Malo ko od građana Srbije i njenih “demokratskih političara” zna da politika nije ništa drugo do veština trgovine

Malo ko od građana Srbije i njenih “demokratskih političara” zna da politika nije ništa drugo do veština trgovine

24 juna 2013

democracy1229912389Piše: Ivona Živković

Zna li narod uopšte šta je to državna politika? Kako na izborima odlučuje 6, 10 ili 200 milona ljudi od kojih je većina prosečno inteligentna, prosečno ili ispod proseka obrazovana, ogroman broj je potpuno nepismen, a ima i umno poremećenih i još više glupih? Dobro obrazovanih i inteligentnih je uvek mali procenat i to je odlika svake društvene zajednice. Ali svi imaju pravo glasa.

Ako znamo da se ljudi po prirodi dele na one sposobne da vode (kojih je uvek daleko manje) i one, u ogromnoj većini, koji nisu u stanju da funkcionišu bez vođe (lidera), onda dobijamo nelogičnu konstrukciju: nesposobna i manje inteligentna većina bira tj. procenjuje ko je sposoban i inteligentan.

Psiholozi će, naravno, naći veliki broj faktora koji kod običnog čoveka u tome presuđuju, ali to neće biti ni znanje ni logičko razmišljanje. Ta nelogičnost se zove – DEMOKRATIJA.

Malo ko od građana Srbije i njenih “demokratskih političara” zna da politika nije ništa drugo do veština trgovine. Često se čak i od “elitnih ” profesora čuje da politiku treba razdvojiti od ekonomije. Kao kada bi ste odvojili glavu od tela. Može li da egzistira jedno bez drugog? Može li država bez ekonomije? Biti trgovac bez robe ili državnik bez države.

Strane investicije upravo ostavljaju Srbiju bez kontrole nad sopstvenom privredom, pa tako “telo” (radna snaga građana Srbije) radi bez sopstvene glave, jer procesom rukovodi neka strana glava, rukovođena interesima svog proždrljivog tela. Ovo strano proždrljivo telo traži ogroman unos energije (čitaj bogatstva svih vrsta ) i ima enormnu potrebu da se širi. Zato ta Velika glava pokušava da mu stavi na raspolaganje što više tuđih tela. Ako je svako telo država, “Veliko telo” je unija država. Pristupanje EU za Srbiju znači brisanje “telesnih” granica. Država bez granica nije više država, pa je sasvim očigledno da se svi oni koji se zalažu za EU suštinski zalažu za prestanak postojanja države Srbije. Naravno, za račun “Velikog tela”.

Moć velikih korporacija

Običan građanin o ovakvoj logičnoj povezanosti uglavnom i ne razmišlja. Običan građanin ne zna da se ovo ogromno telo koje razara države zove KORPORACIJA. Koren ove reči je corpus i znači baš to – telo. Interesi tog “Velikog tela” vode proces koji je danas poznat kao GLOBALIZACIJA. (Proces uopšte nije spontan, već davno osmišljen). Suprotan globalizmu je nacionalizam (sistem sa jakim nacionalnim ekonomijama). “Veliko telo” tj. (transnacionalna korporacija ne trpi državne granice i smišljeno ih i perfidno razara već vekovima. Novi Svetski Poredak predstavlja vlast transnacionalnih korporacija. Običan čovek tako postaje bezemljaš, bez mogućnosti da vojskom ograniči svoj posed, da vodi svoju ekonomiju i sam ubira dobit, već postaje radnik (rob) korporacije.

Zato se vrši privatizacija. Narodu se kaže da on nije u stanju da dobro gazduje svojim preduzećima, ali logika nameće pitanje – kako onda isti narod može da upravlja državom putem DEMOKRATIJE?

O opasnosti koja preti nekontrolisanim razvojem transnacionalnih korporacija još Abraham Linkoln je rekao sledeće:“Korporacije su se ustoličile. Era korupcije na visokim novoima će ih slediti i moć novca će nastojati da ih što duže održi na tronu radeći na štetu naroda… dok bogatstvo ne postane nagomilano u rukama nekoliko ljudi … i Republika će biti uništena”.

Koliko je Linkoln bio prorok vidi se iz današnje globalne politike koju vode transnacionalne korporacije preko svojih komesara i agenata zaposlenih u raznim međunarodnim telima kao što su UN, STC, NATO, Svetska banka, MMF, NAFTA… i sve ono što danas nazivamo “međunarodnom zajednicom”. Dakle, pažljivo pročitajte još jednom – EU nije “međudržavna zajednica” već “međunarodna zajednica”. Tu država više nema.

Ali kome su potrebne države? Upravo narodu.

Pojednostavimo: da bi čovek egzistirao mora imati vodu, hranu, sklonište , energente, odeću. Sve ovo obezbeđuje se u jednoj zajednički stvorenoj ekonomiji, koja je u prvobitnoj zajednici bila organizovana u okviru plemena. Danas je tu ulogu preuzela država i u njoj mogu egzistirati desetine i stotine miliona ljudi jednog ili više naroda. Nacija ljude određuje po mestu rođenja (natio), a ne po etničkoj pripadnosti (određenoj jezikom). Dakle, narod i nacija nisu isto.

Državna ekonomija se ograđuje, kontroliše se njen posed, pravi se raspodela prirodnih resursa i organizuje se potrošnja. Vrši se specifično procenjivanje ukupne vrednosti dobara i ono se očitava u sistemu razmene dobara, a to je novac. Dakle, novac je garant vrednosti u trgovini, i to je funkcija Centralne banke. Naravno, tu je vojska da posed čuva, a policija da obezbedi unutrašnji red i funkcionisanje sistema kojim se ekonomija održava.

Kako ni jedna država na svetu nema sve što joj je potrebno, stvara se poseban međudržavni odnos koji omogućava razmenu dobara i zajedničko korišćenje prirodnih resursa.

Ali, pojedine porodice (dinastije) u periodu od nekoliko stotina godina akumulirale su toliko bogatstvo da su postale ekonomski moćnije od čitavih država. Njihova dalja tendencija za širenjem poseda imala je posledicu ne samo razbijanje država koje su im postale stega za dalji razvoj, već i prekomponovanje postojećih i stvaranje novih država koje bi sa svojim državnim statusom i korisnim narodom (robovima) bile od koristi moćnom vlastelinu.

Istorija kakvu poznajemo poslednjih 10.000 godina pokriva upravo period kada su u ljudskoj zajednici počeli da dominiraju moćni vlastelini koji su sami stvarali države po sopstvenoj potrebi. Narod je tu bio isključivo porobljena sila koja je radila i ratovala. Danas u svetu gotovo da i nema države koja je nastala spontano i koju je stvorio etnički homogen narod.

Moderna vlastela ide i dalje u svom osvajanju, pa se njihova današnja moć još uzdiže na međusobnom udruživanju biznisa na globalnom novou , pa nosioci ekonomske moći odavno više nisu čak ni veštački komponovane države već transnacionalne korporacije. Njihov cilj nije samo jačanje moći, već ostvarenje APSOLUTNE VLASTI na globalnom nivou.

Globalizam protiv nacionalizma

Moćna država u vreme cara Dušana (a da ne pominjemo hiljade godina pre Hrista sakrivenu i falsifikovanu istoriju starih Sabra, Serba, Sebira i sl.) nije uopšte bila demokratska. Da jeste verovatno je danas ne bi bilo ni u tragovima. Bila je ona moćna upravo zato što je imala svoga despota, svoje autentične vlasteline, koji su imali i lični interes u tome da čuvaju svoj narod i svoj feud. Posed i narod su ih izdržavali i održavali.

Kada na posedu (državi) nema vlastele narod je obezglavljen i postaje lak plen tuđih interesa, odnosno tuđe vlastele.

Prikrivenim aranžmanom rimokatoličke crkve i otomanskog carstva, poslednjim srpskim vlastelinima (potencijalnim desopotima i dinastijama) posečena je glava. Umesto njih postavljeni su novokomponovani vlastelini iz loza koje su bile u srodstvu naviše sa Balšićima (a ovi sa Merovinzima) i koje su srpskom narodu predstavljene kao srpska vlastela. Jedna dinastija je bila Obrenović, a druga Karađorđević. Njihovim međusobnim trvenjem, vešto orkestriranim iz prikrivenog bratstva, takozvanih Iluminata, moglo se savršeno dobro vladati. Srbija je vremenom (zahvaljujući masonima Dositeju Obradoviću i Vuku Karadžiću) okrenuta ka Zapadu, demokratizovana je i bitno smanjena (formiranjem Kraljevine SHS) pa je postala lak plen.

Skoro sve autentične vlastele moćnih država uništene su građanskim buržoaskim i komunističkim prevratima koje običan narod i nije mogao da organizuje.Danas obezglavljenim srpskim narodom vlada nevidljiva vlastela, koja i na globalnom planu veoma vešto eksploatiše milijarde svojih podanika (robova) koji uopšte i ne znaju da su robovi i da postoji nekakva globalna vlastela. Naprotiv, demokratija kao jedini vidljiv sistem društvenog uređenja, ostavlja ih u uverenju da sami vladaju svojom sudbinom, sami ulaze u ratove protiv drugih naroda i država, sami su nesposobni da stvore bogato i prosperitetno društvo, sami su krivi za svoje siromaštvo i rasturanje svojih država. Pravog krivca koji ih konstantno potkrada i eksploatiše i zavađa nikada ne vide.

Ovo moćno vlastelinsko bratstvo svoje znanje u upravljanju državama i ogromnim brojem podanika steklo je naslednim dinastičkim putem dobijajući znanje (u elitnim školama) staro hiljadama godina, a što doseže do vremena starog Vavilona. Poznati pisac Dejvid Ajk ih zato naziva Vavilonsko bratstvo. Drugi autori ih povezuju sa srednjevekovnim Venecijanskim bratstvom, koje je od Vavilona i Haldeje, preko Judeje i Starog Rima stiglo u Evropu, pa onda i u obe Amerike, Indiju, Japan, Kinu, Rusiju. Ipak najpopularniji naziv im je Iluminati. U SAD se nazivaju jednostavno – bankarima sa Vol Strita ili judeo-bankarima. Njihova sakrivena globalna mreža agenata i službenika poznata je kao judeo-masonerija.

Šta obični ljudi ne treba da znaju

Nevidljivo vladanje je najbolja poznata tehnika vlasti od kada je ljudi i ljudske zajednice na zemlji. Baš kao i u ratu – najopasniji je neprijatelj koji puca i ubija, a niko ne zna odakle.

Od svega na ovoj slici običan narod sme da vidi samo dvodimenzionalnu šahovsku tablu. Sve drugo nalazi se u nevidljivoj “trećoj” i “četvrtoj” dimenziji.Preko strogo kontrolisnaih medija narod zapravo vidi samo sitne masonske “pilićare” koje naziva tajkunima i za koje veruje da su njegovi jedini pljkačkaši i vlastodršci. Ipak, oni su samo prizemni deo (pioni ili lauferi i topovi) pramidalne masonske hijerarhije. Masonerija koja sedi u različitim ložama i radi za različite vlasteline (i prikrivenim pipcima kao hobotnica obavija čitav svet), ima i svoje različite zadatke kada je u pitanju zaštita interesa određenog Gospodara.

Danas je nesumnjivo najuticajnija upravo ta takozvana judeo-masonerija, u službi Bankara sa Vol Strita (međunarodni bankari). Glavni štab im je u Londonu, u starom jezgru koji se naziva City of London i gde se nalazi sedište prve privatne centralne banke Bank of England. City of London ne pripada Velikoj Britaniji i britanska kraljica, navodno, nema ingerencije nad ovom teritorijom. Bankari kontrolišu i britanski parlament pa time i premijera. Iz Londona se danas upravlja čitavim svetom (Istokom i Zapadom), orekestriraju se ratovi (svetski i lokalni), kontrolišu se svetske finansije i promet svih strateških sirovina. Glavna oružana sila Bankara je NATO, glavni trezor i globalno bankarsko knjigovodstvo su u Švajcarskoj u Bazelu (zato je ova država neutralna), uprava za veru i strateško kreiranje religije je u Vatikanu (sa tendencijom preseljenja u Jerusalim), najveća količina zlata na planeti u posedu je Bankara i oni diktiraju njegovu cenu. Stareška sirovina kojom su “okovali” čitav svet je nafta (i gas), a glavni oružani čuvar najvećih naftnih nalazišta na Srednjem Istoku i Sueckog kanala je privatna država Izrael (osnovana orkestriranjem dva svetska rata upravo sa tim ciljem). Na njenom čelu je uvek neki bivši vojni general koji je imao pravo ratno iskustvo i krvave ruke. (Parlament, demokratija i izbori su i u Izraelu, kao i u drugim državama, samo zabava za narod). Ratne vojskovođe u drugim državama nisu poželjne u politici, pa se Bankari trude da takve ljude što pre teraju u penziju i daleko od političkog uticaja u svojim državama, osim ako nisu u visokom masonskom rangu – kao na primer iskusni Kolin Pauel ili Vesli Klark, ili Ajzenhauer ili Čerčil… Ili Tito.

Stalno sejanje laži i straha od terorizma i zaglupljivanje naroda, zadatak je globalnih medija. Orvelova fantazija odavno je postala stvarnost širom sveta.

Religija Iluminata je – satanizam. Ako ne znate, filozofija satanizma je da je čovek Bog na Zemlji i da je Čovek stvorio crkvu i veru i Hrista. Taj Čovek je Vlastelin (Gospod) dovoljno silan da pokori čitav svet, i on se Bogu ne moli. Bogu se moli samo obična raja (commons). Satan stalno čini zlo i pravi haos, pa narod priželjkuje dolazak Spasitelja. Zato Bankari imaju i svoje “good guys” koji tu svoju ulogu u ordeđenim istorijskim okolnostima igraju.

I to je ideologija i metodologija vladanja današnjih vlastelina. Princip dinastije i bratstva omogućava im praktično večiti život pa se njihovi politički planovi projektuju i sprovode u veoma dugom vremenskom periodu – decenijama i vekovima. Obični smrtnici zato nisu u stanju ni da primete ovu osvajačku strategiju. Još kada čujete nekog “demokratskog lidera” koji vam kaže da ne treba više da se bavimo sopstvenom prošlošću, već samo da gledamo u budućnost (hoćemo “budućnost odmah” i “samo jednom se živi, ljudi”) – jasno vam je kakva je to tragična greška. Ali, ne kaže se slučajno da je istorija učiteljica mudrih.

Globalni vlastelini veoma su mudri, upravo zato jer su sakupljali znanja i mudrost staru hiljadama godina.

Šta ima lepše nego da imate milijarde robova koji rade za vas, idu u ratove za vas, plaćaju vam porez (što je čist ćar jer vam time prave dodatni prihod kojim finansirate svoje privatne ratove), kupuju od vas ono što ste im već oteli i sl., a uopšte toga nisu svesni. Jednostavno, uopšte i ne znaju da vi postojite kao njihov gospodar, da ih vekovima besomučno pljačkate, da ih potpuno kontrolišete jer ni jedan rob ne sme biti bez lične isprave i identifikacionog broja (otiska prsta i mrežnjače i bez kreditne kartice). Preko medija i informativnih agencija ih obeveštavate o onome što treba da znaju i lažete o onome što ne treba, njihovo kretanje i razmišljanje, a posebno poslove, pratite preko svojih obaveštajnih službi (koje ste duhovito nazvali “državnom bezbednošću” tako da robovi misle da one služe njihovoj bezbednosti), u svojoj privatnoj banci emitujete i štampate novac koji im još i prodajete (i to ste duhovito nazvali Narodnom bankom), preko svetske berze koja je vaše vlasništvo kontrolišete promet kapitala, sve robe, i cene strateških sirovina, a svojim masonima ste poverili da vode kulturu, izdavaštvo, prosvetu i sve ostalo u državama gde narod možete beskrajno zaglupljivati i oblikovati po sopstvenim potrebama.

(Vizionarski)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *