Mala, ali šansa

Mala, ali šansa

11 juna 2013

zeljko-cvijanovic-vPiše: Željko Cvijanović

Niti je Zemun toliko važan grad, niti su lokalni izbori u Zemunu poluga koja će pomeriti svet, tek, tamo se u nedelju dogodilo nešto važno. Prvo, naprednjaci su dostigli svoj maksimum, i teško da će još moći da idu gore. Drugo, u paramparčad je razbijen dualizam poliitčke scene, na kome su do nedelje postojali naprednjaci, žuti i ostali. Treće, zemunski izbori, koje je odlučila trećina upisanih birača, pokazali su da su sve srpske stranke osim naprednjaka u dubokoj krizi, tako da će sledeći parlamentarni izbori, po svoj prilici, biti teško gubilište. Četvrto, Zemun je pokazao da nije dovoljno samo da se patriotska opozicija udruži, već i da je za uspešan izlazak na izbore potrebno još nešto. I, konačno, peto, žuti više nisu ni senka onih koji su žarili i palili Srbijom, i to neće biti trend jednog izbornog ciklusa, već mnogo dublji proces.

Najvažnije je, međutim, šesto. Dok njegovi izbezumljeni konkurenti veruju da su prisustvovali krunisanju Ričarda III, Srbija je u Vučiću dobila kraljevića Hamleta, ne samo po tome što je u državi danskoj nešto trulo. Elem, postavljajući sebi do nedelje uveče najvažnije pitanje – koliko je jak – Vučić je dobio jasan i upečatljiv odgovor, ostajući, međutim, bez svih ostalih odgovora, čak i onih koji su mu do zemunskoh izbora izgledali sasvim jasni.

Vučić dakle zna: od nedelje, on je odgovoran za Srbiju, zemlju za čiji opstanak svi imaju ideju kako da ulože pare, ali niko ne ulaže svoje. Od nedelje, Dinkić više neće biti odgovoran ni za jedan od svojih ekonomskih eksperimenata, od kojih bi veću zaradu imao da je igrao poker nego što se igrao finansijama i privredom. Od nedelje, Ana Bekuta biće Vučićeva devojka, bez obzira na to što je Mrka tu još uvek stabilan, tek, svako selo u Srbiji, koje ne dobije asphalt, a platilo je koncert naše umetnice, neće psovati majku Mrki, već Vučiću. Kome god od nedelje isključe struju, kome god na vrata zakuca prinudna naplata, ko god detetu kaže da u frižideru nije ostalo ništa, taj će se makar u sebi obraćati Vučiću.

Naravno, ima to i svojih dobrih strana. Vučić je, slučajno ili namerno, na sebe natovario sav teret ovog sveta, i nema tog marketinga, ni tog pi-ara, ni tih stranaca koji mu u tome mogu pomoći. Istovremeno, ne treba mu mnogo pameti da bi znao kako sa vladom kontinuiteta, u kojoj sedi sa ljudima kontinuiteta – o Dačiću i Dinkiću je reč – nema nikakvih šansi. Istinabog, i on i Srbija daleko su od zelene grane i bez ova dva svata, ali s njima su baš nigde. A to će reći da Vučiću trebaju izbori, ako već ne zbog toga da bi nešto sa Srbijom uradio, a ono bar da bi slavno propao, jer sa ovom dvojicom i kontinuitetom koji oni oličavaju, propast mu je izvesna, a slava predaleko.

I eto raspleta: imaćemo, dakle, izbore. Ne, eto nama novog zapleta. Ne verujem da će se strancima dopasti to što Vučić mora na izbore, i što to čak i nije neka njegova ideja, već moranje da bi se dokopao šanse da svoju i sudbinu i karakter Srbije razdvoji od sudbine i karaktera Ivice i Mlađe. Sa druge strane, strancima će više odgovarati vlada koja će ćutke provoditi Briselski sporazum, u kojoj svaki problem koji imaju sa Vučićem rešavaju sa Dačićem, sve što im se ne dopada kod Ivice završavaju sa Mlađom, i tako ukrug. Osim toga, neko kome se smeši 40 odsto na parlamentarnim izborima suviše je jak, te bi mu moglo pasti na pamet i da vodi samostalniju politiku od one koju je vodio do sada. Ne, to se njima neće dopasti. I eto nama nove krize.

A to što se njima neće dopasti, skoro da je dovoljan razlog da se dopadne nama. Odavno Srbija nije zemlja velikih šansi, pa otud ne treba propuštati ni male. A izbori jesu šansa da Srbija makar malo promeni svoju politku. Mala, ali šansa.

(Novine novosadske)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Sne\ana says:

    Aha....Sva sila naprednjačkog glasačkog tela od 18% ukupno mogućih glasova. Bitka na izborima se uvek vodi za one neopredeljene, one koji nisu izašli prošli put - preko 60% glasača nije izašlo u Zemunu. Naprednjaci su na poslednjim izborima i dobili, zahvaljujući ne svojim glasačima, nego onima koji su "pretegli", onima koji su više mrzeli DS nego što su voleli napednjake. Nemaju čemu naprednjaci da se raduju - ako su pametni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *