Макрон шокирао ЕУ и САД и прешао на Путинову страну – ОВО ЈЕ ТАЈНА ОД KОЈЕ СЕ МАKРОН УПЛАШИО

Tweet

Влада Националног споразума (ГНА) Либије, која седи у Триполију, на челу са премијером Фајаз ал Сарајем, најавила је примирје као део иницијативе коју су предложиле Руска Федерација и Турска, преноси информативни портал Ал Wасат из Либије.

“Kао одговор на позив председника Турске и Русије, Тајип Ердогана и Владимира Путина, шеф председничког савета и врховни командант либијске војске најављују примирје“, цитирали су медији ГНА.

Према ТАСС-у, раније је либијска Национална армија (ЛНА) на челу са фелдмаршалом Kалифа Хафтаром такође најавила свој споразум да се борбе зауставе.

Kао што је њен званични портпарол генерал Ахмед ал-Мисмари најавио, ЛНА најављује примирје. У међувремену, он је захтевао да се и друга страна придржава примирја, обећавајући у противном „тежак одговор“.

Након ступања примирја на снагу, стране су већ почеле да оптужују једна другу за кршење закона.

Руски председник Владимир Путин имао је телефонски разговор са француским председником Емануелом Макроном. Према интернет страници Kремља, шефови држава детаљно су разговарали о ситуацији у Либији и нагласили важност поштовања прекида ватре обе стране у сукобу.

ЛНА је успела да добије одређен ниво подршке из Француске, Русије, Египта и Саудијске Арабије. У међувремену, државе попут Италије и Турске су подржале владу ГНА коју предводи Сарај и коју подржавају ЕУ, САД и УН.

Аналитичари већ дуго сумњају да је, с обзиром на снажну подршку у вођењу информационог рата коју је Русија дала покрету Жути прслуци у Француској, ово искоришћено као средство за подстицање Француске да подржи руску позицију у Либији.

Руски приступ меке моћи у ситуацији стабилности француске владе један је од неколико фактора који су покренули Макрона да заузме став супротно ставу који номинално признаје ЕУ.

Сходно томе, председници Русије и Француске су изразили спремност да помогну у решавању кризе. Поред Либије, Владимир Путин и Емануел Макрон разговарали су о напетој ситуацији око Ирана и залагали се за одржавање заједничког свеобухватног акционог плана (ЈЦПОА). Такође су разговарали о ситуацији у Украјини и Сирији.

Позиција Италије у додиру са Турском помаже да се Турској пружи даљи утицај на ЕУ у погледу регулације прилива миграната са средњег истока и сада земаља Магреба у ЕУ, у оној мери у којој је Турска у могућности да контролише догађаје у Либији.

Макрон је био под притиском земаља ЕУ да подржи званичну линију, подржавајући Сараја и ГНА. Међутим, руски притисак, у комбинацији са успехом Хафтарове ЛНА, ставио је Француску на страну политички опрезног и вероватно потенцијалног победника.

(Wебтрибуне.рс)

Tweet