i u Anđelinin film. Posle filmske umetnosti, sada je meta njihovih kritika i muzika, odnosno sporni Jeremićev i Ban Ki Munov „Marš na Drinu“.

Pre svega, treba reći da se svako normalan, pa tako i autor ovog teksta, saoseća sa patnjom majki zbog gubitka života njihovih sinova. Događaji u Srebrenici, kao posebno bolna tačka tragičnog sukoba u BiH, zaslužuju najviši stepen poštovanja i dostojanstva i to, ni u jednom momentu, nije sporno. Proteklih godina takav odnos pokazali su i najvažniji srpski političari. Problem je, međutim, što su „Majke Srebrenice“ nevladina organizacija samo po imenu. Ove nesrećne žene davno su postale predmet političkih manipulacija. I, naravno, nije to usamljen slučaj.

Pisali su juče Vuku Jeremiću. I njegovoj majci Seni. Vuku su prebrojana krvna zrnca, ona od babe Sadete i dede Šerifa. A zatim, za zločin u Srebrenici optuženi su – Srbi. Zločinci nad njihovom decom, po majkama, nemaju ime i prezime. To su Srbi, a to znači baš svi Srbi, koji uz zvuke „Marša na Drinu“ ubijaju Srebreničane, samo zato što su muslimani. Vratimo se na trenutak u te tragične julske dane 1995. godine i zamislimo scenu u kojoj Slovenac Franc Kos, Hrvat Dražen Erdemović i Bošnjak Zijad Žigić pevaju: „U boj, krenite junaci svi..“, dok ispaljuju rafale po vezanim zarobljenicima. Deluje kao budalaština, zar ne? Ravna onoj da su Srbi silovali Bošnjakinje uz pesmu zlosrećnog Radiše Uroševića, kako je to „verno“ prikazala Džolijeva u svom premijernom pokušaju da izrežira film.

Jeremić je obavešten i da je u Srebrenici poginulo 10.000 ljudi. Stara priča. Jedan dan je sedam, drugi osam, danas deset hiljada, sutra će biti dvanaest i tu već dolazimo na teren Harisa Silajdžića. Dakle, teren politike. Zato je logična preporuka majkama i autoru ovih pisama da se prestanu kriti iza svoje stradale dece, osnuju partiju, pa onda neka ruže koga god i koliko god hoće. Do tada, ostanite živo i zdravo!

(pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *