МАКРОН ОТКРИО правог кривца за нереде у Паризу!

MAKRON OTKRIO pravog krivca za nerede u Parizu!

12 decembra 2018

Teško da će novo ekonomsko vanredno stanje koje je u Francuskoj proglasio njen predsednik Emanuel Makron nešto bitno promeniti. Probao je to, bez uspeha, i bivši predsednik Fransoa Oland. Kozmetičke promene su nedovoljna odbrana od problema koje generiše surovi sistem liberalnog kapitalizma.

Kada je priznao da je Francuska u vanrednim ekonomskim okolnostima, njen predsednik Emanuel Makron praktično je sam prognozirao mršave domete socioekonomskih mera koje su od njega iznudili konstantni protesti pokreta „žutih prsluka“.

O tome najbolje svedoči Makronova rečenica kojom je pokušao da skine odgovornost sa svoga imena, koje demonstranti jedino i uporno povezuju sa ostavkom.



„U proteklih 18 meseci nije bilo moguće pružiti odgovor na probleme koji traju poslednjih 40 godina“, poručio je Makron i time svesno, ili ne, poručio da ni od njegovih najnovijih poteza ne treba očekivati spas. Predsednik bogatih, kako ga nazivaju, i sam pripadnik najbogatijeg društvenog sloja, praktično je uperio prst u pravoga krivca.

Po rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića, to je, bez sumnje, koncept liberalnog kapitalizma u svom najsurovijem obliku koji je za Francuze značio dovođenje u pitanje socijalnih davanja i i njihovog tradicionalnog načina života koga se teško odriču. To što je Makron najavio povećanje minimalca za 100 evra mesečno, počevši od maja iduće godine, i obećao ukidanje poreza na prekovremeni rad i uvođenje poreskih olakšica za sve građane čija su primanja manja od 2.000 evra mesečno, Savić smatra kozmetičkim promenama.

One će doduše francusku kasu, po rečima ministra finansija Olivijea Disopta, koštati između osam i deset milijardi evra, mnogo više nego „vanredno ekonomsko i socijalno stanje“ koje je pre dve godine proglasio Makronov prethodnik Fransoa Oland.

Olandov plan za oživljavanje francuske ekonomije, težak dve milijarde evra, podrazumevao je uskraćivanje pojedinih privilegija zaposlenima za račun kompanija koje su subvencionisane kako bi podigle broj zaposlenih. Socijalista Oland nije sa tim uspeo, a pogotovo ne sa namerom da dodatno oporezuje najbogatije.

Savić podseća da je Oland uveo progresivni porez na svaku dobit krupnih kapitalista od preko milion evra, ali su najbogatiji ljudi Francuske vrlo brzo odgovorili tako što su preselili biznis u neke druge zemlje sa mnogo povoljnijim uslovima poslovanja i francuski predsednik je odustao od toga.

Sagovornik Sputnjika, međutim, ukazuje na specifičnost Francuske, koja ima tradiciju socijalno osetljive države, ali i neverovatnu solidarnost među samim Francuzima.

On napominje da se u Francuskoj zadesio proletos za vreme štrajka železničara, malo pre koga je bio i štrajk kontrolora leta i svi su, kaže, vrlo strpljivo trpeli neverovatne gužve teško stižući do odredišta, ali niko se zbog toga nije bunio jer su razumeli da je to i u njihovom interesu i da se sutra i sami mogu naći u sličnoj situaciji.

„Francuska je u tom smislu neka svetla tačka u periodu teškog, surovog liberalizma kao zemlja koja ipak vodi računa koliko toliko o svom narodu, s jedne strane. Sa druge strane, ona se ne razvija onim tempom koji je potreban da bi se mogla alimentirati ta visoka socijalna davanja. To su krajnosti koje su izbile na videlo ovih dana. Makron u obraćanju naciji ništa specijalno nije rekao osim što je poručio narodu da ga je čuo i razumeo. Ali mislim da većina ljudi koji su izašli na proteste danas nije zadovoljna tim što je ponuđeno“, ocena je profesora Ekonomskog fakulteta.

Pogotovo što je to na dalekom štapu i odnosi se na manji broj ljudi, a utisak je da ih je Makron do sada iritirao svojim tvrdoglavim stavom da ih neće ni u čemu poslušati, zbog čega mu, kaže, sada ne veruju.

Savić ukazuje da je francuski ekonomista Toma Piketi u svom poznatom delu „Kapital u 21. veku“ analizirao 250 godina razvoja Francuske, uz najbitniji zaključak da su prihodi od renti i dividendi rasli dvostruko brže nego prihodi od rada. Uz to, produktivnost rada bila je dvostruko veća nego što su rasle nadnice zaposlenih radnika, što govori o tome da su se prihodi prelivali u ruke bogatih.

Napominjući da težinu današnje ekonomske situacije u Francuskoj oslikava i činjenica da će ona ove godine zabeležiti nultu stopu privrednog rasta, sagovornik Sputnjika zaključuje da je to što je Makron predložio nedovoljno i da će protesti „žutih prsluka“ biti nastavljeni i to ne samo u Francuskoj nego i u Evropi.

„To su kozmetičke mere koje ne mogu da reše suštinski problem, a on je strukturne prirode, što znači da je ceo kapitalistički sistem uzdrman iz temelja, a načela ga je svetska ekonomska kriza 2007. godine. On je preživeo jednu deceniju ali u celom svetu se ljulja jer sve manje naroda pristaje da funkcioniše na način kako je to skrojeno po obrascu surovog liberalnog kapitalizma. I to je suštinski problem“, ističe profesor Ekonomskog fakulteta.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. rodja says:

    "Kozmetičke promene su nedovoljna odbrana od problema koje generiše surovi sistem liberalnog kapitalizma. Kada je priznao da je Francuska u vanrednim ekonomskim okolnostima, njen predsednik Emanuel Makron praktično je sam prognozirao mršave domete socioekonomskih mera koje su od njega iznudili konstantni protesti pokreta „žutih prsluka“. O tome najbolje svedoči Makronova rečenica kojom je pokušao da skine odgovornost sa svoga imena, koje demonstranti jedino i uporno povezuju sa ostavkom." NEMA VIŠE KOLONIJA, GDE JE VAŽILO PRAVILO "POLA VAM UZIMAMO, POLA DAJETE DŽABE"!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *