МАКРОНОВ БЛЕФ – ФРАНЦУСКА ЈЕ КРЕНУЛА НА ДРУГУ СТРАНУ…

МАКРОНОВ БЛЕФ – ФРАНЦУСКА ЈЕ КРЕНУЛА НА ДРУГУ СТРАНУ…

15 јуна 2024

Изборни резултат француске владајуће листе на европским изборима „није добар за странке које бране Европу”. То је обзнанио, користећи се еуфемизмом, француски председник Емануел Макрон у телевизијском обраћању француској нацији прошле ноћи.

Том приликом позвао је на одржавање превремених избора 30. јуна и 7. јула. Званични резултати објављени овог јутра (понедељак, прим. прев) показују да је Национално окупљање (Rassemblement National, даље у тексту скраћено РН) освојило 31,47 одсто гласова. Макронова странка је на невеселом другом месту са 14,56 одсто гласова (далеко иза 22,4 одсто колико је добила 2019. године) и врло близу је прате умерени социјалисти Рафаела Гликсмана са 13,8 одсто.



Ови резултати избора за Европски парламент су жестоки лични пораз Емануела Макрона. Уколико постоји питање за које се чврсто везао овај колебљиви и недоследни председник – то је питање Европе. Со на рану додаје изузетан резултат Националног окупљања.

Опасан преседан

Макрон је гласно и јасно прокламовао после своје победе 2017. године да ће осигурати да разлози који су навели 11 милиона гласача да свој глас повере Марин ле Пен буду отклоњени. Насупрот томе, РН никада није било популарнији. И пратећи прве процене синоћњих резултата, управо је Жордан Бардела – француски премијер – захтевао од Макрона да призна пораз и позове на одржавање скупштинских избора. Ле Фигаро означио је тај потез „политичким земљотресом који ће обележити историју Пете републике”.

Макрон је одлучио да распусти Народну скупштину – што устав не захтева – тиме признајући да се француска политичка сцена нашла у незавидном положају. Још од 1997. председник није распустио скупштину како би рашчистио атмосферу. Али председник Макрон би требало добро да пази на тај преседан. Распуштање скупштине које је извео деголистички председник Жак Ширак није обновило нити оснажило већину десног центра, како се надао, већ је изабрана левичарска већина. То је обавезало Ширака да именује социјалистичког премира и да управља државом заједнички са опозицијом.

Многи верују да Макрон ризикује да се одигра управо овакав сценарио. Тренутно РН има 88 мандата, али све упућује да ће постати највећа странка након парламентарних избора. То значи да би председник именовао двадесетосмогодишњег Жордана Бардела (званичног председника РН-а) као премијера и да би управљали у кохабитацији.

Макрон верује да би препуштање власти Националном окупљању принудило ову политичку странку да увиди реалности управљања и да би јој тако умањио кредибилност за председничке изборе 2027. године. Истраживања јавног мњења упућују да би на њима могла да победи Марин Ле Пен.

Ефекат шока

Још од када је Макрон изгубио радну већину у скупштини 2022. године атмосфера у доњем дому постала је полу-побуњеничка пошто председник није могао да спроведе своје бројне реформе. Француска народна скупштина могла би да потоне још дубље уколико би премијер постао Бардела, којег би узнемиравала и нападала ревитализована радикална левица.

Радикално левичарска Побуњена Француска (La France Insoumise, даље у тексту скраћено ЛФИ) добила је на изборима за Европски парламент 9,87 одсто гласова, више него што су наговештавала истраживања јавног мњења. Одмах у изборној ноћи њен незванични предводник Жан-Лук Меленшон осудио је „крајњу десницу”, објављујући да су „неспојиве визије Француске из које би се могли искључити они који не припадају одређеној религији… и нова Француска”. ЛФИ је позвао на спонтано окупљање у Паризу. Земља деценијама није била овако подељена.

Наравно, Макрон се нада да ће распуштање скупштине имати ефекат шока те да ће застрашити француске гласаче који ће се уразумити и поново му поверити већину гласова, као што је то могао да учини генерал Де Гол када је распустио парламент након немира у мају 1968. године. Али нерасположење јавности коју изазива личност Емануела Макрона је толико да то делује само као пусти сан.

Сукоб демостраната са полицијом у авенији Жан Медесен у Ници (Фото: Cyril Dodergny/Picture Alliance)
Све се ово дешава у време повишеног антисемитизма у Француској, да не спомињемо недавне распрострањене друштвене немире, нереде и штрајкове. Додајмо специфично циљање Француске сајбер нападима које изводи Русија, чији ће се интензитет, према предвиђањима, појачати у време одржавања Олимпијских игара у Паризу – а које ће се одржати управо након жестоке изборне кампање и потенцијално експлозивних резултата. Небо се наоблачило изнад Француске.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Spectator

Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u