Majstorije uz pomoć prijatelja

Tweet

Kanada je poslednjih decenija postala dom brojnim muzičarima sa naših prostora, a među njima je i klarinetista i pedagog Milan Milošević. Ovaj nekadašnji član Beogradske filharmonije i sin maestra Bokija Miloševića, već 16 godina živi u Vankuveru, odakle putuje na nastupe, ali i radi kao direktor muzičkog odseka na tamošnjem koledžu. U Beograd ga dovodi večerašnji koncert u Kolarcu (u 19 časova) gde će trio – Milan Milošević (klarinet), Aleksandar Serdar (klavir) i Žarko Perišić (fagot) – povesti posetioce na zanimljivo muzičko putovanje.

Melodije Mocarta, Betovena, Šumana, Mendelsona „pomešaće se“ sa premijernim delima savremenih srpsko-kanadskih kompozitora Ane Sokolović i Ivana Elezovića.

– Jedino što zaista povezuje sve ove kompozitore i stilove različitih epoha, uključujući i dva savremena dela, zapravo smo nas trojica sa odličnom muzičkom i prijateljskom energijom na sceni – kaže Milošević za „Novosti“.

Pitamo ga koliko u jednoj multikulturalnoj sredini kakva je Kanada ima mesta za srpske kompozitore i muzičare?

– Broj zaista uspešnih Srba u Kanadi nije toliko veliki koliko se to želi predstaviti. Ali, imamo nekoliko fantastičnih i priznatih kompozitora sa naših prostora, čija će se probrana dela, pored ostalih, izvesti na Kolarcu.

Po rečima našeg sagovornika, Kanada prisvaja i pomaže različite kulture i običaje, ali uspeh najčešće postižu oni koji komuniciraju sa svima, kao što je slučaj sa popularnom, klasičnom kulturom.

I klasična muzika danas je prinuđena da raznim „atrakcijama“ privlači publiku. Milošević smatra da „publika nepogrešivo prepoznaje iskrenost, bez obzira na stil muzičkog sadržaja“.

– Estradizacija klasične muzike, kao pandan popularnoj koja preplavljuje medije je pokušaj da se uspostavi komunikacija sa novom publikom. U tome nema ništa loše, ukoliko je sadržaj i kvalitet onaj pravi, jer tu nikakva marketinška bravura ne može da prikrije bilo šta neukusno i loše.

Milošević dodaje da ovaj fenomen nije odlika današnjeg vremena, kako se mnogima čini.

– Jedina razlika je što u današnjoj velikoj medijskoj buci, imamo plejadu karaktera koji dodatno zbunjuju izbor. Ali, to nas tera da se bolje koncentrišemo ne bismo pronašli onaj pravi, dobar sadržaj u poplavi svega i svačega.

U porodici Milošević muzika je zapisana u genetskom kodu, a na pitanje znaju li njegove kolege „iz kakve kuće dolazi“, naš sagovornik odgovara:

– Stranci ne znaju za Bokija, ali znaju da imam porodičnu tradiciju i da mi je otac kompozitor i klarinetista. Naravno, to mi je u jednom trenutku pomoglo da artikulišem svoj glas i ideje, te sam ne samo snimio CD sa obradom dela već, inspirisan tim istraživenjem, sproveo i svoje na temu muzičke ornamentacije, na kojoj sam i doktorirao na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru.

DRAGOCENA ISTRAŽIVANJA

OSIM nastupa i predavanja, Milošević objavljuje radove i istraživanja o novoj izvođačkoj tehnici.

– Za mene je smisao rad sa studentima i drugim, već formiranim umetnicima. Nema dragocenije stvari za mene nego kad vidim da moja zamisao i nova tehnika sviranja počne da služi nečemu drugom, što mi nije palo na pamet. Kad vidim da ima makar i male koristi da se olakšaju neke stvari u izvođaštvu. Kad vidim da Mađari naprave svoj tradicionalni instrument, taragot i nazovu ga mojim imenom, samo zato što je bio predmet mog akademskog istraživanja.

(Večernje novosti)

Tweet