Мало сланинице не може да шкоди

Malo slaninice ne može da škodi

29 oktobra 2015

slanina-za-gurmanski-uzitak-6ce_view_lStavljanje salame, slanine i kobasice na crnu listu Svetske zdravstvene organizacije, kao opasnih i kancerogenih, neće proterati ove proizvode sa trpeze. Jedino je sigurno da će klaničari morati da menjaju dosadašnju praksu, odnosno moraće da vode računa o tome koje dodatke stavljaju prilikom proizvodnje ove hrane.

Stručnjaci upozoravaju da preporuka SZO ne znači da sada treba i bukvalno izbaciti mesne prerađevine iz ishrane, već da treba ozbiljno obratiti pažnju na umereno konzumiranje tih namirnica i podržati „preporuku SZO za ograničenje unošenja mesa“. Samo po sebi, meso, nije opasno, ali može biti opasno ono što se nađe u mesu, aditivi i konzervansi, sve ono što produžava rok trajanja, ukus. Pre svega, misli se na dodavanje soli, konzervansa, aditiva, proces dimljenja, stvrdnjavanja, termičke obrade…

Profesor dr Nikola Milinić, načelnik gastroenterologije u KBC „Bežanijska kosa“, kaže za „Novosti“ da, ipak, ima dozu rezerve prema odluci o stavljanju mesnih prerađevina na listu kancerogenih materija, iako se očekuje da se stav SZO, zbog autoriteta ove organizacije, prihvati kao dogma.

NAUČNO DOKAZANO: Evo zašto je zdravo jesti slaninu!

– Naravno da takvu odluku ne mogu da osporim, ali imam pravo da kao lekar koji je pročitao zaista mnogo naučnih studija, budem kritičan, utoliko pre što je i SZO mnogo puta dosad u nekim procenama omanula – kaže prof. Milinić. – Nijedna naučna studija ne može da obuhvati baš sve, i zato sa rezervom treba prihvatiti i zaključak da se kod onih koji konzumiraju slaninu češće razvija karcinom creva, jer nisu obuhvaćeni svi faktori rizika pa, recimo, nije ispitivano da li istovremeno piju i zagađenu vodu, ili da li žive u azbestnim zgradama.

Profesor kaže da će neko, čak iako svaki dan doručkuje slaninu, da živi 100 godina, a kod drugog će se „dokazati“ da je to što je jeo slaninu „glavni razlog“ što je oboleo.

– Moj stav je: sve, ali umereno – kaže dr Milinić.

– Ne možemo sad da menjamo navike iz korena. Ako su naši preci jeli slaninu i živeli 100 godina, zašto mislimo da bi nama naštetila. Naravno, postoji taj problem što se u međuvremenu tehnologija obrade mese značajno promenila na štetu zdravlja ljudi, i u taj proces treba da se uvede red.

– Ne sporimo da je nauka rekla svoje, ali ako se prave liste namirnica koje treba izbegavati, treba objasniti gde su te opasnosti – kaže za naš list Vesna Đorđević, direktor Instituta za tehnologiju mesa. – Da li je reč o tehnološkom postupku, dodacima tim proizvodima ili nečem trećem.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS, ističe da nije realna konstatacija „da je meso zdravo, a da su proizvodi na bazi mesa – opasni“.

– Poštujemo preporuke SZO, ali one moraju da se u javnosti pažljivo tumače, jer to može naneti veliku štetu mesnoj industriji – kaže Budimović.

– Meso je neophodna namirnica koja se mora jesti zbog belančevina i gvožđa, neophodnih ljudskom organizmu. Naravno, u umerenim količinama. Nema osnova da apriori pričamo o štetnom uticaju pršute, šunke, slanine. Treba svakako raditi dalja ispitivanja kvaliteta tih proizvoda, menjati način pripreme, obrade, strogo voditi računa o upotrebi aditiva, prehrambenih boja, pojačivača ukusa…

ZBOG PREPORUKE SZO MENJAJU I JELOVNIKE U VRTIĆIMA?

Na meniju beogradskih vrtića nema viršli, pašteta, kobasica, salama, mesnog nareska. Od namirnica na koje je Svetska zdravstvena orgaznizacija upozorila da su kancerogene, na jelovniku su juneća pečenica, suvi vrat, praška šunka i suva slanina, ali u minimalnim količinama. Da li će se nešto menjati u ishrani mališana, još se ne zna.

– Jednom nedeljno mališani imaju jednu od ove četiri namirnice i to po 20 grama, a ako se kombinuju sa namazima zastupljenost juneće pečenice, suvog vrata, praške šunke i suve slanine je još manja – objašnjava Vesna Zečević, nutricionista PU „Dečji dani“ na Starom gradu.

– U jelovniku se nalazi svinjsko i juneće meso prve klase, piletina, riba, konzerve skuše i tunjevine. Ishrana mališana u vrtićima u skladu je sa svim preporukama SZO.

Prilikom pravljenja jelovnika u obdaništima, nutricionisti se strogo pridržavaju Pravilnika o normativima društvene ishrane dece u predškolstvu. Deci se u toku 11-časovnog boravka obezbeđuje 75 odsto dnevnih energetskih potreba i 90 odsto u proteinima životinjskog porekla, vitaminima i mineralnim materijama.

IZBACITI HORMONE I DODATKE

Veterinar Miroslav Stojšić ističe da su ljudi vekovima jeli meso, i nisu imali bolesti, dok nije uznapredovala zapadna tehnologija – aditivi, hormoni, dodaci, antibiotici u stočnoj hrani, pesticidi…
Odatle sve počinje.

– Moraju da se menjaju pravilnici u stočnoj hrani, da se zabrani upotreba koksidiostatika, hormona, antibiotika, da nema teških metala, olova, kadmijuma, žive – dodaje Stojšić.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Pitagora says:

    Onomad je slaninica bila kancerogena, sad ne može da škodi. Izgleda da preporuke "stručnjaka" zavise od toga, koliko im ko plati da izjave ono, što naručiocu treba. Pravi stručnjaci rade u laboratorijama, istupaju samo pred sebi ravnima i ne govore ovakve gluposti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *