МАКРОН: ЕУ се може распасти због јефтине радне снаге са истока Европе

MAKRON: EU se može raspasti zbog jeftine radne snage sa istoka Evrope

25 avgusta 2017

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron ocenio je danas u Bukureštu da ukoliko se ne izmeni evropska direktiva o radnicima koji se šalju na rad u druge zemlje, i kako je rekao, „fiskalni damping“ kome pribegavaju neke istočnoevropske zemlje može doći do rasformiranja EU.

„Neke politike i poslovne sredine“ u Evropi „žele da dotaknu strukturne fondove i razviju model koji predstavlja fiskalni i socijalni damping“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Bukureštu.

On je dodao da će to „eksplodirati“ ako se nešto ne učini i da će to biti „rasformiranje Evropske unije“.

Makron se nalazi u Bukureštu, drugog dana svoje mini-evropske turneje tokom koje promoviše amandman na tu kontroverznu evropsku direktivu.

On je u Bukureštu razgovarao sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom. Otkrio je se nada da će krajem oktobra u Briselu postići većinski sporazum da se skrati vreme koliko radnici poslati na rad mogu da ostanu u drugoj zemlji i da se ojačaju kontrole.

Makron je rekao da je uveren da će zemlje članice EU do kraja godine postići sporazum o radnicima koji se šalju na rad u druge zemlje Unije, odnosno jeftini radnici iz istočne Evrope koji su privremeno poslati na rad u bogatije EU zemlje.

Makron je posle razgovora sa rumunskim predsednikom Johanisom pohvalio volju Rumunije da radi zajedno sa francuskom na tom pitanju.

Radnici poslati na rad u drugu zemlju iz zemalja istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Poljsku, nastavljaju da uplaćuju poreze i doprinose za socijalno osiguranje u svojim matičnim zemljama, što omogućava poslodavcima da im daju manje plate nego radnicima u zemljama Zapada gde su troškovi socijalnog viši. Većina njih radi u građevinarstvu, ali mnogi rade i kao varioci, električari ili kao negovatelji starijih osoba.

Makron želi da se od kompanija traži da daju iste plate radnicima poslatim na rad kao i lokalnim radnicima i da se ograniči slanje radnika na rad u inostranstvo na godinu dana.

„Ne radi se o tome da se zabrani rumunskim kompanijama za putni prevoz da rade svuda u Evropi“, rekao je Makron, osvrćući se na vozače kamiona koje često zapošljavaju zapadnoevropske kompanije, što je jedan od najčešćih primera.

Nova pravila moraju da budu usvojena da bi se bolje zaštitili francuski radnici od nefer konkurencije, rekao je on.

Radnici poslati na rad predstavljaju oko jedan odsto ukupne radne snage EU, ali je percepcija da su po cenama konkurencija lokalnim radnicima u Zapadnoj Evropi i da vrše pritisak da se plate smanje na niže i time povećaju nejednakosti u bogatstvu.

Evropska komisija je prošle godine predstavila nova pravila da se regulišu plate poslatih radnika i lokalnih radnika, ali su se usprotivile zemlje članice iz centralne i istočne Evrope.

Rumunski predsednik Klaus Johanis rekao je da EU propisi treba da budu jasniji.

„Niko ne želi da stvori povoljne uslove za neke i nepovoljne za druge“, rekao je on.

Prema rumunskim zvaničnim podacima, prošle godine je oko 50.000 rumunskih radnika poslato na rad u druge zemlje EU.

Makron je takođe govorio o šengenskoj zoni slobodnog putovanja. Rekao je da se u principu ne protivi tome da se Rumunija pridruži grupi od 26 zemalja koje su u toj zoni, ali je dodao da granična kontrola mora da se poboljša.

„Šengenska zona ne funkcioniše dobro“, rekao je on.

Makron kasnije putuje u Bugarsku koja takođe želi da uđe u šengensku zonu.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ilija Kolev Radovis Makedonija says:

    EVO ZASTO SE DESAVA ISSELJAVANJE ! Jasno je da u radu ucesce bazira na necim, koje ima vrednost, zbog cega interes mora da bude ostvaren u celosti. A, interes je ostvaren u celosti, iskljucivo tada, kada cena toga necega se dobije= putem trzista i putem ucesca u ostatku zarade- novu vrednost, koja se naziva profit i gubitak. Trzisno dobijanje cene je, na bazi trzista, za trud- radnike trziste truda i pare- gazde trziste para- novca. A, dobija se, za radnike ostvarena plata, a za gazde ostvarena kamata na vlastiti ulozen novac. Ucesce u ostatku, svakako mora biti zasnovano na toga necega sta je ulozeno, izrazeno u vrednost. Za radnike, ulozeno se zove trud, koi svoju vrednost dobija u toku rada, dobijajuci cenu, trzisnim putem, u vidu plata. Dok, vlasnici parama- gazde, njihovo necega sta ulazu je pare /novac/, koji jos u momentu ulaganja nosi sa sobom svoju vrednost. Evo to je i kljuc podele ostatka nove vrednosti- profit i gubitak. Samo tako uredzeni rad, a to je baza sistema, moze se smatrati ispravnim, jer samo tako ono koje se stvara kao ponuda moze se i trositi. Danas to nije slucaj, zbog toga sto radnici ne dobijaju deo iz profita, koji i nima pripada, a i ne prihvataju rizik u slucaju gubitka, ponuda koja odgovara toga dela iz profita koi njima pripada, ne moze se trositi. Ta ponuda zove se visak ponuda, koja je uzrok pojave kriza. A pojava krize ima znacaj kocenje posla i pojave svih problema pa i prinuda za isseljavanje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *