Мајсторије уз помоћ пријатеља

Tweet

Канада је последњих деценија постала дом бројним музичарима са наших простора, а међу њима је и кларинетиста и педагог Милан Милошевић. Овај некадашњи члан Београдске филхармоније и син маестра Бокија Милошевића, већ 16 година живи у Ванкуверу, одакле путује на наступе, али и ради као директор музичког одсека на тамошњем колеџу. У Београд га доводи вечерашњи концерт у Коларцу (у 19 часова) где ће трио – Милан Милошевић (кларинет), Александар Сердар (клавир) и Жарко Перишић (фагот) – повести посетиоце на занимљиво музичко путовање.

Мелодије Моцарта, Бетовена, Шумана, Менделсона „помешаће се“ са премијерним делима савремених српско-канадских композитора Ане Соколовић и Ивана Елезовића.

– Једино што заиста повезује све ове композиторе и стилове различитих епоха, укључујући и два савремена дела, заправо смо нас тројица са одличном музичком и пријатељском енергијом на сцени – каже Милошевић за „Новости“.

Питамо га колико у једној мултикултуралној средини каква је Канада има места за српске композиторе и музичаре?

– Број заиста успешних Срба у Канади није толико велики колико се то жели представити. Али, имамо неколико фантастичних и признатих композитора са наших простора, чија ће се пробрана дела, поред осталих, извести на Коларцу.

По речима нашег саговорника, Канада присваја и помаже различите културе и обичаје, али успех најчешће постижу они који комуницирају са свима, као што је случај са популарном, класичном културом.

И класична музика данас је принуђена да разним „атракцијама“ привлачи публику. Милошевић сматра да „публика непогрешиво препознаје искреност, без обзира на стил музичког садржаја“.

– Естрадизација класичне музике, као пандан популарној која преплављује медије је покушај да се успостави комуникација са новом публиком. У томе нема ништа лоше, уколико је садржај и квалитет онај прави, јер ту никаква маркетиншка бравура не може да прикрије било шта неукусно и лоше.

Милошевић додаје да овај феномен није одлика данашњег времена, како се многима чини.

– Једина разлика је што у данашњој великој медијској буци, имамо плејаду карактера који додатно збуњују избор. Али, то нас тера да се боље концентришемо не бисмо пронашли онај прави, добар садржај у поплави свега и свачега.

У породици Милошевић музика је записана у генетском коду, а на питање знају ли његове колеге „из какве куће долази“, наш саговорник одговара:

– Странци не знају за Бокија, али знају да имам породичну традицију и да ми је отац композитор и кларинетиста. Наравно, то ми је у једном тренутку помогло да артикулишем свој глас и идеје, те сам не само снимио ЦД са обрадом дела већ, инспирисан тим истраживењем, спровео и своје на тему музичке орнаментације, на којој сам и докторирао на Универзитету Британске Колумбије у Ванкуверу.

ДРАГОЦЕНА ИСТРАЖИВАЊА

ОСИМ наступа и предавања, Милошевић објављује радове и истраживања о новој извођачкој техници.

– За мене је смисао рад са студентима и другим, већ формираним уметницима. Нема драгоценије ствари за мене него кад видим да моја замисао и нова техника свирања почне да служи нечему другом, што ми није пало на памет. Кад видим да има макар и мале користи да се олакшају неке ствари у извођаштву. Кад видим да Мађари направе свој традиционални инструмент, тарагот и назову га мојим именом, само зато што је био предмет мог академског истраживања.

(Вечерње новости)

Tweet